Севернолапонски језик — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 6. април 2017. у 23:03

Севернолапонски или северносамски језик (sámegiella или davvisámegiella) је језик с највише говорника међу лапонским језицима. Број говорника је око 20.000.

Језик се говори у северним деловима Норвешке, Шведске и Финске.

Класификација

Севернолапонски језик спада у лапонске језике, који чине огранак уралске језичке породице.

Карактеристике

Севернолапонски је аглутинативан језик, као и већина уралских језика. Језик се такође у великој мери приближио фузионим језицима (слично естонском језику, који је у далеком сродству с лапонским језицима). Конкретно, односи у реченици се не исказују искључиво афиксима, него и мутацијама унутар корена речи.

Језик познаје седам падежа: номинатив, генитив, акузатив (додуше, облици генитива и акузатива се поклапају), локатив, илатив, комитатив, есив.

Језик познаје три броја: једнину, двојину (дуал) и множину. Категорија рода није присутна.

Основни ред речи је субјекат-предикат-објекат.

Статус

Севернолапонски у деловима северне Норвешке има службени статус, док у Шведској и Финској има статус признатог мањинског језика.

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 [[Слика:Sami languages large.png|мини|Севернолапонски језик је заступљен у области означеној бројем 5.]]
-'''Севернолапонски језик''' (''sámegiella'' или ''davvisámegiella'') је језик с највише говорника међу [[Лапонски језици|лапонским језицима]]. Број говорника је око 20.000.
+'''Севернолапонски''' или '''северносамски језик''' (''sámegiella'' или ''davvisámegiella'') је језик с највише говорника међу [[Лапонски језици|лапонским језицима]]. Број говорника је око 20.000.
 Језик се говори у северним деловима [[Норвешка|Норвешке]], [[Шведска|Шведске]] и [[Финска|Финске]].