Хозроје I Ануширван — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м popunjavanje kutijice
Autobot (разговор | доприноси)
м standardizacija
Ред 20: Ред 20:
| мајка = [[Bawi]]
| мајка = [[Bawi]]
| супружник = <!-- nema na wikipodacima -->
| супружник = <!-- nema na wikipodacima -->
| деца = [[Hormizd IV, Anosazad]]
| деца = [[Hormizd IV]], [[Anosazad]]
| грб =
| грб =
| опис_грба =
| опис_грба =

Верзија на датум 7. јануар 2017. у 09:58

Хозроје I
Сцена лова на којо је приказан Хозроје I
Лични подаци
Датум рођења501.
Место рођењаArdestan,
Датум смрти579.
Место смртиКтесифон, Сасанидско царство
Породица
ПотомствоHormizd IV, Anosazad
РодитељиКавад I
Bawi
ДинастијаСасаниди
ПретходникКавад I
НаследникХормизд IV

Хозроје I, такође познат и као Ануширван Законодавац је био персијски краљ над краљевима (531-79) из династије Сасанида и уједно најзначајнији представник исте. Заслужан је за оснивање многих градова и раскошних палата, поправку трговачких путева, као и за изградњу бројних мостова и брана. За време његове амбициозне владавине, уметност и наука су доживеле свој врхунац. Спада међу водеће владаре у иранској култури и књижевности, а изван Ирана његово име постало је синоним за краљевску титулу, исто као што је Цезарево у Римском царству.

Хозројев отац Кавад I припадао је зороастријској секти маздакита, који су веровали у друштвену равноправност. Подржавајући ове, Кавад је настојао да централизује власт на уштрб великашких породица. Након смрти му 531. маздакити су подржали његовог старијег сина Кавуса, док су великашке породице и зороастријски маги дали предност Хозроју. Хозроје се представио као противник маздакизма и ступивши на престо погубио је већину њихових следбеника. У то време Византија и Персија су биле у јеку рата. Међутим, ни једно ни друго царство није успело да однесе превагу, те су се Јустинијан и Хозроје сложили да склопе мировни уговор.

Хозроје се оженио ћерком једног туркијског кагана који се у јерменским изворима спомиње као Кајен, а у персијским као Каким-каган.