Одисеј

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Одисеј
Odysseus-003.jpg
Отац Лаерт
Мајка Антиклеја
Супружник Пенелопа
Потомство Телемах
Краљ Итаке

Одисеј (грч. Ὀδυσσεύς, лат. Ulixes), херој Хомеровог епа Одисеја. По Хомеру Одисеј је био краљ Итаке, син Лаерта и Антиклеје (кћерке Аутолика из Парнаса), Пенелопин муж и Телемахов отац. По другим предањима Одисеј је Сизифов син и отац синова Кирке, Калипсо и других нимфи.

Одисеј је био изузетно мудар, оштроуман, речит, сналажљив, храбар и истрајан. У Илијади Одисеј је човек који се најбоље сналази у кризама и односима међу Грцима и он је одиграо главну улогу у помирењу Агамемнона и Ахила.

Одисејева лутања и повратак своме дому и краљевству су централна тема Одисеје, епа у 24 поглавља, а такође је познат по предлогу да се Троја заузме лукавством помоћу дрвеног коња. Поглавља VI-XIII описују његова лутања од Троје до Итаке: прво је дошао у земљу Лотофага где је с великом муком ослободио своје другове који су пали у летаргију јер су јели лотос; ослепео је киклопа Полифема и побегао из његове пећине обешен о трбух овна; изгубио је 11 од 12 својих бродова у борби с људождерима Лестригонцима. Потом је стигао на острво чаробнице Кирке, где је спасао своје другове које је Кирка претворила у свиње. Затим је посетио земљу духова где је разговарао с Агамемноновим духом и сазнао од тебанског пророка Тиресије како да ублажи Посејдонов бес. Сусрео се са сиренама, Сцилом и Харибдом. Коначно је једини преживео олују и стигао на идилично острво нимфе Калипсо.

После двадесет година лутања Одисеј се враћа на Итаку где његова жена Пенелопа и син Телемах покушавају да се одупру многобројним просцима који су заузели краљевство у његовом одсуству. У почетку га је познао само верни пас и дојиља. Одисеј доказује свој идентитет – уз помоћ богиње Атине – тако што успева да затегне и одапне стрелу из свог старог лука. На крају, уз помоћ Телемаха, убија Пенелопине просце. Пенелопа му и даље не верује али после више искушавања коначно га прихвата као свог давно изгубљеног мужа и краља Итаке.

У Одисеји Одисеј има много могућности да покаже своју вештину лукавства и превара; али су у исто време његова храброст, лојалност и великодушност на сталној проби. Класични грчки писци га понекад представљају као бескрупулозног политиканта а понекад као мудрог и поштованог државника. Филозофи су се углавном дивили његовој интелигенцији и мудрости. Неки римски писци (као Вергилије и Стације) су покушали да га омаловаже као уништитеља Троје, за коју су сматрали да је постојбина Римљана; други (као Хорације и Овидије) су му се дивили. Рани хришћански писци су га величали као пример мудрог ходочасника.

Етимологија[уреди]

Одисејево грчко име има неколико могућности: Ὀλυσσεύς, Olysseus, Οὐλιξεύς, Oulixeus, Οὐλίξης, Oulixes. У римској митологији био је познат као латински Ulixes или Ulyssess (отуд му је други назив - Уликс).

Према Хомеру његово име значи "син боли". Могуће је да долази од грчке речи οδηγος, odēgós = водич. Може значити и "бол" у смислу да пати, јер на крају, Одисеј у целој причи болује, психички или физички.

Чест му је епитет Λαερτιάδης, Laertiades = Леартов син. Његов лик и приче су позајмили и Етрурци назвавши га Утузе.

Митологија[уреди]

Тројански рат[уреди]

Пре Тројанског рата[уреди]

Одисеј је био један од Хеленских просаца. Тезеј и Пирит су се заветовали да ће оженити Зевсове ћерке, а Тезеј је изабрао Хелену. Он и Пирит су је отели и задржали све док није била довољно зрела за удају. Пирит је изабрао Персефону, Хадову жену. С Тезејевом мајком Етром отишли су у Хад да отму Персефону. Хад се правио да је гостољубив, али када су седели за сто, змије су их приковале за места. Хелену су спасила њена браћа Кастор и Полидеук и вратили је у Спарту.

Кад је дошло време за Хеленину удају, многи су просци дошли по њену руку из целог света. Међу просцима били су Одисеј, Менест, Ајант, Патрокло, Идоменеј, а фаворит је био Менелај, који није дошао лично - представио га је његов брат Агамемнон. Хеленин отац Тиндареј није знао како да одбије остале просце, а да не започне свађу. Одисеј је обећао да ће он то решити ако га у супротном подржи у његовом удварању Пенелопи. Тиндареј се сложио, а Одисеј је рекао да сви просци морају да положе заклетву да ће прихватити и касније бранити изабраног мужа. На крају, Хелена се удала за Менелаја. Након Тиндарејеве смрти, Менелај је постао краљ Спарте, јер Тиндарејеви синови Кастор и Полидеук били су већ мртви и узнешени на Олимп.

Кад је Хелену отео Парис, Менелај је, позвавши се на заклетву, позвао просце да му помогну да је врати. Будући да је пророчица прорекла да се неће дуго, дуго вратити, Одисеј није желео да иде у рат, него се правио да је луд. Агамемнон, Менелајев брат послао је Паламеда да увери Одисеја да се прикључи просцима. Паламед је био интелигентан и ставио је Телемаха, Одисејевог новорођеног сина, испред плуга. Одисеј није могао да га убије, па је тако Паламед открио да је ментално здрав па је кренуо у Тројански рат.

Откривање Ахилеја међу Ликомедовим ћеркама , 1664.

Агамемнон је, сад кад је имао Одисеја, у својој војсци желео и Ахила, јер пророчанство говори да Троја без њега не може бити освојена. Одисеј је био један од посланика који су отишли да га увери да се придружи војсци.

Наиме, пророчица је претказала да ће или живети дуг, али досадан живот или кратак, али узбудљив; тако да се Ахил бојао ратних последица. Врач Калхант је прорекао да му је суђено да умре у Троји. Тетида га је одвела на Скиру, краљу Ликомеду и прерушила га у девојку. На том двору са Дидамијом имао је сина Неоптолема. Одисеј је питао да ли може да поднесе дарове женама и изложио драгуље, а такође и оружје - мач, копље и штит. Све девојке су се дивиле накиту, а само се Ахил дивио оружју и тако га је Одисеј препознао. Одисеј му је дозволио да задржи оружје, а потом су кренули у рат. Друга прича мита говори да се зачула ратна труба и да је Ахил инстинктивно зграбио оружје.

Пре рата, Одисеј се придружио Менелају и Паламеду у покушају да мирно врате Хелену, али нису успели. Након расправе на Пријамовом двору, Тројанци су вређали Менелаја и Одисеја, осим Антенора који је био гостољубив. Због тога су га поштедели у уништавање Троје.

За време Тројанског рата[уреди]

Одисеј је био један од главних јунака у Тројанском рату који Хомер верно описује у својој Илијади.,

Када су Ахајски бродови пристали на тројанским обалама, нико није први изашао, јер је претпостављено да ће први Ахајац који стане на тројанско тло умрети. Одисеј је бацио свој штит на обалу и скочио на штит. Следио га је и Протесилај који је скочио на земљу и после први умро.

Одисеј никада није опростио Паламеду раскринкање његовог "лудила" и подметнуо му је издају. Наиме, уверио је тројанског заробљеника да напише писмо која је изгледало као да га је послао Паламед, а писму је био захтев да му се пошаље злато као награда за издају. Одисеј је убио заробљеника и сакрио злато у Паламедов шатор. Наместио је да писмо буде пронађено те га је Агамемнону дао упутства како да дође до злата. Грци су потом каменовали Паламеда. Друга прича мита говори да су Диомед и Одисеј подстакнули Паламеда да се спусти са зида, тврдећи да је благо на дну. Када се Паламед спустио, каменовали су га.

Осидеј и Диомед краду Резове коње, 4. век п.н.е

Одисеј је био један од најутицајнијих грчких првака у рату, саветнику и борац. Када је Агамемнон, да би проверио ахајски морал, предложио повлачење, Одисеј је вратио ред у таборима. Након тога, многи јунаци лежали повређени, укључујући и Одисеја и Агамемнона, али Одисеј је уверио Агамемнона да се не повуку. Такође је био у посланичкој посети где је покушао да уверити Ахила да учествује у рату, успркос својој љутњи која је и главна окосница Хомерове Илијаде.

Када је Хектор предложио двобој који би све решио, Одисеј се добровољно јавио (иако се Ајант борио на крају). Одисеј је помогао Диомеду да убије Резу, јер је било прорекнуто све док његови коњи пију воду из реке Скамандар, да Троја неће бити освојена.

Након што је Патрокло убијен, Одисеј је уверавао Ахила да ослободи Ахaјце да једу и да се одморе, а Ахил је одмах желео да убије све Тројанце.

Касније, када су одржане погребне игре у Патроклову част, Одисеј се борио са Ајантом, а такође је учествовао у трци. Атина му је помогла и победила у трци и извукао се нерешено у рвању, без обзира на Аполона који је помагао другима.

Борба Одисеја и Ајанта , 6. век п.н.е.

Када је Ахил убијен у борби, Одисеј и Ајант вратили су његово тело те оружје. За време погребних игара у част Ахила, Одисеј се поново борио са Ајантом. Тетида је рекла да ће његово оружје ићи најхрабријем Грку. Обојица су се борила да добију ову титулу и Ахилово оружје, али Грци нису желели да ниједан од њих буде проглашен победником, тако да не би увредили оног другог. Нестор је предложио да тројански заробљеници одлуче о победнику. Могуће је да је тајни глас Грка одлучио о победнику. У сваком случају Ајант је изгубио, подивљао и на крају се убио мачем који је поклонио Хектору, а до тога га је довела Атина да би заштитила Одисеја од освете.

Касније се испоставило да се рат не може добити без Херакловог лука који је био код напуштеног Филоктета. Наиме, они су оставили рањеног Филоктета на острву. Одисеј и Диомед су пошли да врате лик, а према другим изворима, то су били Одисеј и Неоптолем. Филокрет, иако је патио, био је љут и жељан освете. Па ипак, Одисеј и његов пратилац су смирили Филокета уз помоћ богова и коначно су се вратили са Филоктетом и луком и стрелама. Још једно пророчанство је говорило да се рат не може добити без Ахиловог сина Неоптолеме, а Одисеј је отишао по њега, а потом му је дао оружје његовог оца.

Касније се испоставило да се рат не може добити без Херакловог лука који је био код напуштеног Филоктета. Наиме, они су оставили рањеног Филоктета на острву. Одисеј и Диомед су пошли да врате лик, а према другим изворима, то су били Одисеј и Неоптолем. Филокрет, иако је патио, био је љут и жељан освете. Па ипак, Одисеј и његов пратилац су смирили Филокета уз помоћ богова и коначно су се вратили са Филоктетом и луком и стрелама. Још једно пророчанство је говорило да се рат не може добити без Ахиловог сина Неоптолеме, а Одисеј је отишао по њега, а потом му је дао оружје његовог оца.

Касније, у рату, Одисеј је заорбио Пријамовог сина, пророка Хелена, који им је рекао да Троја не може бити освојена, ако не отму паладијум који је штитио град. Одисеј и Диомед су кренули по њега. Према неким верзијама мита, Диомед је дошао у град на раменима Одисеја и није пустио Одисеја. Касније је Одисеј, када се Диомед вратио са пленом, био је бесан. Желео је да га убије и себи да припише заслугу, потегао мач, али је Диомед видио рефлексију на месечини и окренуо се и разоружао га. Затим су се вратили у логор. Друга верзија мита говори да су обојица заједно ушли у град и извршили задатак. Према неким верзијама мита, Одисеј је тајно ушао у град обучен у просјака, одевен у крваве тканине. Нико га није препознао осим Хелене и Хекабе, па се вратио неповређен са пленом у грчки логор.

Одисеј је такође дизајнирао чувеног тројанског коња. Огромног, дрвеног коња је саградио Епеј, а у њему су се сакривали велики грчки ратници под вођством Одисеја. Менелај се сложио да доведу коња испред Тројанске капије као "поклон", а остатак грчке војске се сакрио иза Тенедоса. У међувремену, грчки шпијун Синон је убедио Тројанце да је то поклон, без обзира на упозорења Лаоконта и Касандре. Пошто су тројанци, мислећи да су се Грци повукли, прославили крај опсаде, напили су се и славили и коначно унели дрвеног коња у град. Грчки ратници су искочили из коња и отворили врата тако да су омогућили другим Грцима да уђу.

Разрушили су град, убили мушкарце и продали жене и децу као робове. Прво су изашли Одисеј и Менелај који су отишли да се боре са принцем Дифобом, Пријамовим сином и Хелениним трећим мужем. Менелај је такође желео да убије Хелену јер га је оставила, али Одисеј га је спречио и натерао га да се закуне да је неће убити. Друга верзија мита говори да је Менелај потегао мач на њу, али је био заслепљен њеном још увек очаравајућом лепотом и одустао од убиства.

Због својих злочина, укључујући убиство тебанских ратника док су спавали, богови су осудили Одисеја да издрже десет година невоља пре него што се врати кући. Али остали Грци починили су тешке злочине, као што је убиство краља Пријама или Ајантово силовање Касандре, што је разбеснило Атину јер је Касандра била њена свештеница. Одисеј је потом саветовао Грцима да каменују Ајанта због његових злочина, али су Грци одбили, а љута Атина је послала олују која је уништила већину грчке флоте.

Повратак у Итаку[уреди]

Киконци[уреди]

Спољашње везе[уреди]