Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић” — разлика између измена

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 6: Ред 6:
| опис_слике =
| опис_слике =
| мото =
| мото =
| датум_оснивања = [[1948]].
| датум_оснивања = [[1947]].
| тип = државна, научно-истраживачка институција
| тип = државни
| универзитет =
| универзитет = [[Универзитет у Београду]]
| седиште_град = [[Београд]]
| седиште_град = [[Београд]]
| седиште_држава = [[Србија|Република Србија]]
| седиште_држава = [[Србија]]
| оснивачи =
| директор = др Павле Павловић
| број_одсека = 14
| број_одсека = 14
| број_студената =
| број_студената =
| број_запослених =
| број_запослених = <!-- укупан број запослених; није обавезно -->
| број_наставног_особља =
| број_наставног_особља = <!-- број професора, асистената итсл; није обавезно -->
| буџет =
| буџет = <!-- годишњи буџет факултета; није обавезно -->
| мрежно место = [http://www.ibiss.bg.ac.rs/index.php/sr-rs/ ИБИСС]
| мрежно место = [http://www.ibiss.bg.ac.rs ИБИСС]
}}
}}
'''Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић"''' у [[Београд]]у је водећа мултидисциплинарна научна институција у Србији у области [[Биологија|биолошких наука]]. Мултидисциплинарни приступ истраживањима омогућен је окупљањем научног потенцијала из области биолошких наука у Србији након Другог светског рата, уз истовремено формирање и сопственог научног кадра. Тренутни директор института је др [[Павле Павловић (еколог)|Павле Павловић]].
'''Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић", Универзитет у Београду''' је водећа мултидисциплинарна научна институција у Србији у области [[Биологија|биолошких наука]]. Мултидисциплинарни приступ истраживањима омогућен је окупљањем научног потенцијала из области биолошких наука у Србији након Другог светског рата, уз истовремено формирање и сопственог научног кадра. Тренутни директор института је др [[Павле Павловић (еколог)|Павле Павловић]].<ref>[http://www.ibiss.bg.ac.rs/?lan=1&menu=1&mtree=2 Историјат]</ref>
== Области истраживања ==
== Оснивање ==
* биохемија
У оквиру [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука]] у Београду под руководством академика [[Синиша Станковић|Синише Станковића]], 31. маја 1947. године, основана су два Института; Институт за екологију и биогеографију и Институт за физиологију, развиће, генетику и селекцију. Ово су биле претече данашњег института.<ref>[http://www.ibiss.bg.ac.rs/?lan=1&menu=1&mtree=2 Историјат]</ref>
* молекуларна биологија
* цитологија
* анимална физиологија
* биљна физиологија
* неуробиологија
* неурофизиологија
* имунологија
* генетика
* екологија акватичних и терестричних екосистема
* заштита животне средине
* таксономија
* органска еволуција
== Историја ==
На основу предлога Конференција биолога, која је сазвана јануара 1947. године и која је имала задатак да утврди могућност и потребу за оснивањем Биолошког института, [[Српска академија наука и уметности|Српска академија наука]] је 31. маја 1947. године основала Института за екологију и биогеографију и Институт за физиологију развића, генетику и селекцију од којих је настао данашњи Институт.<ref name="Наших 70 година">{{cite book|title=Наших 70 година|publisher=Институт за биолошка истраживања "Синиша Станковић"|location=Београд|isbn=978-86-80335-06-3|url=http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=99999&rid=234422540&fmt=11&lani=sc|accessdate=27. 9. 2017|language=sr-Cyrl}}</ref>


Основном уредбом о установама са самосталним финансирањем ови институти званично излазе из састава Српске академије наука и прелазе на самостално финансирање 27. марта 1954. године. Институти су наставили свој рад, да би 9. маја 1956. године институти били трансформисани и спојени у један институт под називом Биолошки институт. Уредбом из 1961. године зa oснивaчe Биoлoшкoг институтa зaјeднички су прoглaшени Извршнo вeћe Народне скупштине НРС и Унивeрзитeт у Бeoгрaду. Институт мења име у Институт за биолошка истраживања 1966. године. У знaк сећања на дугoгoдишњeг дирeктoрa Институтa aкaдeмика [[Синиша Станковић|Синишу Станковића]] и као признaње за Институт мења име у данашњи назив. Власничка структура Института, од његовог оснивања до данас, остала је државна.<ref name="Наших 70 година" />
== Истраживања ==

Истраживања у Институту су фокусирана на: [[Биохемија|биохемију]], [[Молекуларна биологија|молекуларну биологију]], [[Цитологија|цитологију]], [[Анимална физиологија|анималну физиологију]], [[Биљна физиологија|биљну физиологију]], [[Неуробиологија|неуробиологију]], [[Неурофизиологија|неурофизиологију]], [[Имунлогија|имунологију]], [[Генетика|генетику]], [[Екологија акватичних и терестричних екосистема|екологију акватичних и терестричних екосистема]], [[Заштита животне средине|заштиту животне средине]], [[Таксономија|таксономију]] и [[Органска еволуција|органску еволуцију]]. Поред ширења научних сазнања из тих области, сва наведена истраживања су значајна и за развој других области којима је биологија основа ([[медицина]], [[шумарство]], [[фармација]], [[пољопривреда]], [[биотехнологија]]). Мултидисциплинарни приступ испитивањима захтевао је окупљање тимова стручњака различитих специјалности, тако да на Институту раде општи биолози, молекуларни биолози, еколози, биохемичари, хемичари, физичари, математичари, медицинари, фармацеути, шумари, агрономи и др.). У Институту се реализује велики број дипломских, последипломских и докторских радова.
Институт је данас научна установа која успешно интегише научна истраживања из области биологије што се огледа у висококомпетентном научноистраживачком кадру и бројне научних публикација његових сарадника које су знатно допринеле развоју многих биолошких дисциплина.<ref>{{cite web|title=РАДаР - Репозиторијум Архивираних Дигиталних Радова ИБИСС|url=http://ibiss-r.rcub.bg.ac.rs/|website=РАДаР|accessdate=27. 9. 2017}}</ref>

Од оснивања, још у току рада у оквиру Српске академије наука, институти су се упорно залагали за стварање основних услова за научноистраживачки рад, а то је простор као основни предуслов за успешан рад. Већ у првој години рада урађена је идејна скица нове зграде и склопљени су уговори са предузимачима али су радови споро трајали. За то време институти су користили просторе других установа. Због проблема простора за научно истраживачки рад овог института, 1950. године је донета одлука да се подигне шест монтажних објеката у Улици 29. новембра 100. Пошто ове бараке нису биле довољне за несметан рад истраживача, почетком 60-их година обављене су припремне радње за изградњу нове зграде Биолошког института на адреси 29. новембра 140 и 142, данашњој адреси Института. Пројекат за нову зграду пројектовао је Институт за архитектуру и урбанизам Србије, а пројекат су радили професор Урош Мартиновић и Момчило Павловић. Изведена је само прва фаза – лабораторијски подужни тракт са првобитно замишљеним анексом Института и део везног тракта са библиотеком и читаоницом.<ref name="ИАУС">{{cite journal|title=Биолошки институт у Београду|journal=Зборник радова Института за архитектуру и урбанизам Србије|date=1966|volume=3/66|pages=153-158|accessdate=27. 9. 2017}}</ref> Институт је и данас смештен на овој локацији.

== Организација ==
Организациона структура Института обухвата 14 одељења и три пратеће службе. На челу Института су: Управни одбор, директор и помоћници директора. Научну политику Института креира Научно веће које броји 30 чланова. Чланове Научног већа Института бирају сви истраживачи, при чему се избор врши међу сарадницима. Институт има 314 запослених, 282 су истраживачи, од којих је 208 доктора наука (61 научни саветник, 49 виших научних сарадника и 99 научних сарадника) и 73 студента докторских студија. Oкo 40 одсто биoлoгa у Србиjи запослено je у Институту. У Институту имa 82,2% жeнa, a прoсeчнa стaрoст истрaживaчa je 40,7 гoдинa.<ref name="Наших 70 година" />

=== Одељења ===

* [http://www.ibiss.bg.ac.rs/index.php/sr-rs/geneticka-istrazivanja/odeljenje Oдeљeњe зa мoлeкулaрну биoлoгиjу]
* [http://www.ibiss.bg.ac.rs/index.php/sr-rs/biohemija/odeljenje Oдeљeњe зa биoхeмиjу]
* [http://www.ibiss.bg.ac.rs/index.php/sr-rs/citologija/odeljenje Oдeљeњe зa цитoлoгиjу]
* [http://www.ibiss.bg.ac.rs/index.php/sr-rs/fiziologija-biljaka/odeljenje Oдeљeњe зa физиoлoгиjу биљaкa]
* [http://www.ibiss.bg.ac.rs/index.php/sr-rs/fiziologija/odeljenje Oдeљeњe зa физиoлoгиjу]
* [http://www.ibiss.bg.ac.rs/index.php/sr-rs/fiziologija-i-biohemija-insekata/odeljenje Oдeљeњe зa физиoлoгиjу и биoхeмиjу инсeкaтa]
* [http://www.ibiss.bg.ac.rs/index.php/sr-rs/neurobiologija/odeljenje Oдeљeњe зa нeурoбиoлoгиjу]
* [http://www.ibiss.bg.ac.rs/index.php/sr-rs/imunologija/odeljenje Oдeљeњe зa имунoлoгиjу]
* [http://www.ibiss.bg.ac.rs/index.php/sr-rs/neurofiziologija/odeljenje Oдeљeњe зa нeурoфизиoлoгиjу]
* [http://www.ibiss.bg.ac.rs/index.php/sr-rs/geneticka-istrazivanja/odeljenje Oдeљeњe зa гeнeтичкa истрaживaњa]
* [http://www.ibiss.bg.ac.rs/index.php/sr-rs/genetika-populacija-i-ekogenotoksikologija/odeljenje Oдeљeњe зa гeнeтику пoпулaциja и eкoгeнoтoксикoлoгиjу]
* [http://www.ibiss.bg.ac.rs/index.php/sr-rs/ekologija/odeljenje Oдeљeњe зa eкoлoгиjу]
* [http://www.ibiss.bg.ac.rs/index.php/sr-rs/hidroekologija-i-zastita-voda/odeljenje Oдeљeњe зa хидрoeкoлoгиjу и зaштиту вoдa]
* [http://www.ibiss.bg.ac.rs/index.php/sr-rs/evoluciona-biologija/odeljenje Oдeљeњe зa eвoлуциoну биoлoгиjу]


== Референце ==
== Референце ==

Верзија на датум 27. септембар 2017. у 15:53

Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић”
Типдржавни
Оснивање1947.
АфилијацијаУниверзитет у Београду
Директордр Павле Павловић
Број одсека14
ЛокацијаБеоград, Србија
Веб-сајтИБИСС

Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић", Универзитет у Београду је водећа мултидисциплинарна научна институција у Србији у области биолошких наука. Мултидисциплинарни приступ истраживањима омогућен је окупљањем научног потенцијала из области биолошких наука у Србији након Другог светског рата, уз истовремено формирање и сопственог научног кадра. Тренутни директор института је др Павле Павловић.[1]

Области истраживања

  • биохемија
  • молекуларна биологија
  • цитологија
  • анимална физиологија
  • биљна физиологија
  • неуробиологија
  • неурофизиологија
  • имунологија
  • генетика
  • екологија акватичних и терестричних екосистема
  • заштита животне средине
  • таксономија
  • органска еволуција

Историја

На основу предлога Конференција биолога, која је сазвана јануара 1947. године и која је имала задатак да утврди могућност и потребу за оснивањем Биолошког института, Српска академија наука је 31. маја 1947. године основала Института за екологију и биогеографију и Институт за физиологију развића, генетику и селекцију од којих је настао данашњи Институт.[2]

Основном уредбом о установама са самосталним финансирањем ови институти званично излазе из састава Српске академије наука и прелазе на самостално финансирање 27. марта 1954. године. Институти су наставили свој рад, да би 9. маја 1956. године институти били трансформисани и спојени у један институт под називом Биолошки институт. Уредбом из 1961. године зa oснивaчe Биoлoшкoг институтa зaјeднички су прoглaшени Извршнo вeћe Народне скупштине НРС и Унивeрзитeт у Бeoгрaду. Институт мења име у Институт за биолошка истраживања 1966. године. У знaк сећања на дугoгoдишњeг дирeктoрa Институтa aкaдeмика Синишу Станковића и као признaње за Институт мења име у данашњи назив. Власничка структура Института, од његовог оснивања до данас, остала је државна.[2]

Институт је данас научна установа која успешно интегише научна истраживања из области биологије што се огледа у висококомпетентном научноистраживачком кадру и бројне научних публикација његових сарадника које су знатно допринеле развоју многих биолошких дисциплина.[3]

Од оснивања, још у току рада у оквиру Српске академије наука, институти су се упорно залагали за стварање основних услова за научноистраживачки рад, а то је простор као основни предуслов за успешан рад. Већ у првој години рада урађена је идејна скица нове зграде и склопљени су уговори са предузимачима али су радови споро трајали. За то време институти су користили просторе других установа. Због проблема простора за научно истраживачки рад овог института, 1950. године је донета одлука да се подигне шест монтажних објеката у Улици 29. новембра 100. Пошто ове бараке нису биле довољне за несметан рад истраживача, почетком 60-их година обављене су припремне радње за изградњу нове зграде Биолошког института на адреси 29. новембра 140 и 142, данашњој адреси Института. Пројекат за нову зграду пројектовао је Институт за архитектуру и урбанизам Србије, а пројекат су радили професор Урош Мартиновић и Момчило Павловић. Изведена је само прва фаза – лабораторијски подужни тракт са првобитно замишљеним анексом Института и део везног тракта са библиотеком и читаоницом.[4] Институт је и данас смештен на овој локацији.

Организација

Организациона структура Института обухвата 14 одељења и три пратеће службе. На челу Института су: Управни одбор, директор и помоћници директора. Научну политику Института креира Научно веће које броји 30 чланова. Чланове Научног већа Института бирају сви истраживачи, при чему се избор врши међу сарадницима. Институт има 314 запослених, 282 су истраживачи, од којих је 208 доктора наука (61 научни саветник, 49 виших научних сарадника и 99 научних сарадника) и 73 студента докторских студија. Oкo 40 одсто биoлoгa у Србиjи запослено je у Институту. У Институту имa 82,2% жeнa, a прoсeчнa стaрoст истрaживaчa je 40,7 гoдинa.[2]

Одељења

Референце

  1. ^ Историјат
  2. ^ а б в Наших 70 година (на језику: српски). Београд: Институт за биолошка истраживања "Синиша Станковић". ISBN 978-86-80335-06-3. Приступљено 27. 9. 2017. 
  3. ^ „РАДаР - Репозиторијум Архивираних Дигиталних Радова ИБИСС”. РАДаР. Приступљено 27. 9. 2017. 
  4. ^ „Биолошки институт у Београду”. Зборник радова Института за архитектуру и урбанизам Србије. 3/66: 153—158. 1966. 

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Институт_за_биолошка_истраживања_„Синиша_Станковић”&oldid=15476466”