Ле Шатељеов принцип — разлика између измена
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
м Враћене измене 109.92.67.112 (разговор) на последњу измену корисника FriedrickMILBarbarossa |
||
| Ред 24: | Ред 24: | ||
Прво је потребно уочити број молова са једне и друге стране реакције. Како по [[Авогадров закон|Авогадровом закону]] један мол сваког гаса заузима исту запремину, повећање притиска реакционе смеше ових гасова ће равнотежу померити у десно, будући да четири мола заузимају већу запремину од два мола под истим условима. Наиме, само повећање [[притисак|притиска]], уколико није изазвано променом запремине реакционог суда неће узроковати промене у равнотежи система, јер [[парцијални притисак|парцијални притисци]] свих гасова остају у истом односу. Тако, на пример, додавање инертног гаса у смешу неће утицати на равнотежу реакције (уколико се запремина суда одражава константном) иако ће свакако повећати укупни притисак. Међутим, променом запремине затвореног реакционог суда долази до промене парцијалних притисака гасова у смеши, и то помера равнотежу у страну са мање молова. Ово је посебно очигледно уколико се [[константа равнотеже]] изрази преко парцијалних притисака реактаната и производа реакције. Уколико је број молова са обе стране равнотеже исти, промена запремине неће утицати на равнотежу. |
Прво је потребно уочити број молова са једне и друге стране реакције. Како по [[Авогадров закон|Авогадровом закону]] један мол сваког гаса заузима исту запремину, повећање притиска реакционе смеше ових гасова ће равнотежу померити у десно, будући да четири мола заузимају већу запремину од два мола под истим условима. Наиме, само повећање [[притисак|притиска]], уколико није изазвано променом запремине реакционог суда неће узроковати промене у равнотежи система, јер [[парцијални притисак|парцијални притисци]] свих гасова остају у истом односу. Тако, на пример, додавање инертног гаса у смешу неће утицати на равнотежу реакције (уколико се запремина суда одражава константном) иако ће свакако повећати укупни притисак. Међутим, променом запремине затвореног реакционог суда долази до промене парцијалних притисака гасова у смеши, и то помера равнотежу у страну са мање молова. Ово је посебно очигледно уколико се [[константа равнотеже]] изрази преко парцијалних притисака реактаната и производа реакције. Уколико је број молова са обе стране равнотеже исти, промена запремине неће утицати на равнотежу. |
||
Један од најбољих примера примене Ле Шатељеовог принципа је у [[Хабер-Бошов процес|Хабер-Бошовом процесу]]. Евидентно је да се манипуласањем реакционим условима може утицати на одвијање повратних реакција и тако померањем равнотеже добијати бољи принос жељеног |
Један од најбољих примера примене Ле Шатељеовог принципа је у [[Хабер-Бошов процес|Хабер-Бошовом процесу]]. Евидентно је да се манипуласањем реакционим условима може утицати на одвијање повратних реакција и тако померањем равнотеже добијати бољи принос жељеног |
||
== Види још == |
== Види још == |
||
Верзија на датум 24. мај 2017. у 23:38
Ле Шатељеов принцип је хемијски принцип који говори о томе како промене услова под којима се одвија повратна хемијска реакција утичу на хемијску равнотежу. Уопштено, он би могао гласити овако: ако се на неки систем у равнотежи делује силом (промена концентрације, температуре или притиска), равнотежа система ће се померити у смеру одупирања овим променама. Дао га је Анри Луј Ле Шатеље.
Примери
Утицај концентрације
Разматрањем реакције разлагања азот-диоксида као примера, може се уочити утицај концентрација учесника реакције на хемијску равнотежу:
2NO2 ⇌ 2NO + O2
На повећање концентрације нпр. NO2 систем ће одреаговати померањем равнотеже у смеру директне реакције, тако тежећи да делимично смањи наметнуто повећање концентрације. По истом принципу, равнотежа ће се померити у десно и смањењем концентрација NO и O2, док ће њихово повећање, као и смањење концентрације NO2, равнотежу померити у лево, односно у смеру повратне реакције.
Утицај температуре
У следећој реакцији директна реакција је егзотермна.
N2 + 3H2 ⇌ 2NH3 ΔH = -92 kJ/mol
Будући да се систем одупире променама, смањењем температуре равнотежа ће се померити у десно (јер се у директној реакцији ослобађа температура надокнађујући смањење) и обратно, повећањем температуре реакционог система, равнотежа ће се померити у лево, фаворизујући тако ендотермну реакцију разлагања амонијака.
Утицај притиска
Претходна реакција је погодна и за илустрацију дејства овог фактора:
N2(g) + 3H2(g) ⇌ 2NH3(g)
Прво је потребно уочити број молова са једне и друге стране реакције. Како по Авогадровом закону један мол сваког гаса заузима исту запремину, повећање притиска реакционе смеше ових гасова ће равнотежу померити у десно, будући да четири мола заузимају већу запремину од два мола под истим условима. Наиме, само повећање притиска, уколико није изазвано променом запремине реакционог суда неће узроковати промене у равнотежи система, јер парцијални притисци свих гасова остају у истом односу. Тако, на пример, додавање инертног гаса у смешу неће утицати на равнотежу реакције (уколико се запремина суда одражава константном) иако ће свакако повећати укупни притисак. Међутим, променом запремине затвореног реакционог суда долази до промене парцијалних притисака гасова у смеши, и то помера равнотежу у страну са мање молова. Ово је посебно очигледно уколико се константа равнотеже изрази преко парцијалних притисака реактаната и производа реакције. Уколико је број молова са обе стране равнотеже исти, промена запремине неће утицати на равнотежу.
Један од најбољих примера примене Ле Шатељеовог принципа је у Хабер-Бошовом процесу. Евидентно је да се манипуласањем реакционим условима може утицати на одвијање повратних реакција и тако померањем равнотеже добијати бољи принос жељеног