Разговор:Пад Цариграда (1453)

На страници за 11. јун пише да је данас пао Цариград, а овде пише да је пао 29. маја. Који је календар валиднији? Бојан 10:01, 11. јун 2006. (CEST)

Зар нису оба тачна? Један јулијански, а други грегоријански? --Филип ツ 10:58, 11. јун 2006. (CEST)

• То је само наизглед други датум, уствари у оба случаја се ради о 29. мају. По старом црквеном календару, данас је 29. мај, дакле није 11. јун, то би 11. јун био сада по грегоријанском календару. У следећем веку то ће бити 12. јун итд. по грегоријанском, а увек 29. мај по јулијанском. Пошто је тада био само један календар (јулијански) по њему је био 29. мај (беше сукобљена измена са Дунгом, али и он је то слично рекао) --Ђорђе Стакић (р) 11:07, 11. јун 2006. (CEST)

Да овде се ради о црквеном празнику. Пад Цариграда (1453.) се одиграо 29. маја по грегоријанском календару. Црква га слави 29. маја по јулијанском тако да 11. јуна тај празник пада јер је 11. јун 29. мај. Али то је само православни празник, а не нешто друго :) --Јованвб 11:53, 11. јун 2006. (CEST)

избацити секцију?

Реч је о овоме: Пад Цариграда (1453.)#Константин Драгаш, грчки кнез Лазар. Три пасуса, од којих се први може скратити и спојити са неким од претходних делова, а следећа два су само препричавање легенди и покушаји успостављања паралела које мени баш и не делују убедљиво. Ипак, волео бих да видим шта остали мисле пре него што ово избацим.

...у недостатку фидбека, узео сам слободу да избришем овај део. Први пасус је сада део секције "Последњи јуриш Константина Драгаша". - Андрија 23:47, 14. јун 2006. (CEST)

---

Дакле у спорном делу је у старту грешка у наслову(уместо кнез треба да стоји цар)јер се не пореде стварне личности већ митске личности.Мислим да овај део треба да стоји(логично јер сам га у старту убацио),мада га сигурно треба боље обрадити или појаснити.Овако је деловао с` брда с` дола,јер је писан на брзину и са жељом да што мање прошири постојећи чланак,који је већ био превелик.

Мислим да паралеле стоје и то врло.(Цариград - КиМ,првенствено)Можда је неопходно боље их приказати. Црни Бомбардер!!! (†) 22:39, 20. јун 2006. (CEST)

Изабран

Чланак је изабран за сјајни чланак. Треба разматрати којих датима ће стајати на Главној Страни. -- Борис  Малагурски  ^бре! 05:26, 19. јун 2006. (CEST)

• 29.05. кад је пао сигурно и 02.04. кад је опсада почела. Црни Бомбардер!!! (†) 22:39, 20. јун 2006. (CEST)

carigrad

povijesne činjenice stoje o padu carigrada i iscrpne su, ali kakve su to paralele sa lazarom??? kakave veze ima kosovo sa carigradom i kakvo to pravo grci imaju??? šta bi možda istambul trebao biti porostor grčke? kakav je to kompleks vas da stalno gledate preko granica svoje države tražeći veliku srbiju jer je dušan u jednom povijesnom trenutku imao velik prostor. koju ste to vi veliki ratnici?? koje ste ratove dobili? pomirite se s onim što imate i gledajte svoja posla i nemojte mladim ljudima interpretirati lažnu povijest nego priznajte greške, bit će vam lakše. toliko

Прво се потпиши па онда можемо да разговарамо ...--Maduixa kaži 18:57, 3. април 2007. (CEST)

---

• Да појасним,по ко зна који пут.У том пасусу се прича о митској димензији коју пад Цариграда и сам Константин Драгаш имају у грчком народу и повлачи се паралела са царем(ЦАРЕМ А НЕ КНЕЗОМ) Лазаром односно Косовским бојем (првим) и њиховом месту у српском народу,зато што је ово википедија на СРПСКОМ ЈЕЗИКУ!Да је на албанском,можда би стајала паралела са Скендербегом на пример.

У расправе шта је чије,нема потребе улазити,ту су ствари кристално јасне.

Црни Бомбардер!!! (†) 00:51, 10. април 2007. (CEST)

---

Мехмед вс Мехмет

Не знам да ли се о овоме негде расправљало али се мени чини да треба да стоји Мехмед а не Мехмет. -- JustUser  JustTalk 20:10, 25. април 2007. (CEST)

---

Наравно да је Мехмед, тако и пише у чланку о њему, преусмерен је са Махмета на Мехмед.

Што се тиче самог чланка, мало ми фали да га предложим за скидање звездице. Прво, јер нема оно што је сада основни услов за сјајан чланак, референце. Друго, био је пун типографских и стилских грешака, које сам исправила, тако да то сад нема везе. Треће, заиста не схватам зашто је неопходно повлачити паралелу између пада Цариграда и Косова. Па Турци су освајали и друге градове, па се не повлаће паралеле између тих градова и Косова. То што је ово Википедија на српском, не даје нам за право да будемо мирођија у свакој чорби. Осим тога, та паралела би ладно могла да се окарактерише као ПОВ, осим ако се не наведе одговарајућа референца где је та паралела повучена. Не заборавите да је ово енциклопедија која само преноси оно што је већ написано, и није место за излагање личних ставова.

За сада би било ок да они који су писали овај чланак, ставе референце. Неке тврдње (као на пример да су турци силовали мртве калуђерице), превише су озбиљне да би стајале без референци.--Maduixa kaži 21:25, 25. април 2007. (CEST)

---

1. Ако сматраш да није,онда и треба да га предложиш.
2. Иза сваке реченице/исказа за који треба референца убаци {{чињеница}} да би људи знали шта треба да се референцира.
3. Рек`о сам шта мислим већ о томе.

Црни Бомбардер!!! (†) 22:32, 25. април 2007. (CEST)

---

Не разумем зашто толико жучи око ствари које се свакодневно расправљају овде. Нисам предложила чланак за скидање звездице зато што мислим да се ствари могу средити и без тих драстичних мера, јер је текст у суштини добар, само му треба малкице сређивања како би био у складу са тренутним условима за сјајан чланак. Нема потребе да означавам реченице које треба да се референцирају, довољно је да наведеш пар књига које си(сте) користили у писању чланка и то би било то. Референце су нешто потпуно нормално у писању научних радова, и ако неко овде тражи референцу за нешто, то не значи да аутоматски ауторе назива лажовима и да им не верује. Референце служе да дају тежину и озбиљњност тврдњама изнетим у чланцима. Поглесдај било који научни чланак, из било које области, сваки од њих носи референце. Молим тер да спустиш лопту и да покушаш да на ствари гледаш из неке друге, мало мирније перспективе, јер само тако можемо да доприносимо и унапређујемо Википедију. Инатом и повређеним сујетама нећемо урадити ама баш ништа.--Maduixa kaži 22:43, 25. април 2007. (CEST)

---

ОК,даћу себи ту слободу,да у ово рано априлско јутро цитирам Хјуа Корнвела:

I tried to make him laugh,he didn`t get the joke and then he said I wasn`t right in the head.

— The Stranglers

Елем,ако је моја порука изгледала жучно или нешто слично,ја се извињавам,то ми није био циљ.

Поента онога под 1. је била да ако неко сматра да неки чланак не одговара да буде сјајан и то јавно изнесе онда треба да га баци на гласање или како год.И то је то.Ако неки чланак није сјајан онда му и није место међу сјајнима.То је била моја поента.(У претходној групи реченица се не налази ни трунка ироније и сваки покушај лоцирања исте у њима је чиста будалаштина.)

Поента под 2. је била да би ми било врло драго,чак шта више ЖЕЛИМ(не вичем,само наглашавам) да неко прође кроз чланак и маркира реченице/исказе које би требало референцирати,јер ја лично нисам у стању да то урадим у конкретном случају(пошто су за мене све те ствари опште познате,па би лепио референце на све или ни на једну ствар/реченицу/исказ).

Поента под 3. је ваљда јасна.

Још једном,да појасним нити сам се ја нашао лично прозваним или увређеним или наљућеним или сарма или лажовом или инаџијом или како год,тако да ако је моја порука тако протумачена,онда је погрешно протумачена.Покушао сам да будем лаконски економичан,очигледно неуспешно.

Овај корисник воли да другим корисницима соли памет.

(Мислим то што мени на корисничкој страни стоји ова кутијица,то не значи да је треба с`ватити за озбиљно.)

Црни Бомбардер!!! (†) 06:58, 26. април 2007. (CEST)

---

OK. Ajmo iz početka. Sad se ja izvinjavam, ponekad je teško skapirati pravi ton kojim se neko obraća samo na osnovu pukog teksta. To za lažova, rekoh jer sam videla da se ovde mnogi tako osećaju kad im se tražwe reference, pa i tebe strpah u isti koš, izvinjavam se još jednom zbog svoje nepromišljenosti. Najvažnije je da i dalje postoji dobra volja. Elem, što se referenci tiče, lično smatram da nije neophodno referencirati rečenice, dovoljno je samo navesti par knjiga/web sajtova/časopisa ili šta već gde se može pročitati to isto što piše u ovom članku. Pogotovu sada, kada je tekst napisan odavno, ne verujem da bi bilo baš lako referencirati rečenice ili pasuse. Dakle, nekoliko naslova i to je to.

Što se trećeg tiče, veoma lakonski odgovaraš. Vidim da ne želiš da se upuštaš u raspravu, međutim, zaista bi bilo dobro da i za to poređenje nađeš neku referencu, jer ovako bez referenci već je analiza paralele između ta dva događaja što je opet lično mišljenje onog koji je to napisao, a što je opet, jasno i glasno - POV.--Maduixa kaži 09:23, 26. април 2007. (CEST)

Evo ti još jednog primera: Nemci su u drugom svetskom ratu bombardovali puno gradova, neke od njih sravnili s zemljom, veoma slično Beogradu 1941. (Npr. Gernika, baš se ovih dana obeležava 70 godina od bombardovanja). Misliš da treba povlačiti paralelu? Ili, ja lično vidim mnogo paralela između istorije Srbije i Španije. Obe zemlje su bile pod muslimanskom vlašću više vekova, obe zemlje su sklone da uzdižu idole, oni su imali Franka, mi smo imali Tita, pa posle Miloševića. Obe zemlje su imale/imaju međunacionalne probleme. Međutim, nekako mi se čini da je Španija imala sreće da joj se sve te stvari dese nekoliko vekova/decenija ranije, pa su posledice svih tih, tako na prvipogled istih dešavanja izuzetno različite. Španija je bila po d Arapima u doba kada se od muslimana moglo nešto naučiti - u to doba arapska kultura je bila na daleko višem nivou nego evropska. Npr. sva dela klasičnih pisaca su bila sačuvana samo u arapskim i jevrejskim prevodima, a da ne govorim o matematici, astronomiji i dr. Međutim, Turci koji su Srbe porobili, bili su na daleko nižem kulturnom nivou od Srba iz tog doba, te su nas samo unazadili nekoliko vekova. S druge strane, Španci se oslobodiše svog diktatora taman na vreme da uhvate evropski voz i za nepunih 20 godina postigli su munjevit razvoj, jedan od najbržih u Evropi ako ne i u svetu. Mi eto, mislim da nikad taj voz nećemo uhvatiti, a i ako ga ikada uhvatimo, višpe neće biti toliko bitno. Da li sve ovo treba da pišem u članku o Istoriji Španije? Ja mislim da ne. Kao prvo, zato što mu tamo nije mesto, a kao drugo, zato što je to pre svega samo moje mišljenje, moje viđenje stvari i istorijskih događaja, a ja nisam ni istoričar, ni sociolog niti bilo koji drugi stručnjak da dajem svoja lična mišljenja i da očekujem da su uzmu za ozbiljno. Eto. Nadam se da sam bila jasna i da kapiraš zašto mislim da tom delu teksta nije mesto u ovom članku.--Maduixa kaži 09:36, 26. април 2007. (CEST)

---

Ако је извињење упућено мени,немаш због чега.

Литературу треба навести,али засигурно треба референцирати и делове текста(како овог,тако и свих других),јер изгледа лепше/куље/шишарка/паметније кад је у референцама,а самим тим и цела википедија на српском језику изгледа озбиљније(што нам је заправо циљ).

То кад је чланак рађен/куцан нема никакве везе са стављањем референци,јер свака тврдња која се овде изнесе мора да буде поткрепљена адекватним научним радом из те области.

Једноставно ми није јасно шта бих још требао да кажем на тему тог пасуса,а што већ нисам рек`о.Овај пројекат је намењен просечном Србину за ширење његовог знања,због тога је појашњено на примерима зашто у грчком народу пад Цариграда 1453.године и Константин Драгаш имају врло слично место као Косовски бој и цар Лазар код Срба.Цео пасус се може заменити том једноставном реченицом,ако је то проблем,а чини ми се да није.Ја нисам изнео мишљење,ја сам повукао паралелу.Ако је на оба места спроведено етничко чишћење(на овај или онај начин,онда је то то).Ако су на оба места порушене цркве које су подигли највећи владари да би се од њих направиле џамије,онда је то тако.итд исл итр.Ако те сличности не постоје,ако цео пасус има тон оригиналног истраживања или некакве личне остршћености онда му ту није место.

(Не схватите ме погрешно,али повлачење паралела између Гернике и Београда односно Франка и Тита/Слобе сматрам врло неукусним,али зато паралелу између џамије у Кордоби и Синан пашине џамије налазим крајње комичним.)

Црни Бомбардер!!! (†) 11:06, 26. април 2007. (CEST)

---

Па довољно јака веза је и што је Константин Драгаш из српске владарске породице (по мајчиној линији чукунунук Немањића). -- JustUser  JustTalk 15:02, 26. април 2007. (CEST)

Vidiš, ja to isto mogu da kažem za tvoje povlačenje paralele između pada Carigrada i bitke na Kosovu. Po meni, sve što si tamo napisao nema baš mnogo veze sa samom temom članka. Ok, i jedne i druge su tukli Turci, pa šta? Nalaziš podudarnosti čak i tamo gde ih nema, kao što je paralela između napuštene kapije carigrada i izdajstva Brankovića. No, to je tvoje mišljenje, i ja ga svakako poštujem, ali baš zato što je tvoje, a ne OPŠTEPRIHVAĆENO i ranije već iznešeno mišljenje od strane nekog autoriteta iz date oblasti, ne treba da stoji na Vikipediji, baš kao što ni moje paralele između Franka i naših dragih nam predsednika (ne toliko Tita, ali Miloševića i te kako) ne treba da stoje ovde, jer su to MOJE I SAMO MOJE PARALELE i neko može da se složi s tim, a neko može opet eto kao ti, da ih smatra neukusnim ili već šta, na što i te kako imaš pravo i ne poričem. I još nešto. Povlačenje paralele JESTE iznošenje nečijeg mišljenja. Porediš nešto što niko do sada nije poredio, nešto gde si ti primetio neke podudarnosti i to si izneo u ovom tekstu. Dakle, ako nemaš nikakav izvor kojim bi potkrepio to "paralelizovanje", ono nema šta da traži na Vikipediji.

Drago mi je da smo se barem složili oko toga da su reference neophodne. Ako misliš da treba da ipak referenciramo pojedine rečenice, nemam ništa protiv. Videću ovih dana da obeležim šta bi trebalo da se referencira. Pozdrav. --Maduixa kaži 15:03, 26. април 2007. (CEST)

---

Za Juzera:

Konstantin Dragaš je spomenut, ispričana je lepa i tragična priča o njemu i njegovom poslednjem jurišu i tu nema nikakve zamerke. Ja mislim na celu tačku 13. u kojoj se a) poredi pad Carigrada sa Kosovskim bojem, b) Poredi Konstantin Dragaš sa Kraljem (ne knezom) Lazarem (i ovo bi trebalo malo bolje objasniti, jer Lazara svi znamo kao Kneza Lazara, ali ne u ovom članku), c) Carigrad kao grčko Kosovo i Metohija. Ovaj deo, ukoliko se ne navedu reference, je čisti POV, uz svo poštovanje prema njegovom autoru, i nije mu mesto na Viki.--Maduixa kaži 15:08, 26. април 2007. (CEST)

---

`ајд`,`леба ти прођи ових дана(или неко други небитно) и маркирај шта би требало референцирати,а ја ћу набацити литературу(чим је ископам).

ОК,још једном не пореде се стварни догађаји него њихове идеализације/интерпретације у народној свести,зато се пореди Драгаш са ЦАРЕМ(у епској поезији је цар),а не кнезом Лазаром.Закоментарисаћу овај цео пасус до даљњег,пошто је он изгледа проблематичан.Какав конкретно вид референци тражиш за овај део чланка?

Црни Бомбардер!!! (†) 23:19, 26. април 2007. (CEST)

---

Hm, videću šta mogu da uradim. Malo mi je neobično da u ovako dobrom tekstu udaram "traži se referenca". A kave reference tražim? Pa aj nemoj da zavitlavaš. Ti si Vikipedijanac mnogo duže od mene, valjda znaš koji tip literature je odgovarajući. Raznorazne knjige o istoriji, (sigurna sam da ih imaš, upravo o Vizantiji), veb stranice ozbiljnog sadržaja, znaš ti već... Ili nisam baš najbolje razumela šta me pitaš...?--Maduixa kaži 23:47, 26. април 2007. (CEST)

Što se poređenja tiče, sve je to što ti kažeš ok, i interesntno je kao jedno mišljenje, ali nije brate, za ovde. Idealizacija, naravno - u epskoj poeziji, pa i Marko Kraljević je cedio vodu iz drena i bi Turke volovima, ali nikom ne pada na pamet da to uzima zdravo za gotovo kao suštu istinu. U enciklopediji se pišu samo činjenice, koje su već neki drugi ustanovili a mi ih onda samo prenosimo. A to što si napisao, može biti lep članak u nekom istorijskom časopisu, ali ne ovde.--Maduixa kaži 23:52, 26. април 2007. (CEST)

Три реченице

Завршила сам са постављањем "тражи се извор". Имам три реченице у последнњем делу текста које ми нису баш анјајасније.

---

• ...поготово што је скоро пет векова касније у уторак сломљена Велика идеја (Мегали Идеа) у грчкотурском рату.

Овде нема чланка, па ко не зна шта је то Мегали идеја, нема појма о чему се овде говори. Овде би се могло ставити измешу два зареза неко мало објашњењце шта је то Мегали идеја, ако уопште то има везе са Турцима, а ако нема, ја бих га избацила.

---

• Данас их има једва неколико хиљада, иако их је почетком века било око пола милиона, због сталне активности Турске да их протера[тражи се извор] (види: Септембарски погром).

Овде није јасно да ли Фасариоти данас живе само у Турској (што је оно шпто се закључује из ове реченице и из линка ка Септембатрсклом погрому, или тих Фасариота има и у Грчкој. Ако Фасариоти данас живе само у Турској, онда то треба и написати. Осим тога претходна реченица коју сам мало преправила, и даље није јасна да ли их генерално Грци сматрају издајицама или је то само појединачно мишљење никих националистички настројених Грка, да ли их и данас сматрају издајицама или је то било у доба Османлијског царства? Све ово је неопходно знати како ви се реченица мало боље формулисала. Овако је доста неодређено, и могу се извући различити закључци.

---

• ...са нестанком Византије нестаје и стари верски поредак у Европи, на чије тло је поново снажно ступио Ислам.

На шта се овде конкретно мисли? Који то стари верски поредак?

---

Радо ћу ја сама преформулисати све те реченице али треба прво да разумем шта је хтело да се њима каже. Хвала.--Maduixa kaži 21:38, 29. април 2007. (CEST)

---

1.Укратко,Велика Идеја је била грчки план о обједињавању свих земаља са грчком већином почетком XX века,односно данашња грчка+тракијско полуострво(европски део данашње Турске)+малоазијска обала Егејског мора+малоазијска обала Мраморног мора.

То су пробали да реализују по окончању I светског рата током тзв. грчкотурског рата.У почетку је деловало да ће победити,али су их на крају Кемза и момци сатерали и Смирни у Егејско море(побивши све који су помислили да ту евентуално опстану,док је целокупан светски дипломатски кор то гледао са удаљености од стотинак метара са својих бродова).Потом је направљена велика трампа становништва,тако да за последицу имамо да је спортски клуб Цариграда смештен у Атини(Атински АЕК),пошто су га 1923.године основали некадашњи грчки становници Цариграда који су га напустили.

Е а како све то једноставно рећи у пола реченице,немам појма(боље је направити чланак).

2.Фанариоти(српскије је рећи Фењериоти) је назив са грчко становништво које је остало(тј. живи) у Цариграду(ни Грчка,ни Турска,него санмо Цариград),а потиче од назива дела града(Фанар односно Фењер тј. светионик) у коме је било већинско грчко становништво током векова и у коме је седиште(и даље) Васељенске патријаршије.

Па тешко је рећи да ли неки или већина(заправо је немогуће јер нису рађене анкете тог типа,скоро).То је као са Миланом Недићем.Он јесте био слуга окупатора и самим тим издајник,али се исто тако не може оспорити да је одређени број људи(односно одређене људе) спасао из Бањице и других места.Тако је и овде случај,они су сарађивали са Отоманском влашћу,али су истовремено радили и на неким стварима за хришћане(односно одређене хришћане).

3.Фуф,то је формулација из првобитног чланка(који је декнут са Б92),али ја његову поенту контам у смислу

• стари поредак Европа=хришћанство
• нови поредак Европа=хришћанство+ислам

и у том контексту сам је унео(оставио) у чланку.

Црни Бомбардер!!! (†) 18:45, 30. април 2007. (CEST)

---

ОК, некако ћу да га набуџим, ништа се ти не брини. Него то Фанариотима ништа ми није јасно. Па зар Цариград није данашњи Истамбул? А тај Септембарски погром је новијег датума, не из тамо неког средњег века. Ако су остали само у Цариграду, значи да су то данас Грци у Истамбулу. Јел сам добро разумела?--Maduixa kaži 00:56, 1. мај 2007. (CEST)

---

Да,исти је град у питању(зар моће бити другачије?!?!?!),а погром је био 1955.године.

Не остали су само у том делу Цариграда(тј. технички су остали и у другим деловима Града,али су се временом сељакали и концентрисали у Фанару око патријаршије) и ту су били већина.Технички гледано они јесу Грци,али они себе називају Ромејима(тј. Римљанима),док је Фанариот више као надимак,као Лала или Ера код нас.

Црни Бомбардер!!! (†) 01:09, 1. мај 2007. (CEST)

---

ОК, мене само занима јел тих Фанариота има у Грчкој. Очигледно је да их нема и да су се налаѕили и налаѕе се само у Истамбулу, у Турској. Средила сам реченице и отворила нови чланак Мегали Идеа. Види дал можеш нешто да додаш или да поправиш ако нешто не ваља.--Maduixa kaži 01:16, 1. мај 2007. (CEST)

Па наравно да их нема то је све изумрло прибери се човјече--[[Корисник:Велики србин#Преусмери Ђорђе Турјачанин]]2:52, 31. мај 2007.

Citati

Bilo bi lepo staviti odakle su ovi lepi i teatralni citati Konstantinovih govora. Sfrances, koji je bio savremenik i prijatelj Konstantina XI i prakticno je bio sa njim tokom cele opsade skoro do samog kraja ne pominje ovako fine govorancije...Meni deluje k'o kasnija tradicija. Samo nadjite odakle je...--ClaudiusGothicus 02:34, 1. мај 2007. (CEST)

• Ја би` рек`о да су од Исидора(по стилу),али ћу пробати да то тачно утврдим.(Покупио сам их са неког грчког сајта(који не успевам да нађем).)

Црни Бомбардер!!! (†) 05:01, 1. мај 2007. (CEST)

---

Обавезно ставите одакле су цитати. Један сјајни чланак не сме да има такве пропусте.--Vojvoda 21:19, 14. мај 2007. (CEST)

Бројеви

Волео бих да видим референце за број војника и Турака и опсађених. --Војвода (разговор) 11:05, 24. август 2007. (CEST)

Требало би набројати сву литературу која се користила односно да оно што је у референцама буде набројано и у одељку литература. --Војвода (разговор) 11:06, 24. август 2007. (CEST)

Додате су референце за бројеве и жртве,али она која за Османлије наводи 80.000 не ради,али се и на ен.вики позивају на њу,па је у њој вероватно то и писало. Црни Бомбардер!!! (†) 20:36, 2. септембар 2007. (CEST)

Ишчашене догодовштине

Шта пучанство мисли,да ли треба додати целом чланку и сегмент који ће се бавити сик збивањима током опсаде(ишчашено светло+пророчанства+помрачење+пад иконе са муњама итд исл итр)? (Питам унапред,да не буде после да маса мисли да томе ту јени стоме.) Црни Бомбардер!!! (†) 20:29, 2. септембар 2007. (CEST)

---

Ја мислим да би било јако занимљиво. Само том делу треба смислити неки одговарајући наслов, као и одговарајући увод. --Maduixa kaži 20:33, 2. септембар 2007. (CEST)

---

К`врагу!Типов`о сам да ћеш се ти прва противити(остале баш брига за ово ионако).Јбг,погреши човек...ОК,конкурс за подношљив назив тог сегмента чланка је и званично отворен.(Природни феномени и сујеверје током опсаде Цариграда 1453.године ми је мало прегломазно,а и то са иконом није баш природни феномен(а не бих баш да спомињем натприродне појаве/силе у чланку,било би превише).) Црни Бомбардер!!! (†) 20:43, 2. септембар 2007. (CEST)

---

Nisi jedini na ovoj Vikipediji koji se prevario u proceni moje persone ... Mnogi misle da sam Tasa a kad bi se samo malo potrudili da me bolje upoznaju, videli bi da sam prava secerlema...

Evo, ja ti predlazem naslov "Narodna predanja i verovanja vezana za Pad Carigrada" Ili samo "Sujeverja i narodna predanja". U tom delu mozes pisati sve sto ti srce iste, medjutim da bude jasno da su to bila verovanja i naravno, da se referencira. --Maduixa kaži 19:54, 17. новембар 2007. (CET)

целокупно уређивање чланка

Овом чланку је очајнички потребно доообро уређивање... Неке теме су константо намештене као везе, тј. више пута се понављају, а сваки могући датум је исто „заплављен“. Стил писања варира по квалитету, али о томе касније... Нек помогне ко год може!

Маре 14:08, 17. новембар 2007. (CET)

овај чланак је у суштини довар. Мислим да је текст добар а ситно сређивање може али није ни то нарочито неопходно. --Војвода (разговор) 14:10, 17. новембар 2007. (CET)

Мислио сам углавном на то да је, рецимо, реч опсада поплављена онолико пута колико се налази у тексту, и да је сваки датум повезан, сто није баш најкорисније. А за то да је чланак у суштини добар се апсолутно слажем. Ево, повлачим интензитет онога што сам горе написао: потребно је доста мањих преправки, а не неко жешће преуређивање. :)

Поз!

Маре 13:24, 18. новембар 2007. (CET)

Poveznica ima stvarno malo previše.Tolko je šareno da ometa čitanje. --Mile 13:27, 18. новембар 2007. (CET)

P.S. Preporučen za one kivne na barvnu sljepoču.

---

Елем,пар(тј. неколико) ствари.

1.Ја,лично,волим кад се чланак шарени од веза,али је исто тако јасно да то многима боде очи.

2.Ја,лично,сам навик`о и чак шта више очекујем од чланка тј. књиге из историје да уз сваку личност када се први пут јави у њему да иза њеног имена сазнам године њеног живота или владавине.

3.Ја,лично,мислим да ако се нешто десило неког датума или године,то треба повезати са истим,јер у противном чланци о самим датумима/годинама губе смисао тј. како доћи до њих,а сем тога сви су плави,па не боду очи.

4.Ја,лично,не разумем делимичну замену термина Керкопорта термином Ксилокерка.Прво зато што значе исто,друго зато што је први чешћи,а треће што се читалац(ако таквих уопште име) додатно збуњује.(Довољно је само направити преусмерење.)

5.Ја,лично,сматрам да сваки чланак који није сјајан(због шаренила,стила,непрегледности,нереференцираности итд исл итр) треба да се одма` скине са листе сјајних и да се после сређује,јер у противном саботирамо овај пројекат остављајући шансу да неко прође,види лош чланак и каже:„Ма ови нису нормални,ако им овако изгледа сјајни чланак,какви ли су тек остали“.Ако неко на зна на који начин се тај процес

5.а.Да не буде забуне,ја,лично,не учествујем у гласањима било ког типа(осим,у последње време,за брисање неких чланака,јер је стварно догорело са тим промоцијама себе или своје бабе,иако нико од њих није ни близу енциклопедијске релевантности),па би се самим тим било покретање гласања,било гласање косило са мојим принципима.

0.Нисам ништа мењ`о/враћ`о,`ер је по среди сукоб мишљења,па је боље да све разјаснимо овде,да би се избегли потенцијални ратови измена.

7.Last,but not the least,требало би размотрити Јагодине предлоге од изнад,па или усвојити један од њих или дати неки други назив том делу чланка(а не би било згорег и затражити референцирање неких делова,ако су спорни).

Толико, Црни Бомбардер!!! (†) 04:04, 27. новембар 2007. (CET)

---

Pa jel si ti vec napisao taj deo? Jel to ovo: Пад Цариграда (1453)#Чудна дешавања током опсаде Цариграда? Ako je to, mozemo da ponovimo proces koji smo ranije primenili na druge delove clanka. Ja turim "trazi se izvor" a ti onda to zamenis referencom? --Maduixa kaži 16:44, 27. новембар 2007. (CET)

PS: Crni, leba ti, stavljaj razmake posle znakova interpunkcije. Nema potrebe za stednjom, na internetu smo :)--Maduixa kaži 16:48, 27. новембар 2007. (CET)

целокупно уређивање 2

Хвала што ниси враћао измене - што се мене тиче, можеш све да их вратиш, ја сам само мислио да пошто су такви стандарди (да се личности једном помињу, да се датуми једном пишу, и тако даље) на сваком чланку, треба да применимо и на овај...

Пре него што наставим, што се Јагодиних предлога тиче, опрости ако их нећу констатовати, јер не сматрам је меродавном да било шта предлаже на српској википедији. Извини због овакве искључивости, али мислим да за такав однос према њој с моје стране има доста разлога које нећу наводити овде, јер ми потпуно није битна прича о њој, већ стање овог чланка.

Даље, Ксилокеркос сам ставио јер на мапи Цариграда из књиге Водич Кроз Свет Византије Драгана Брујића тако пише. Слободно промени у Керкапорта - да, то је коришћенији назив, и слажем се с тобом.

Оно што мислим да не изгледа лепо, и да није функционално, је стављање година владавине, смрти и осталог поред личности, догађаја и сл. Тога нема ни на једном чланку на целој википедији - српској или било којојј другој. Ако неког занима када је неко владао, кликнуће на линк до његове стране и видети. Мислим да иначе претрпавамо чланак... Шта ти мислиш? али опет кажем - и твој предлог је разумски, па слободно измени.

Поздрав, све најбоље,

Маре (разговор) 15:47, 27. новембар 2007. (CET)

Буди љубазан и не узимај више Јагоду у уста. Нико не брани твом малограђанском искомплексираном и сујетном бићу да је мрзиш, али то не мораш да износиш на најнеприкладнијим местима као што је разоговор једног чланка. Ако ти се нешто не свиђа што она каже, једноставно се прави као да не постоји. Нису сви такве ситне душе да претпостављају личну нетрпељивост према одређеној особи општем добру као што су чланци на Википедији. --212.170.18.159 (разговор) 16:00, 27. новембар 2007. (CET)

Поштовани „непознати“ корисниче који се потписујеш само ИП адресом, остављај овакве или сличне поруке на страну за разговор особе којој су упућене, а не на страну за разговор чланка. Хвала, -- Маре (разговор) 18:48, 27. новембар 2007. (CET)