Космополит (биологија) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м дораде
Autobot (разговор | доприноси)
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ); козметичке измене
Ред 9: Ред 9:
У [[биологија|биологији]] '''космополит''' ({{јез-грч|κόσμος}}=''свет'' + {{јез-грч|πολίτες}}=''становник'') је организам који је распрострањен на већем делу планете.
У [[биологија|биологији]] '''космополит''' ({{јез-грч|κόσμος}}=''свет'' + {{јез-грч|πολίτες}}=''становник'') је организам који је распрострањен на већем делу планете.


У [[биогеографија|биогеографији]], науци која се бави распрострањењем биљака и животиња, неки [[таксон]] се сматра космополитским ако се његов [[ареал]] протеже широм света, на свим тој врсти погодним [[станиште|стаништима]]. На пример, [[кит убица|кит убица]] има космополитски ареал пошто може да се нађе у свим океанима и морима света. Исто важи и за неке микроорганизме, узрочнике заразних болести.<ref name="Spellerberg">{{cite book |editor=Ian F. Spellerberg & John William David Sawyer |year=1999 |title=An Introduction to Applied Biogeography |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0-521-45712-5 |chapter=Ecological patterns and types of species distribution |pages=108–132 |url=http://books.google.co.uk/books?id=j3bpQzDz1xkC&pg=PA110}}</ref> Други значајан пример је, поред наравно [[човек]]а, [[штитасти лишај]] (''Parmelia sulcata'') или један врло раширени [[мекушци|мекушац]], шкољка из рода [[Дагња]] (''Mytilus edulis'').<ref name="Spellerberg"/>
У [[биогеографија|биогеографији]], науци која се бави распрострањењем биљака и животиња, неки [[таксон]] се сматра космополитским ако се његов [[ареал]] протеже широм света, на свим тој врсти погодним [[станиште|стаништима]]. На пример, [[кит убица]] има космополитски ареал пошто може да се нађе у свим океанима и морима света. Исто важи и за неке микроорганизме, узрочнике заразних болести.<ref name="Spellerberg">{{cite book |editor=Ian F. Spellerberg & John William David Sawyer |year=1999 |title=An Introduction to Applied Biogeography |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0-521-45712-5 |chapter=Ecological patterns and types of species distribution |pages=108–132 |url=http://books.google.co.uk/books?id=j3bpQzDz1xkC&pg=PA110}}</ref> Други значајан пример је, поред наравно [[човек]]а, [[штитасти лишај]] (''Parmelia sulcata'') или један врло раширени [[мекушци|мекушац]], шкољка из рода [[Дагња]] (''Mytilus edulis'').<ref name="Spellerberg"/>


Једна од форми космополитства је [[Циркумполарна врста|циркумполарни]] космополитизам. Циркумполарне су врсте које су подједнако раширене по целој северној [[арктик|арктичкој]] зони, и у [[Евроазија|Евроазији]] и у [[Северна Америка|Америци]]. На пример [[бели медвед]] или код птица [[снежна сова]] (''Bubo scandiacus'') и [[арктичка чигра]] (''Sterna paradisaea''). Овде се убрајају и сродне групе зимзелених родова као што су [[ариш]]и (''Larix'') који настањују Руску [[Тајга|тајгу]] као и Канадске [[бореалне шуме]].<ref name="Andersson2005">{{cite book|author=Folke Andersson|title=Coniferous Forests|url=https://books.google.com/books?id=_YoO8xKYSJAC&pg=PA4|year=2005|publisher=Elsevier|isbn=978-0-444-81627-6|pages=4–}}</ref>
Једна од форми космополитства је [[Циркумполарна врста|циркумполарни]] космополитизам. Циркумполарне су врсте које су подједнако раширене по целој северној [[арктик|арктичкој]] зони, и у [[Евроазија|Евроазији]] и у [[Северна Америка|Америци]]. На пример [[бели медвед]] или код птица [[снежна сова]] (''Bubo scandiacus'') и [[арктичка чигра]] (''Sterna paradisaea''). Овде се убрајају и сродне групе зимзелених родова као што су [[ариш]]и (''Larix'') који настањују Руску [[Тајга|тајгу]] као и Канадске [[бореалне шуме]].<ref name="Andersson2005">{{cite book|author=Folke Andersson|title=Coniferous Forests|url=https://books.google.com/books?id=_YoO8xKYSJAC&pg=PA4|year=2005|publisher=Elsevier|isbn=978-0-444-81627-6|pages=4–}}</ref>
Ред 23: Ред 23:


== Извори ==
== Извори ==
== Референце ==
{{reflist}}

{{Извори}}
{{Извори}}


[[Категорија:Биогеографија]] [[Категорија:Екологија]]
[[Категорија:Биогеографија]]
[[Категорија:Екологија]]

Верзија на датум 15. јул 2017. у 05:24

Кит убица (Orcinus orca) и његов ареал обележeн  плавом бојом 

У биологији космополит (грч. κόσμος=свет + грч. πολίτες=становник) је организам који је распрострањен на већем делу планете.

У биогеографији, науци која се бави распрострањењем биљака и животиња, неки таксон се сматра космополитским ако се његов ареал протеже широм света, на свим тој врсти погодним стаништима. На пример, кит убица има космополитски ареал пошто може да се нађе у свим океанима и морима света. Исто важи и за неке микроорганизме, узрочнике заразних болести.[1] Други значајан пример је, поред наравно човека, штитасти лишај (Parmelia sulcata) или један врло раширени мекушац, шкољка из рода Дагња (Mytilus edulis).[1]

Једна од форми космополитства је циркумполарни космополитизам. Циркумполарне су врсте које су подједнако раширене по целој северној арктичкој зони, и у Евроазији и у Америци. На пример бели медвед или код птица снежна сова (Bubo scandiacus) и арктичка чигра (Sterna paradisaea). Овде се убрајају и сродне групе зимзелених родова као што су ариши (Larix) који настањују Руску тајгу као и Канадске бореалне шуме.[2]

Из погледа екологије, такви организми су они који имају широк дијапазон толеранције према условима животне средине.[3]

Вид распрострањења супротан космополитском је ендемизам, када је известан организам ограничен само на једно специфично подручје.

Види још

Извори

Референце

  1. ^ а б Ian F. Spellerberg & John William David Sawyer, ур. (1999). „Ecological patterns and types of species distribution”. An Introduction to Applied Biogeography. Cambridge University Press. стр. 108—132. ISBN 978-0-521-45712-5. 
  2. ^ Folke Andersson (2005). Coniferous Forests. Elsevier. стр. 4—. ISBN 978-0-444-81627-6. 
  3. ^ S. Kustanowich (1963). „Distribution of planktonic foraminifera in surface sediments of the south-west Pacific”. New Zealand Journal of Geology and Geophysics. 6 (4): 534—565.