Александар Радишчев — разлика између измена
м Бот Додаје: cs:Alexandr Nikolajevič Radiščev |
м Бот: Поправка вики синтаксе |
||
| Ред 21: | Ред 21: | ||
[[Катарина Велика]] је прочитала његову књигу и забринула се да се његове реформе не би спроводиле. Био је ухапшен и осуђен на смрт. Касније му је казна преиначена на протеривање у Сибир. Цар [[Павле I од Русије]] га је касније ослободио. Касније је био позван у законодавну комисију, где се залагао за једнакост свих пред законом. Међутим није успео у својим намерама. Било је и претњи, па се [[1802]]. отровао. |
[[Катарина Велика]] је прочитала његову књигу и забринула се да се његове реформе не би спроводиле. Био је ухапшен и осуђен на смрт. Касније му је казна преиначена на протеривање у Сибир. Цар [[Павле I од Русије]] га је касније ослободио. Касније је био позван у законодавну комисију, где се залагао за једнакост свих пред законом. Међутим није успео у својим намерама. Било је и претњи, па се [[1802]]. отровао. |
||
==Линк== |
==Линк== |
||
* |
* [http://az.lib.ru/r/radishew_a_n/] |
||
[[Категорија:Рођени 1749.]] |
[[Категорија:Рођени 1749.]] |
||
Верзија на датум 29. јануар 2008. у 10:43
Александар Радишчев | |
|---|---|
 |
Александар Николајевич Радишчев (руски: Александр Николаевич Радищев ) (31. август 1749-24. септембар 1802), руски књижевник, песник и социјални критичар, који је био ухапшен и протеран у време руске царице Катарине Велике. Увео је радикализам у руску књижевност објављивањем 1790 дела "Путовања од Санкт Петербурга до Москве". Због описа социјално-економског стања Русије протеран је 1797 у Сибир.
Рођен је у породици добро образованих и богатих нижих племића. Због страног образовања замрзио је Русију, какву је видео око себе. Хвалио је Француску револуцију и револуционара какав је био Џорџ Вашингтон. У свом најпознатијем делу критикује кметство и аутократска ограничења личних слобода.
Катарина Велика је прочитала његову књигу и забринула се да се његове реформе не би спроводиле. Био је ухапшен и осуђен на смрт. Касније му је казна преиначена на протеривање у Сибир. Цар Павле I од Русије га је касније ослободио. Касније је био позван у законодавну комисију, где се залагао за једнакост свих пред законом. Међутим није успео у својим намерама. Било је и претњи, па се 1802. отровао.