Манастир Раваница
![]() | Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Манастир Раваница | |
---|---|
![]() | |
Опште информације | |
Место | Сење |
Општина | Општина Ћуприја |
Држава | ![]() |
Врста споменика | утврђени манастир |
Време настанка | 14. век |
Тип културног добра | Споменик културе од изузетног значаја |
Власник | управник игуманија Марија Чеперковић |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Крагујевац |
www |
Манастир Раваница је манастир у Србији и налази се у подножју Кучајских планина, поред села Сења код Ћуприје. Раваница је задужбина кнеза Лазара Хребељановића. После Косовске битке и Лазареве погибије, његове мошти пренесене су из приштинске цркве Вазнесења у Раваницу 1392. године. Манастир је од тада постао место ходочашћа и жижа око које се ствара култ кнеза Лазара, косовског мученика, а затим и његових сабораца. Више пута била је рушена и паљена при чему није страдала сама црква, већ утврђење и манастирске зграде. Црква је тешко страдала 1686/7. године, када је побијен и већи број раваничких монаха.[1] Црква је посвећена Вазнесењу Господњем и ограђена је чврстим одбрамбеним зидом са седам кула. Раваница је саграђена између 1375. и 1377. године, а фреске су осликане неколико година пред Косовску битку. На ктиторској композицији се, поред кнеза Лазара налази и књегиња Милица и њихови синови Стефан и Вук.
Архитектура[уреди | уреди извор]
По својим архитектонским и ликовним обележјима раваничка црква представља почетак моравске школе. Црква представља оригинално архитектонско решење настало спајањем светогорске традиције тролисне основе и модела уписаног крста са пет купола, одомаћеног у време краља Милутина. Тролисна основа је постала узор у даљем развоју просторне концепције храмова. Црква је зидана наизменичним редовима камена и опеке, украшена је керамопластичним декоративним елементима и богатом рељефном пластиком.
Духовник манастир од (1961—1994) био је јеромонах Максим Рајчић.
Као значајно средиште духовног, културног, књижевног и уметничког живота Раваница је утицала на настанак више цркава и манастира, међу којима се истичу оближњи манастир Сисојевац и цркве у Петрушкој области.
Стубови који носе куполу украшени су богато мотивом везаних ланчаних медаљона. Кругови су у богатим оквирима, на плавој позадини, украшеној раскошним орнаментима изведеним златом, пењу се ка небу, и ритмом линија, колористичким односима и раскошном, новом применом орнамената дају специфичан печат живопису Раванице.
До данас су сачуване три куле и део северног бедема, али је за потребе одбране манастира подигнутог у долини сигурно било неопходно велико и јако утврђење. У старим изворима се помиње да је манастирска утврда имала 7 пиргова, док је један путописац 1568. године видео свега 4 очуване куле. У првој половини 19. века, 1829. године, је унутар манастирског комплекса још увек постојала велика трпезарија из средњег века, али ње данас више нема.
Старешине манастира[уреди | уреди извор]
- Јефимија Мићић, (1946—1958)
- Гаврила Игњатовић, (1958—2005)
- Марија Чеперковић, (2005—тренутна)
Живопис[уреди | уреди извор]
Живопис у Раваници је веома оштећен. Читави делови зидова данас су без фресака.
На фрескама, које су остале очуване у олтарском и главном унутрашњем простору цркве, запажају се извесне новине везане за шеме у избору тема и циклуса (Велики празници, Христова страдања, Чуда и параболе), које ће постати правило у осликавању потоњих храмова Моравске Србије. У куполама су фреске Христа, Богородице, Анђела и пророка, у олтару су представе Христовог страдања и оваплоћења, док су у наосу циклуси Великих празника, Чуда и јеванђелских приповести као и свети ратници и монаси.
У целом западном делу цркве и на свим стубовима присутни су само пустињаци који се одричу свега Христа ради, свети мученици за веру и активни борци за Христа. Свети ратници представљени су у најнижој зони. Овако замишљено и доследно спроведено украшавање Раванице везује се за црквене кругове са којима је кнез Лазар био тесно повезан, посебно са монасима и испосницима.
У самој цркви данас се налазе мошти кнеза Лазара.
Галерија[уреди | уреди извор]
Макета Раванице из 1705. године. Рад Николе Недељковића из Ћипровца. Музеј СПЦ, Београд. Изложба поводом 800 г. СПЦ (2019)
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Збирка фотографија и виртуелна шетња кроз манастир Раваницу Фонд Благо
- На изворишту: Клесари моравске школе (РТС Образовно-научни програм - Званични канал)
- Српски јунаци средњег века: Лазар Хребељановић, 1. део (РТС Образовно - научни програм - Званични канал)
- Српски јунаци средњег века: Лазар Хребељановић, 2. део (РТС Образовно - научни програм - Званични канал)
- Живорад Јанковић: Сава, игуман манастира Раванице, „Православље“, бр. 929, 2005. год. (језик: српски)
- „Секција тврђава: Утврђење манастира Раваница”.
- Манастир Раваница Комплетан водич кроз Србију
- Манастир Раваница Презентација поводом изградње новог кивота Манастира
- О манастиру на сајту Манастири-цркве
- Документарна емисија о манастиру Раваница из 2015. године
- Живот раваничких монахиња („Политика“, 12. април 2015)