Манастир Раваница
Координате: 43° 58′ 22" СГ Ш, 21° 29′ 48" ИГД
| Манастир Раваница | |
|---|---|
Манастирска црква Вазнесења Господњег
|
|
| Опште информације | |
| Место | Сење |
| Општина | Општина Ћуприја |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | утврђени манастир |
| Време настанка | XIV век |
| Тип споменика | Споменик културе од изузетног значаја |
| Власник | Република Србија |
| Надлежна институција | |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Крагујевац |
| Седиште | Ћуприја |
| Адреса | 13. октобра 7 35230 |
| Званични веб-сајт | |
Манастир Раваница је манастир у Србији и налази се у подножју Кучајских планина, поред села Сење код Ћуприје. Раваница је задужбина кнеза Лазара, који је погинуо у бици на Косову на Видовдан, 28. јуна 1389.
Црква је посвећена Вазнесењу Господњем и ограђена је чврстим одбрамбеним зидом са седам кула. Раваница је саграђена између 1375. и 1377. године, а фреске су осликане неколико година пред Косовску битку. На ктиторској композицији се, поред кнеза Лазара налази и књегиња Милица и њихови синови Стефан и Вук.
Архитектура[уреди]
По својим архитектонским и ликовним обележјима раваничка црква представља почетак моравске школе. Црква представља оригинално архитектонско решење настало спајањем светогорске традиције тролисне основе и модела уписаног крста са пет купола, одомаћеног у време краља Милутина. Тролисна основа је постала узор у даљем развоју просторне концепције храмова. Црква је зидана наизменичним редовима камена и опеке, украшена је керамопластичним декоративним елементима и богатом рељефном пластиком.
Као значајно средиште духовног, културног, књижевног и уметничког живота Раваница је утицала на настанак више цркава и манастира, међу којима се истичу оближњи манастир Сисојевац и цркве у Петрушкој области.
До данас су сачуване три куле и део северног бедема, али је за потребе одбране манастира подигнутог у долини сигурно било неопходно велико и јако утврђење. У старим изворима се помиње да је манастирска утврда имала 7 пиргова, док је један путописац 1568. године видео свега 4 очуване куле. У првој половини 19. века, 1829. године, је унутар манастирског комплекса још увек постојала велика трпезарија из средњег века, али ње данас више нема.
Живопис[уреди]
На фрескама, које су остале очуване у олтарском и главном унутрашњем простору цркве, запажају се извесне новине везане за шеме у избору тема и циклуса (Велики празници, Христова страдања, Чуда и параболе), које ће постати правило у осликавању потоњих храмова Моравске Србије. У куполама су фреске Христа, Богородице, Анђела и пророка, у олтару су представе Христовог страдања и оваплоћења, док су у наосу циклуси Великих празника, Чуда и јеванђелских приповести као и свети ратници и монаси. У самој цркви данас се налазе мошти кнеза Лазара.
Галерија[уреди]
-
Кивот са моштима светог цара Лазара
-
Манастир са зидинама
-
Улазна капија
.jpg)
Види још[уреди]
Спољашње везе[уреди]
 |
Манастир Раваница на Викимедијиној остави. |
- Слике манастира Раванице и његових икона
- Манастир Раваница, део чланка о српским средњовековним манастирима (енглески)
- Живорад Јанковић: Сава, игуман манастира Раванице, „Православље“, бр. 929, 2005. год. (српски)
- Секција тврђава: Утврђење манастира Раваница (српски)
- Манастир Раваница Комплетан водич кроз Србију
- Манастир Раваница Презентација поводом изградње новог кивота Манастира
- О манастиру на сајту Манастири-цркве
- Документарна емисија о манастиру Раваница из 2015. године
- Живот раваничких монахиња („Политика“, 12. април 2015)
|
|---|
.svg)
.JPG){kind=small}
