Манастир Раваница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Манастир Раваница
Monastery Ravanica.JPG
Манастирска црква Вазнесења Господњег
Опште информације
Место Сење
Општина Општина Ћуприја
Држава  Србија
Врста споменика утврђени манастир
Време настанка 14. век
Тип културног добра Споменик културе од изузетног значаја
Власник Република Србија
Надлежна институција
Надлежна установа за заштиту Завод за заштиту споменика културе Крагујевац
Седиште Ћуприја
Адреса 13. октобра 7 35230
Званични веб-сајт
Основа Манастира Раваница: 1. црква, 2. пирг, 3. трпезарија, 4. лазарет, 5. кула Милоша Обилића, 6. економија, 7. улазна капија, 8. гостопријемница, 9. данашњи конак.

Манастир Раваница је манастир у Србији и налази се у подножју Кучајских планина, поред села Сење код Ћуприје. Раваница је задужбина кнеза Лазара, који је погинуо у бици на Косову на Видовдан, 15. јуна 1389. После Косовске битке и Лазареве погибије, његовe мошти пренешене су из приштинске цркве Вазнесења у Раваницу 1392. године. Манастир тада постаје место ходочашћа и жижа око које се ствара култ кнеза Лазара, косовског мученика, а затим и његових сабораца. Више пута била је рушена и паљена при чему није страдала сама црква, већ утврђење и манастирске зграде. Црква је тешко страдала 1686/7. године, када је побијен и већи број раваничких монаха. [1] Црква је посвећена Вазнесењу Господњем и ограђена је чврстим одбрамбеним зидом са седам кула. Раваница је саграђена између 1375. и 1377. године, а фреске су осликане неколико година пред Косовску битку. На ктиторској композицији се, поред кнеза Лазара налази и књегиња Милица и њихови синови Стефан и Вук.[2]

Архитектура[уреди]

По својим архитектонским и ликовним обележјима раваничка црква представља почетак моравске школе. Црква представља оригинално архитектонско решење настало спајањем светогорске традиције тролисне основе и модела уписаног крста са пет купола, одомаћеног у време краља Милутина. Тролисна основа је постала узор у даљем развоју просторне концепције храмова. Црква је зидана наизменичним редовима камена и опеке, украшена је керамопластичним декоративним елементима и богатом рељефном пластиком.

Као значајно средиште духовног, културног, књижевног и уметничког живота Раваница је утицала на настанак више цркава и манастира, међу којима се истичу оближњи манастир Сисојевац и цркве у Петрушкој области.

Стубови који носе куполу украшени су богато мотивом везаних ланчаних медаљона. Кругови су у богатим оквирима, на плавој позадини, украшеној раскошним орнаментима изведеним златом, пењу се ка небу, и ритмом линија, колористичким односима и раскошном, новом применом орнамената дају специфичан печат живопису Раванице.

До данас су сачуване три куле и део северног бедема, али је за потребе одбране манастира подигнутог у долини сигурно било неопходно велико и јако утврђење. У старим изворима се помиње да је манастирска утврда имала 7 пиргова, док је један путописац 1568. године видео свега 4 очуване куле. У првој половини 19. века, 1829. године, је унутар манастирског комплекса још увек постојала велика трпезарија из средњег века, али ње данас више нема.

Живопис[уреди]

Живопис у Раваници је веома оштећен. Читави делови зидова данас су без фресака.

На фрескама, које су остале очуване у олтарском и главном унутрашњем простору цркве, запажају се извесне новине везане за шеме у избору тема и циклуса (Велики празници, Христова страдања, Чуда и параболе), које ће постати правило у осликавању потоњих храмова Моравске Србије. У куполама су фреске Христа, Богородице, Анђела и пророка, у олтару су представе Христовог страдања и оваплоћења, док су у наосу циклуси Великих празника, Чуда и јеванђелских приповести као и свети ратници и монаси.

У целом западном делу цркве и на свим стубовима присутни су само пустињаци који се одричу свега Христа ради, свети мученици за веру и активни борци за Христа. Свети ратници представљени су у најнижој зони. Овако замишљено и доследно спроведено украшавање Раванице везује се за црквене кругове са којима је кнез Лазар био тесно повезан, посебно са монасима и испосницима.

У самој цркви данас се налазе мошти кнеза Лазара.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]