Tao Šeng — разлика између измена
м Разне исправке |
м sitno |
||
| Ред 3: | Ред 3: | ||
Tao Šeng je povezao taostički pojam [[Неделање|nedelanja]] sa budističkim pojmom delanja, odnosno [[karma|karme]].<ref name="Ju-Lan-271-285"/> Druga Tao-šengova teorija jeste da se budinstvo postiže naglim prosvetljenjem.<ref name="Ju-Lan-271-285"/> |
Tao Šeng je povezao taostički pojam [[Неделање|nedelanja]] sa budističkim pojmom delanja, odnosno [[karma|karme]].<ref name="Ju-Lan-271-285"/> Druga Tao-šengova teorija jeste da se budinstvo postiže naglim prosvetljenjem.<ref name="Ju-Lan-271-285"/> |
||
Njegovi stavovi su značajno uticali na razvoj [[č'an]] budizma, а neki smatraju da je Tao-šeng »pravi osnivač zena«.<ref name="Енциклопедија живих религија">''Зен'', Енциклопедија живих религија, Нолит, Београд. |
Njegovi stavovi su značajno uticali na razvoj [[č'an]] budizma, а neki smatraju da je Tao-šeng »pravi osnivač zena«.<ref name="Енциклопедија живих религија">''Зен'', Енциклопедија живих религија, Нолит, Београд. 2004. ISBN 978-86-19-02360-3.</ref> |
||
== Život == |
== Život == |
||
| Ред 21: | Ред 21: | ||
== Literatura == |
== Literatura == |
||
* {{Cite book |ref= harv|last=Ju-Lan|first=Fung|title=Istorija kineske filozofije|year=1977|url= |publisher= NOLIT|location=Beograd|id=}} |
* {{Cite book |ref= harv|last=Ju-Lan|first=Fung|title=Istorija kineske filozofije|year=1977|url= |publisher= NOLIT|location=Beograd|id=}} |
||
* Enciklopedija živih religija, Nolit, Beograd. |
* Enciklopedija živih religija, Nolit, Beograd. 2004. ISBN 978-86-19-02360-3. |
||
== Izvori == |
== Izvori == |
||
Верзија на датум 26. септембар 2015. у 10:27
Tao Šeng (Tao Sheng; 道生 pinjin Dào shēng; oko 360 – 434) je bio kineski budistički filozof i monah.
Tao Šeng je povezao taostički pojam nedelanja sa budističkim pojmom delanja, odnosno karme.[1] Druga Tao-šengova teorija jeste da se budinstvo postiže naglim prosvetljenjem.[1]
Njegovi stavovi su značajno uticali na razvoj č'an budizma, а neki smatraju da je Tao-šeng »pravi osnivač zena«.[2]
Život
Tao Šeng je rođen u Penčengu, u severnom delu današnje pokrajine Kjangsu.[1]
Obrazovao se prvo u budističkom manastiru Lušan, a potom je otišao na sever u Čang'an gde je od 405. do 406. bio učenik znamenitog Kumarađive. Nakon što je Kumarađivi pomagao u prevodima budističkih sutri na kineski oko 408. se povukao natrag u manastir Lušan, u današnjoj pokrajini Kjangsi. Bio je monah širokog znanja, sjajnog uma i rečitosti, za koga se pričalo da kad govori čak i kamenje oko njega odobrava.[1]
Simbol služi izražavanju neke ideje i treba ga odbaciti čim je ideja shvaćena. Reči služe da objasne misao i treba ih ućutkati kad su misli usvojene . .. Samo oni koji su kadri da uhvate ribu, a odbace mrežu, kvalifikovani su da traže istinu.[1]
— Tao Šeng
Tokom poznih godina života, poučavao je u Lušanu, koji je bio središte budističke učenosti tog vremena i mesto gde su predavali veliki kaluđeri kao što su Tao-an i Huj-jian. Tao-Seng je izneo mnoge teorije, toliko nove i revolucionarne da su ga konzervativni kaluđeri jednom javno prognali iz Nankinga.[1]
Tao Šeng je bio poznat po tome što tvrdio da i zabluđeni imaju Budinu prirodu, na osnovu kratke verzije Nirvana Sutre. Taj su stav svi tadašnji kineski budisti odbacili, pa je Tao Šeng oko 428/29. izbačen iz budističke zajednice. Međutim, nova, duža verzija Nirvana sutre koju je oko 430. preveo Darmakšema je potvrdila Tao Šengove stavove, pa su ga ponovno počeli uvažavati.
Njegov biograf Hui-čiao piše: »Pošto je njegovo tumačenje o zabluđenima potvrđeno dokazom Svetih tekstova, njegove teorije o naglom prosvetljenju i o tome da dobro delo ne povlači posledicu takođe su počeli veoma da poštuju budisti tog vremena» (Kao-seng Chuan, ili Životopisi istaknutih kaluđera, knjiga 7).
Literatura
- Ju-Lan, Fung (1977). Istorija kineske filozofije. Beograd: NOLIT.
- Enciklopedija živih religija, Nolit, Beograd. 2004. ISBN 978-86-19-02360-3.