Мунара — разлика између измена
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
| Ред 21: | Ред 21: | ||
Село Мунара се налази у источном, [[Румунија|румунском]] [[Банат]]у, на 30 -{km}- југозападно од града [[Арад]]а. Село се налази у [[Поморишје|Поморишју]], а сеоски атар је равничарског карактера. Име је турцизам, назив за торањ, а настао од турске речи минарет, високом торњу уз џамију, са које мујезин позива муслиманске вернике на молитву. |
Село Мунара се налази у источном, [[Румунија|румунском]] [[Банат]]у, на 30 -{km}- југозападно од града [[Арад]]а. Село се налази у [[Поморишје|Поморишју]], а сеоски атар је равничарског карактера. Име је турцизам, назив за торањ, а настао од турске речи минарет, високом торњу уз џамију, са које мујезин позива муслиманске вернике на молитву. |
||
Мунара се још 1219. године помиње као манастирски прњавор. |
Мунара се још 1219. године помиње као манастирски прњавор.<ref>Стеван Бугарски, Љубомир Степанов: " Историјски и културн споменици Срба у румунском Банату", Темишвар 2008. године</ref> |
||
У селу које је било прњавор оближњег манастира Бездина, одувек је било мало Срба становника. Тако је 1900. године било само 65 душа, а огромну већину су чинили Румуни. Без школе и цркве они су се знатно порумунили. У месту није било српске цркве, па су мештани долазили у манастир Бездин на службу. Прву богомољу су створили манастирски калуђери 1923. године, када су преуредили бивши ишпански стан за капелу. Та импровизована црква била је посвећена Св. великомученику Георгију. Тој згради је тек 1957. године додат торањ, у којем висе три звона. Темпло је обична дашчана оплата, преграда. Двери су пренете из цркве у Торњи. Престоне иконе је осликао прота Драгутин Остојић. Ту се налазе и неке иконе настале копирањем оних са манастирског иконостаса, дело иконописца Алексе Свиленгаћина. |
У селу које је било прњавор оближњег манастира Бездина, одувек је било мало Срба становника. Тако је 1900. године било само 65 душа, а огромну већину су чинили Румуни. Без школе и цркве они су се знатно порумунили. У месту није било српске цркве, па су мештани долазили у манастир Бездин на службу. Прву богомољу су створили манастирски калуђери 1923. године, када су преуредили бивши ишпански стан за капелу. Та импровизована црква била је посвећена Св. великомученику Георгију. Тој згради је тек 1957. године додат торањ, у којем висе три звона. Темпло је обична дашчана оплата, преграда. Двери су пренете из цркве у Торњи. Престоне иконе је осликао прота [[Драгутин Остојић]]. Ту се налазе и неке иконе настале копирањем оних са манастирског иконостаса, дело иконописца [[Алекса Свиленгаћанин|Алексе Свиленгаћина]]. |
||
Ранија школа у којој се радило на српском и румунском језику је била 1877. године подржављена. Учитељ у мунарској школи био је 1868. године Валтазар Васиљевић. Село је дуго било без школе, па је манастир Бездин од својих средстава подигао ту нову српску вероисповедну школу 1902. године. Манастирска управа је давала огласе и примала српске учитеље на рад, а плата је код сваког конкурса подизана да би понуда била примамљивија. У новој српској вероисповедној школи радили су тих година: привремена учитељица Александра Радишић (1907), такође привремени учитељ Миленко Јегдић (1907) па стални учитељ Бранко Николић (1908-). Да би оснажили економски положај малобројних Срба у Мунари и околини, манастирски оци су узели манацтирску земљу коју су дотад арендирали Јевреји, и понудила 1905. године Српским земљорадничким задругама (била и у Мунари) да је под повољнијим условима обрађују. |
Ранија школа у којој се радило на српском и румунском језику је била 1877. године подржављена. Учитељ у мунарској школи био је 1868. године Валтазар Васиљевић.<ref>"Школски лист", Карловци 1868. године</ref> Село је дуго било без школе, па је манастир Бездин од својих средстава подигао ту нову српску вероисповедну школу 1902. године.<ref>"Српски сион", Карловци 1902. године</ref> Манастирска управа је давала огласе и примала српске учитеље на рад, а плата је код сваког конкурса подизана да би понуда била примамљивија. У новој српској вероисповедној школи радили су тих година: привремена учитељица Александра Радишић (1907), такође привремени учитељ Миленко Јегдић (1907) па стални учитељ Бранко Николић (1908-). Да би оснажили економски положај малобројних Срба у Мунари и околини, манастирски оци су узели манацтирску земљу коју су дотад арендирали Јевреји, и понудила 1905. године Српским земљорадничким задругама (била и у Мунари) да је под повољнијим условима обрађују. |
||
== Становништво == |
== Становништво == |
||
По последњем попису из 2002. године село Мунара имало је 502 становника. Последњих деценија број становника опада. |
По последњем попису из 2002. године село Мунара имало је 502 становника. Последњих деценија број становника опада. |
||
| Ред 65: | Ред 65: | ||
* [[Срби у Румунији]] |
* [[Срби у Румунији]] |
||
* [[Банат]] |
* [[Банат]] |
||
== Референце == |
|||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
Верзија на датум 13. август 2017. у 17:58
Мунара | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Румунија |
| Округ | [[Арад (округ)|Арад]] |
| Општина | Секусић |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 46° 06′ 12″ С; 21° 01′ 09″ И / 46.103333° С; 21.019167° И |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
  Мунара Мунара на карти Румуније | |
Мунара (рум. Munar) је село у општини Секусић, која припада округу Арад у Републици Румунији. Насеље је значајно по присутној српској националној мањини у Румунији.
У близини села налази се манастир Српске православне цркве, манастир Бездин.
Положај насеља
Село Мунара се налази у источном, румунском Банату, на 30 km југозападно од града Арада. Село се налази у Поморишју, а сеоски атар је равничарског карактера. Име је турцизам, назив за торањ, а настао од турске речи минарет, високом торњу уз џамију, са које мујезин позива муслиманске вернике на молитву.
Мунара се још 1219. године помиње као манастирски прњавор.[1] У селу које је било прњавор оближњег манастира Бездина, одувек је било мало Срба становника. Тако је 1900. године било само 65 душа, а огромну већину су чинили Румуни. Без школе и цркве они су се знатно порумунили. У месту није било српске цркве, па су мештани долазили у манастир Бездин на службу. Прву богомољу су створили манастирски калуђери 1923. године, када су преуредили бивши ишпански стан за капелу. Та импровизована црква била је посвећена Св. великомученику Георгију. Тој згради је тек 1957. године додат торањ, у којем висе три звона. Темпло је обична дашчана оплата, преграда. Двери су пренете из цркве у Торњи. Престоне иконе је осликао прота Драгутин Остојић. Ту се налазе и неке иконе настале копирањем оних са манастирског иконостаса, дело иконописца Алексе Свиленгаћина. Ранија школа у којој се радило на српском и румунском језику је била 1877. године подржављена. Учитељ у мунарској школи био је 1868. године Валтазар Васиљевић.[2] Село је дуго било без школе, па је манастир Бездин од својих средстава подигао ту нову српску вероисповедну школу 1902. године.[3] Манастирска управа је давала огласе и примала српске учитеље на рад, а плата је код сваког конкурса подизана да би понуда била примамљивија. У новој српској вероисповедној школи радили су тих година: привремена учитељица Александра Радишић (1907), такође привремени учитељ Миленко Јегдић (1907) па стални учитељ Бранко Николић (1908-). Да би оснажили економски положај малобројних Срба у Мунари и околини, манастирски оци су узели манацтирску земљу коју су дотад арендирали Јевреји, и понудила 1905. године Српским земљорадничким задругама (била и у Мунари) да је под повољнијим условима обрађују.
Становништво
По последњем попису из 2002. године село Мунара имало је 502 становника. Последњих деценија број становника опада.
Село је од давнина било са вишенародно са румунском већином, а месни Срби су били мањина у селу. Временом се ова разлика јако увећала, па је српска мањина данас малобројна. Национални састав на појединим пописима био је следећи:
| Година пописа | 1910. год. | 1992. год. | 2002. год. |
| Укупно ст. | 633 | 539 | 502 |
| Срби | 222 (35,1%) | 27 (5,0%) | 19 (3,8%) |
| Румуни | 291 (46,0%) | 408 (75,7%) | 418 (83,3%) |
| Мађари | 105 (16,6%) | 89 (15,5%) | 62 (12,4%) |
| остали | 15 (2,4%) | 15 (2,8%) | 3 (0,6%) |
Додатно погледати
Референце
Спољашње везе
- Срби у Румунији од раног средњег века до данашњег времена (српски језик)
- Етничка слика насеља хабзбуршког дела Румуније 1880-2002. (мађарски језик)