Tao Šeng — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 13: Ред 13:
Tokom poznih godina života, poučavao je u Lušanu, koji je bio središte budističke učenosti tog vremena i mesto gde su predavali veliki kaluđeri kao što su Tao-an i Huj-jian. Tao-Seng je izneo mnoge teorije, toliko nove i revolucionarne da su ga konzervativni kaluđeri jednom javno prognali iz Nankinga.<ref name="Ju-Lan-271-285">Fung Ju-Lan, Istorija kineske filozofije (str. 271-285.), NOLIT, Beograd, 1977.</ref>
Tokom poznih godina života, poučavao je u Lušanu, koji je bio središte budističke učenosti tog vremena i mesto gde su predavali veliki kaluđeri kao što su Tao-an i Huj-jian. Tao-Seng je izneo mnoge teorije, toliko nove i revolucionarne da su ga konzervativni kaluđeri jednom javno prognali iz Nankinga.<ref name="Ju-Lan-271-285">Fung Ju-Lan, Istorija kineske filozofije (str. 271-285.), NOLIT, Beograd, 1977.</ref>


Tao Šeng je bio poznat po tome što je Budinu prirodu pripisao [[Icchantika|zabluđenima]], na osnovu kratke verzije [[Mahayana Mahaparinirvana Sutra|Nirvana Sutre]]. Taj su stav svi tadašnji kineski budisti odbacili, pa je Tao Šeng oko 428/29. izbačen iz budističke zajednice. Međutim, nova, duža verzija Nirvana sutre koju je oko [[430]]. preveo [[Dharmakṣema|Darmakšema]] je potvrdila Tao Šengove stavove, pa su ga ponovno počeli uvažavati.
Tao Šeng je bio poznat po tome što tvrdio da i [[Icchantika|zabluđeni]] imaju Budinu prirodu, na osnovu kratke verzije [[Mahayana Mahaparinirvana Sutra|Nirvana Sutre]]. Taj su stav svi tadašnji kineski budisti odbacili, pa je Tao Šeng oko 428/29. izbačen iz budističke zajednice. Međutim, nova, duža verzija Nirvana sutre koju je oko [[430]]. preveo [[Dharmakṣema|Darmakšema]] je potvrdila Tao Šengove stavove, pa su ga ponovno počeli uvažavati.

Njegov biograf Hui-čiao piše: »Pošto je njegovo tumačenje o [[Icchantika|zabluđenima]] potvrđeno dokazom Svetih tekstova, njegove teorije o naglom prosvetljenju i o tome da dobro delo ne povlači posledicu takođe su počeli veoma da poštuju budisti tog vremena» (Kao-seng Chuan, ili Životopisi istaknutih kaluđera, knjiga 7).


== Izvori ==
== Izvori ==

Верзија на датум 29. август 2015. у 03:05

Tao Šeng (Tao Sheng; 道生 pinjin Dào shēng; oko 360 – 434) je bio kineski budistički monah i filozof.

Tao Šeng je povezao taostički pojam nedelanja sa budističkim pojmom delanja, odnosno karme.[1] Druga Tao-šengova teorija jeste da se budinstvo postiže naglim prosvetljenjem.[1]

Njegovi stavovi su značajno uticali na razvoj zen budizma.

Život

Tao Šeng je rođen u Penčengu, u severnom delu današnje pokrajine Kjangsu.[1]

Obrazovao se prvo u budističkom manastiru Lušan, a potom je otišao na sever u Čang'an gde je od 405. do 406. bio učenik znamenitog Kumarađive. Nakon što je Kumarajivi pomagao u prevodima budističkih sutri na kineski oko 408. se povukao natrag u manastir Lušan, u današnjoj pokrajini Kjangsi. Bio je monah širokog znanja, sjajnog uma i rečitosti, za koga se pričalo da kad govori čak i kamenje oko njega odobrava.[1]

Tokom poznih godina života, poučavao je u Lušanu, koji je bio središte budističke učenosti tog vremena i mesto gde su predavali veliki kaluđeri kao što su Tao-an i Huj-jian. Tao-Seng je izneo mnoge teorije, toliko nove i revolucionarne da su ga konzervativni kaluđeri jednom javno prognali iz Nankinga.[1]

Tao Šeng je bio poznat po tome što tvrdio da i zabluđeni imaju Budinu prirodu, na osnovu kratke verzije Nirvana Sutre. Taj su stav svi tadašnji kineski budisti odbacili, pa je Tao Šeng oko 428/29. izbačen iz budističke zajednice. Međutim, nova, duža verzija Nirvana sutre koju je oko 430. preveo Darmakšema je potvrdila Tao Šengove stavove, pa su ga ponovno počeli uvažavati.

Njegov biograf Hui-čiao piše: »Pošto je njegovo tumačenje o zabluđenima potvrđeno dokazom Svetih tekstova, njegove teorije o naglom prosvetljenju i o tome da dobro delo ne povlači posledicu takođe su počeli veoma da poštuju budisti tog vremena» (Kao-seng Chuan, ili Životopisi istaknutih kaluđera, knjiga 7).

Izvori

  1. ^ а б в г д Fung Ju-Lan, Istorija kineske filozofije (str. 271-285.), NOLIT, Beograd, 1977.

Spoljašnje veze