Језик (орган) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 22. мај 2015. у 22:34

Језик (лат. lingua) је мишићно-слузокожни орган смештен у усној дупљи. Обавља низ значајних функција као што су: говор, жвакање, сисање, гутање, преношење утисака у централни нервни систем итд. Састоји се из предњег дела или тела и задњег дела или корена језика.^[1]^[2]

Тело језика је његов предњи, већи и покретни део. Горња страна тела се назива и полеђина језика и на њему се налази слузокожа прекривена великим бројем језичних папила. Доња страна тела је глатка и лежи на поду усне дупље са којим је повезана преко тзв. језичне уздице или френулума.

Корен језика је смештен позади и непокретан је јер је преко мишића повезан са подјезичном кости, доњом вилицом, слепоочном кости и непцем и ждрелом. Слузокожа која прекрива корен језика нема папиле, али је прекривена лимфним чворићима који се зову језични фоликули.

Приликом прегледа усне дупље или грла, језик може представљати физичку баријеру. Решење тог проблема лекари налазе у спуштачу језика.

Састав језика

Језик граде слузница, фиброзни скелет и мишићи.

Слузокожа прекрива тело и већи део корена језика. Сачињава је плочасто-слојевити епител, папиле, фоликули итд. Испод ње су смештене мале језичне пљувачне жлезде. На слузокожи горње стране тела језика се налази велики број папила које се деле у пет група: опшанчене, листасте, печуркасте, кончасте и купасте папиле. Прве три групе папила преносе утиске чула укуса, а остале две групе утиске површинског сензибилитета у централни нервни систем.

Фиброзни скелет граде језична апонеуроза, глосохиоидна опна и језична преграда. Ове структуре служе за припој језичне мускулатуре.

Највећи део језика чине његови мишићи који се сви парни, односно деле се на десне и леве. У мишиће језика се убрајају: непчано-језични мишић, језично-ждрелни део мишића горњег констриктора ждрела, гениоглосни, хиоглосни, стилоглосни, горњи уздужни, доњи уздужни, попречни и усправни мишић језика.

Крвни судови и живци језика

Артерије језика су гране језичне артерије и дубоке артерије језика, док се венски судови улевају у језичну вену.

Живци се деле на моторне, сензитивне и чулне. Моторни живци, који инервишу мускулатуру, су подјезични живац и гране које воде порекло из језичног сплета. Сензитивни живци су језични, језично-ждрелни и живац луталац. То су нерви који преносе сигнале од рецептора за додир, бол и температуру у централни нервни систем. Чулни живци су језично-ждрелни и живац лица, а они преносе утиске чула укуса.

Извори

^ Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9.
^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.

Спољашње везе

Литература

Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9.

[1] Славољуб В. Јовановић, Надежда А. Јеличић (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 86-387-0604-9.

[Gray's_Anatomy40th-2] Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.

[1]

[2]

@@ Ред 5: / Ред 5: @@
 Тело језика је његов предњи, већи и покретни део. Горња страна тела се назива и полеђина језика и на њему се налази [[слузокожа]] прекривена великим бројем језичних папила. Доња страна тела је глатка и лежи на поду усне дупље са којим је повезана преко тзв. језичне уздице или френулума.
-Корен језика је смештен позади и непокретан је јер је преко [[мишић]]а повезан са [[подјезична кост|подјезичном кости]], [[доња вилица|доњом вилицом]], [[слепоочна кост|слепоочном кости]] и непцем и [[ждрело]]м. Слузокожа која прекрива корен језика нема папиле, али је прекривена [[лимфни чвор|лимфним чворићима]] који се зову језични фоликули.
+Корен језика је смештен позади и непокретан је јер је преко [[мишићно ткиво|мишића]] повезан са [[подјезична кост|подјезичном кости]], [[доња вилица|доњом вилицом]], [[слепоочна кост|слепоочном кости]] и непцем и [[ждрело]]м. Слузокожа која прекрива корен језика нема папиле, али је прекривена [[лимфни чворови|лимфним чворићима]] који се зову језични фоликули.
 Приликом прегледа усне дупље или грла, језик може представљати физичку баријеру. Решење тог проблема лекари налазе у [[Спуштач језика|спуштачу језика]].
@@ Ред 12: / Ред 12: @@
 Језик граде слузница, фиброзни скелет и мишићи.
-Слузокожа прекрива тело и већи део корена језика. Сачињава је плочасто-слојевити епител, папиле, фоликули итд. Испод ње су смештене мале језичне [[пљувачне жлезде]]. На слузокожи горње стране тела језика се налази велики број папила које се деле у пет група: опшанчене, листасте, печуркасте, кончасте и купасте папиле. Прве три групе папила преносе утиске [[чуло укуса|чула укуса]], а остале две групе утиске површинског сензибилитета у централни нервни систем.
+Слузокожа прекрива тело и већи део корена језика. Сачињава је плочасто-слојевити епител, папиле, фоликули итд. Испод ње су смештене мале језичне [[пљувачне жлезде]]. На слузокожи горње стране тела језика се налази велики број папила које се деле у пет група: опшанчене, листасте, печуркасте, кончасте и купасте папиле. Прве три групе папила преносе утиске [[укус|чула укуса]], а остале две групе утиске површинског сензибилитета у централни нервни систем.
 Фиброзни скелет граде језична апонеуроза, глосохиоидна опна и језична преграда. Ове структуре служе за припој језичне мускулатуре.
@@ Ред 19: / Ред 19: @@
 == Крвни судови и живци језика ==
-[[Артерије]] језика су гране [[језична артерија|језичне артерије]] и [[дубока артерија језика|дубоке артерије језика]], док се венски судови улевају у [[језична вена|језичну вену]].
+[[Крвни суд|Артерије]] језика су гране [[језична артерија|језичне артерије]] и [[дубока артерија језика|дубоке артерије језика]], док се венски судови улевају у [[језична вена|језичну вену]].
-[[Живци]] се деле на моторне, сензитивне и чулне. Моторни живци, који инервишу мускулатуру, су [[подјезични живац]] и гране које воде порекло из језичног сплета. Сензитивни живци су [[језични живац|језични]], [[језично-ждрелни живац|језично-ждрелни]] и [[живац луталац]]. То су нерви који преносе сигнале од рецептора за додир, бол и температуру у централни нервни систем. Чулни живци су језично-ждрелни и [[живац лица]], а они преносе утиске чула укуса.
+[[Живац|Живци]] се деле на моторне, сензитивне и чулне. Моторни живци, који инервишу мускулатуру, су [[подјезични живац]] и гране које воде порекло из језичног сплета. Сензитивни живци су [[језични живац|језични]], [[језично-ждрелни живац|језично-ждрелни]] и [[живац луталац]]. То су нерви који преносе сигнале од рецептора за додир, бол и температуру у централни нервни систем. Чулни живци су језично-ждрелни и [[живац лица]], а они преносе утиске чула укуса.
 == Извори ==