Домет — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{МАТФ042015}} У Информатици термин '''опсег''' може да означава три ствари: # Могућ…
 
мНема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{МАТФ042015}}
{{МАТФ042015}}
У [[Информатика| Информатици]] термин '''опсег''' може да означава три ствари:
У [[Информатика| Информатици]] термин '''домет''' може да означава три ствари:
# Могуће вредности које могу да буду смештене у [[Промјенљива (програмирање)| променљивој]].
# Могуће вредности које могу да буду смештене у [[Промјенљива (програмирање)| променљивој]].
# Горњу и доњу границу [[Низ| низа]].
# Горњу и доњу границу [[Низ| низа]].
# Помоћне [[Стандардна_библиотека_шаблона#Indexing Итератори| итераторе]].
# Помоћне [[Стандардна_библиотека_шаблона#Indexing Итератори| итераторе]].


== Опсег променљивих ==
== Домет променљивих ==
Опсег променљивих су све могуће вредности које променљива може да има. Ако је променљива цео број, њена вредност мора да буде цео број, и домет обухвата све бројеве који су у оквиру њега(подразумевајући минимум и максимум). На пример, опсег [[oznaceni_brojevi|означеног]] [[16-bitni|16-битног]] [[Цео_број|целог броја]] променљиве су сви цели бројеви од −32,768 до +32,767.
Домет променљивих су све могуће вредности које променљива може да има. Ако је променљива цео број, њена вредност мора да буде цео број, и домет обухвата све бројеве који су у оквиру њега(подразумевајући најмањи и највећи). На пример, домет [[oznaceni_brojevi|означеног]] [[16-bitni|16-битног]] [[Цео_број|целог броја]] променљиве су сви цели бројеви од −32,768 до +32,767.


== Опсег низа ==
== Домет низа ==
{{Главни чланак| Низови типовва података}}
{{Главни чланак| Низови типовва података}}


Када је низ бројевно индексиран, његов опсег је доња и горња граница низа. У зависности од окружења, упозорења, фаталних грешки или непревидивог понашања, десиће се да низ приступи елементу изван његовог опсега. У неким [[програмски_језик| програмским језицима]], као сто је [[C_(програмски_језик)|Ц]], низови имају фикси доњи део границе (нула) и садржаће податке на свакој позицији до горње границе (тако ће низ са 5 елеманата имати опсег од 0 до 4). У другим, као сто је [[PHP]], низ може имати рупе у којима није дефинисан ниједан елемент, а самим тим, низ са опсегом од 0 до 4 ће имати до 5 елеметаната (а најмање 2).
Када је низ бројевно индексиран, његов домет је доња и горња граница низа. У зависности од окружења, упозорења, фаталних грешки или непревидивог понашања, десиће се да низ приступи елементу изван његовог домета. У неким [[програмски_језик| програмским језицима]], као сто је [[C_(програмски_језик)|Ц]], низови имају фикси доњи део границе (нула) и садржаће податке на свакој позицији до горње границе (тако ће низ са 5 елеманата имати опсег од 0 до 4). У другим, као сто је [[PHP]], низ може имати рупе у којима није дефинисан ниједан елемент, а самим тим, низ са дометом од 0 до 4 ће имати до 5 елеметаната (а најмање 2).


== Опсег као помоћни итератор ==
== Домет као помоћни итератор ==
Други смисао опсега у Рачунарству је [[Стандардна_библиотека_шаблона#Indexing Итератори| итератор]]. Када се дефинише у овом смислу, опсег се дефинише као „пар почетак–крајитератора упакованих заједно“..<ref name="itersmustgo">{{Cite web
Други смисао домета у Рачунарству је [[Стандардна_библиотека_шаблона#Indexing Итератори| итератор]]. Када се дефинише у овом смислу, домет се дефинише као „пар почетак–крајитератора упакованих заједно“..<ref name="itersmustgo">{{Cite web
| author = [[Andrei Alexandrescu]]
| author = [[Andrei Alexandrescu]]
| title = Iterators Must Go
| title = Iterators Must Go
Ред 21: Ред 21:
| accessdate = 29 July 2014
| accessdate = 29 July 2014
| publisher = BoostCon 2009
| publisher = BoostCon 2009
}}</ref> Расправљено је <ref name="itersmustgo" /> да "Опсези су супериорне апстракције" (у поређењу са итераторима) из неколико разлога, укључујуí и бољу сигурност.
}}</ref> Расправљено је <ref name="itersmustgo" /> да "Домети су супериорне апстракције" (у поређењу са итераторима) из неколико разлога, укључујући и бољу сигурност.


Посебно, такве опсеге подржавају [[Boost C++ Libraries]]<ref>[http://www.boost.org/libs/range/index.html Boost.Range documentation]</ref> и [[D (programming language)|D]] стандардна библиотека.<ref>[http://dlang.org/phobos/std_range.html D Phobos Runtime Library std.range module]</ref>
Посебно, такве домете подржавају [[Boost C++ Libraries]]<ref>[http://www.boost.org/libs/range/index.html Boost.Range documentation]</ref> и [[D (programming language)|D]] стандардна библиотека.<ref>[http://dlang.org/phobos/std_range.html D Phobos Runtime Library std.range module]</ref>


== Такође погледати ==
== Такође погледати ==

Верзија на датум 28. мај 2015. у 19:43

У Информатици термин домет може да означава три ствари:

  1. Могуће вредности које могу да буду смештене у променљивој.
  2. Горњу и доњу границу низа.
  3. Помоћне итераторе.

Домет променљивих

Домет променљивих су све могуће вредности које променљива може да има. Ако је променљива цео број, њена вредност мора да буде цео број, и домет обухвата све бројеве који су у оквиру њега(подразумевајући најмањи и највећи). На пример, домет означеног 16-битног целог броја променљиве су сви цели бројеви од −32,768 до +32,767.

Домет низа

Када је низ бројевно индексиран, његов домет је доња и горња граница низа. У зависности од окружења, упозорења, фаталних грешки или непревидивог понашања, десиће се да низ приступи елементу изван његовог домета. У неким програмским језицима, као сто је Ц, низови имају фикси доњи део границе (нула) и садржаће податке на свакој позицији до горње границе (тако ће низ са 5 елеманата имати опсег од 0 до 4). У другим, као сто је PHP, низ може имати рупе у којима није дефинисан ниједан елемент, а самим тим, низ са дометом од 0 до 4 ће имати до 5 елеметаната (а најмање 2).

Домет као помоћни итератор

Други смисао домета у Рачунарству је итератор. Када се дефинише у овом смислу, домет се дефинише као „пар почетак–крајитератора упакованих заједно“..[1] Расправљено је [1] да "Домети су супериорне апстракције" (у поређењу са итераторима) из неколико разлога, укључујући и бољу сигурност.

Посебно, такве домете подржавају Boost C++ Libraries[2] и D стандардна библиотека.[3]

Такође погледати

Референце

  1. ^ а б Andrei Alexandrescu (6. 5. 2009). „Iterators Must Go” (PDF). BoostCon 2009. Приступљено 29. 7. 2014. 
  2. ^ Boost.Range documentation
  3. ^ D Phobos Runtime Library std.range module