Долењска — разлика између измена
м Стандардизација "Спољашње везе" и/или "Види још" наслова |
м Превођење именских простора и/или магичних речи |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Slika:LowerCarniolaLocationMap.png| |
[[Slika:LowerCarniolaLocationMap.png|мини|250п|десно|Dolenjska]] |
||
'''Долењска''' је подручје у југоисточној [[Словенија|Словенији]] које се протеже од [[Љубљанска котлина|Љубљанске котлине]] до границе с [[Хрватска|Хрватском]] (у подручју [[Жумберак (горје)|Жумберка]]). На истоку се протеже до [[Сава|Саве]], а на западу до [[Купа|Купе]]. Историјски је Долењска, заједно с [[Горењска|Горењском]] и [[Нотрањска|Нотрањском]], припадала [[Крањска|Крањској]], а данас је неслужбена покрајина у Словенији |
'''Долењска''' је подручје у југоисточној [[Словенија|Словенији]] које се протеже од [[Љубљанска котлина|Љубљанске котлине]] до границе с [[Хрватска|Хрватском]] (у подручју [[Жумберак (горје)|Жумберка]]). На истоку се протеже до [[Сава|Саве]], а на западу до [[Купа|Купе]]. Историјски је Долењска, заједно с [[Горењска|Горењском]] и [[Нотрањска|Нотрањском]], припадала [[Крањска|Крањској]], а данас је неслужбена покрајина у Словенији |
||
Верзија на датум 21. новембар 2007. у 23:38
Долењска је подручје у југоисточној Словенији које се протеже од Љубљанске котлине до границе с Хрватском (у подручју Жумберка). На истоку се протеже до Саве, а на западу до Купе. Историјски је Долењска, заједно с Горењском и Нотрањском, припадала Крањској, а данас је неслужбена покрајина у Словенији
Ужа Долењска је крај уз ријеку Крку и њене притоке. У ширем смислу придружује јој се и Бела крајина, крај око Теменице и Мирне, Суха крајина те подручје Кочевја с Добрепољским, Рибничким и Кочевским пољем. У том разноликом крају сусрећу се значајке трију географских подручја: Алпи, Панонске низине и Динарскога горја.
Економско и културно средиште Долењске је Ново Место, а већа су мјеста још Кочевје, Гросупље, Кршко, Брежице, Требње, Чрномељ, Семич и Метлика.
Долењска је подручје с највише двораца и градина (тврђава) на словеначком простору, од којих су се многи смјестили на брежуљцима око ријеке Крке.