Домет — разлика између измена
Нова страница: {{МАТФ042015}} У Информатици термин '''опсег''' може да означава три ствари: # Могућ… |
мНема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{МАТФ042015}} |
{{МАТФ042015}} |
||
У [[Информатика| Информатици]] термин ''' |
У [[Информатика| Информатици]] термин '''домет''' може да означава три ствари: |
||
# Могуће вредности које могу да буду смештене у [[Промјенљива (програмирање)| променљивој]]. |
# Могуће вредности које могу да буду смештене у [[Промјенљива (програмирање)| променљивој]]. |
||
# Горњу и доњу границу [[Низ| низа]]. |
# Горњу и доњу границу [[Низ| низа]]. |
||
# Помоћне [[Стандардна_библиотека_шаблона#Indexing Итератори| итераторе]]. |
# Помоћне [[Стандардна_библиотека_шаблона#Indexing Итератори| итераторе]]. |
||
== |
== Домет променљивих == |
||
Домет променљивих су све могуће вредности које променљива може да има. Ако је променљива цео број, њена вредност мора да буде цео број, и домет обухвата све бројеве који су у оквиру њега(подразумевајући најмањи и највећи). На пример, домет [[oznaceni_brojevi|означеног]] [[16-bitni|16-битног]] [[Цео_број|целог броја]] променљиве су сви цели бројеви од −32,768 до +32,767. |
|||
== |
== Домет низа == |
||
{{Главни чланак| Низови типовва података}} |
{{Главни чланак| Низови типовва података}} |
||
Када је низ бројевно индексиран, његов |
Када је низ бројевно индексиран, његов домет је доња и горња граница низа. У зависности од окружења, упозорења, фаталних грешки или непревидивог понашања, десиће се да низ приступи елементу изван његовог домета. У неким [[програмски_језик| програмским језицима]], као сто је [[C_(програмски_језик)|Ц]], низови имају фикси доњи део границе (нула) и садржаће податке на свакој позицији до горње границе (тако ће низ са 5 елеманата имати опсег од 0 до 4). У другим, као сто је [[PHP]], низ може имати рупе у којима није дефинисан ниједан елемент, а самим тим, низ са дометом од 0 до 4 ће имати до 5 елеметаната (а најмање 2). |
||
== |
== Домет као помоћни итератор == |
||
Други смисао |
Други смисао домета у Рачунарству је [[Стандардна_библиотека_шаблона#Indexing Итератори| итератор]]. Када се дефинише у овом смислу, домет се дефинише као „пар почетак–крајитератора упакованих заједно“..<ref name="itersmustgo">{{Cite web |
||
| author = [[Andrei Alexandrescu]] |
| author = [[Andrei Alexandrescu]] |
||
| title = Iterators Must Go |
| title = Iterators Must Go |
||
Ред 21: | Ред 21: | ||
| accessdate = 29 July 2014 |
| accessdate = 29 July 2014 |
||
| publisher = BoostCon 2009 |
| publisher = BoostCon 2009 |
||
}}</ref> Расправљено је <ref name="itersmustgo" /> да " |
}}</ref> Расправљено је <ref name="itersmustgo" /> да "Домети су супериорне апстракције" (у поређењу са итераторима) из неколико разлога, укључујући и бољу сигурност. |
||
Посебно, такве |
Посебно, такве домете подржавају [[Boost C++ Libraries]]<ref>[http://www.boost.org/libs/range/index.html Boost.Range documentation]</ref> и [[D (programming language)|D]] стандардна библиотека.<ref>[http://dlang.org/phobos/std_range.html D Phobos Runtime Library std.range module]</ref> |
||
== Такође погледати == |
== Такође погледати == |
Верзија на датум 28. мај 2015. у 19:43
Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Математичком факултету у Београду. Датум уноса: април—мај 2015. Ова група студената уређиваће у простору чланака. Немојте пребацивати чланак у друге именске просторе. Позивамо вас да допринесете његовом квалитету и помогнете студентима при уређивању. |
У Информатици термин домет може да означава три ствари:
- Могуће вредности које могу да буду смештене у променљивој.
- Горњу и доњу границу низа.
- Помоћне итераторе.
Домет променљивих
Домет променљивих су све могуће вредности које променљива може да има. Ако је променљива цео број, њена вредност мора да буде цео број, и домет обухвата све бројеве који су у оквиру њега(подразумевајући најмањи и највећи). На пример, домет означеног 16-битног целог броја променљиве су сви цели бројеви од −32,768 до +32,767.
Домет низа
Када је низ бројевно индексиран, његов домет је доња и горња граница низа. У зависности од окружења, упозорења, фаталних грешки или непревидивог понашања, десиће се да низ приступи елементу изван његовог домета. У неким програмским језицима, као сто је Ц, низови имају фикси доњи део границе (нула) и садржаће податке на свакој позицији до горње границе (тако ће низ са 5 елеманата имати опсег од 0 до 4). У другим, као сто је PHP, низ може имати рупе у којима није дефинисан ниједан елемент, а самим тим, низ са дометом од 0 до 4 ће имати до 5 елеметаната (а најмање 2).
Домет као помоћни итератор
Други смисао домета у Рачунарству је итератор. Када се дефинише у овом смислу, домет се дефинише као „пар почетак–крајитератора упакованих заједно“..[1] Расправљено је [1] да "Домети су супериорне апстракције" (у поређењу са итераторима) из неколико разлога, укључујући и бољу сигурност.
Посебно, такве домете подржавају Boost C++ Libraries[2] и D стандардна библиотека.[3]
Такође погледати
Референце
- ^ а б Andrei Alexandrescu (6. 5. 2009). „Iterators Must Go” (PDF). BoostCon 2009. Приступљено 29. 7. 2014.
- ^ Boost.Range documentation
- ^ D Phobos Runtime Library std.range module