Црква Светог Николе у Браљини — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Општина Ћићевац помоћу справице HotCat
м →‎Спољашње везе: уклањање непотребних шаблона
Ред 44: Ред 44:
<small>'''Напомена:''' Садржај ове странице је написан према опису споменика културе из Списка свих споменика, са званичног сајта: [http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/ Интернет презентација САНУ-Споменици културе у Србији]. Дозволу за коришћење података можете погледати [[Википедија:Дозволе за објављивање/САНУ|овде]].</small>
<small>'''Напомена:''' Садржај ове странице је написан према опису споменика културе из Списка свих споменика, са званичног сајта: [http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/ Интернет презентација САНУ-Споменици културе у Србији]. Дозволу за коришћење података можете погледати [[Википедија:Дозволе за објављивање/САНУ|овде]].</small>



{{НКДС-нав}}


[[Категорија:Споменици културе Србије]]
[[Категорија:Споменици културе Србије]]

Верзија на датум 2. мај 2017. у 22:57

Црква Светог Николе у Браљини
Опште информације
МестоБраљина
ОпштинаЋићевац
Време настанка14. век
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
www.zavodkraljevo.rs

Црква Светог Николе у Браљини, насељеном месту пет километара удаљеним од Сталаћа, на територији општине Ћићевац. Црква се први пут спомиње у раваничкој повељи 1377. године, из чега би произашло да је била подигнута пре Раванице. Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

Изглед цркве

Њен данашњи изглед је плод обнове коју су предузели парохијани 1820. године, о чему сведочи натпис свештеника Николе Поповића на западној фасади, постављен тек 1907. године. Првобитна црква била је једнобродна, дубоке полукружне апсиде, са полукружно засведеним нишама у функцији проскомидије и ђаконикона, највероватније полуобличасто засведена. У обнови из 19. века добила је кубе осмостраног тамбура, неспретно изведених пандантифа, ослоњених о пиластре. Осветљена је са три прозора на тамбуру куполе, једним на олтарском простору и једним на јужном зиду. Зидови су грађени од ломљеног и притесаног камена, а купола и сводови од тесане сиге. Фреске су невешто ретуширане, могуће приликом обнове из 1820, а може се очекивати да под малтерним и кречним намазима постоји још живописа. У цркви је сачуван иконостас без уметничких вредности.

Види још

Референце

Спољашње везе


Напомена: Садржај ове странице је написан према опису споменика културе из Списка свих споменика, са званичног сајта: Интернет презентација САНУ-Споменици културе у Србији. Дозволу за коришћење података можете погледати овде.