Харибда — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 4: Ред 4:
Многи аутори Харибду сматрају божанским бићем, јер је она кћерка бога мора [[Посејдон]]а и богиње земље [[Геја|Геје]].
Многи аутори Харибду сматрају божанским бићем, јер је она кћерка бога мора [[Посејдон]]а и богиње земље [[Геја|Геје]].


У антици, харибда је била симбол похлепе и незаситости, а у пословицама њено се име, заједно са [[Скила|Скилом]], помиње кад се жели описати опасност која прети и са једне и са друге стране.

==Митологија==
Међу античким боговима она је, одмах на почетку, сматрана за богињу која је лакомислена и незасита, а њен боравак у мору се везује за један догађај са [[Херакле|Хераклом]]. Када је Херакле требао дотерати стадо крава у [[Микена|Микену]], она му је украла неколико крава и на лицу места их појела, а њен отац, [[Зевс]], чувши за то, изгубио је стрпљење и бацио је у море. Харибда је пала у теснац између [[Сицилија|Сицилије]] и [[Италија|Италије]] и тамо је остала заувек.
Међу античким боговима она је, одмах на почетку, сматрана за богињу која је лакомислена и незасита, а њен боравак у мору се везује за један догађај са [[Херакле|Хераклом]]. Када је Херакле требао дотерати стадо крава у [[Микена|Микену]], она му је украла неколико крава и на лицу места их појела, а њен отац, [[Зевс]], чувши за то, изгубио је стрпљење и бацио је у море. Харибда је пала у теснац између [[Сицилија|Сицилије]] и [[Италија|Италије]] и тамо је остала заувек.


Ред 10: Ред 13:
Харибда је била опасност за све морепловце који су морали проћи кроз [[Месина|Месински]] пролаз јер их је она одвлачила у морске дубине, али, како је Харибда увлачила и избацивала воду три пута дневно, могла се је избећи њена прождрљивост. Први пут је то успело [[Аргонаути]]ма када су се враћали из похода за златним руном из [[Колхида|Колхиде]], а то је пошло за руком и [[итака|итачком]] краљу [[Одисеј]]у.
Харибда је била опасност за све морепловце који су морали проћи кроз [[Месина|Месински]] пролаз јер их је она одвлачила у морске дубине, али, како је Харибда увлачила и избацивала воду три пута дневно, могла се је избећи њена прождрљивост. Први пут је то успело [[Аргонаути]]ма када су се враћали из похода за златним руном из [[Колхида|Колхиде]], а то је пошло за руком и [[итака|итачком]] краљу [[Одисеј]]у.


У антици, харибда је била симбол похлепе и незаситости, а у пословицама њено се име, заједно са [[Скила|Скилом]], помиње кад се жели описати опасност која прети и са једне и са друге стране.


[[Категорија:Грчка митологија]]
[[Категорија:Грчка митологија]]

Верзија на датум 17. децембар 2007. у 02:31

Скила и Харибда, Heinrich Füssli, 1794 - 1796

Харибда (грч. Kharybdis, лат. Charybdis) је митолошко биће. Према миту то је морска неман, утеловљење опасности од вира у Месинском теснацу.

Многи аутори Харибду сматрају божанским бићем, јер је она кћерка бога мора Посејдона и богиње земље Геје.

У антици, харибда је била симбол похлепе и незаситости, а у пословицама њено се име, заједно са Скилом, помиње кад се жели описати опасност која прети и са једне и са друге стране.

Митологија

Међу античким боговима она је, одмах на почетку, сматрана за богињу која је лакомислена и незасита, а њен боравак у мору се везује за један догађај са Хераклом. Када је Херакле требао дотерати стадо крава у Микену, она му је украла неколико крава и на лицу места их појела, а њен отац, Зевс, чувши за то, изгубио је стрпљење и бацио је у море. Харибда је пала у теснац између Сицилије и Италије и тамо је остала заувек.

Зевсова казна није утицала много на њу, те је она и надаље гутала све до чега је могла доћи и била је подједнако опасна и прождрљива као и неман Скила, која је живела у њеној близини у расцепу стена у мору.

Харибда је била опасност за све морепловце који су морали проћи кроз Месински пролаз јер их је она одвлачила у морске дубине, али, како је Харибда увлачила и избацивала воду три пута дневно, могла се је избећи њена прождрљивост. Први пут је то успело Аргонаутима када су се враћали из похода за златним руном из Колхиде, а то је пошло за руком и итачком краљу Одисеју.