Универзитет у Београду

Из Википедије, слободне енциклопедије
Универзитет у Београду

Лого факултета

Зграда Ректората, Капетан-Мишино здање
Зграда Ректората, Капетан-Мишино здање

Датум оснивања 1808.[1]
Тип државни
Седиште Београд (Застава Србије Србија)
Ректор Владимир Бумбаширевић
Број факултета 31
Студената 89.827
Запослених 7.384
Наставног особља 4.289
Мрежно место www.bg.ac.rs

Универзитет у Београду је најстарија и највећа институција високог образовања у Србији. Наставно особље броји преко 7.000 чланова, а универзитет похађа 89.827 студената на око 320 програма основних студија и 1.700 постдипломаца. Од оснивања, Универзитет је образовао више од 346.000 дипломираних стручњака различитих профила, око 22.700 магистара, око 28.000 специјалиста и преко 13.200 доктора наука[тражи се извор од 03. 2014.].

Универзитет у Београду је сачињен од 31 факултета и 8 научних истраживачких института и поседује систем универзитетских библиотека и рачунских центара.

Историјат[уреди]

Првих осам редовних професора

Развој Универзитета може се пратити од 1808. године, када је Доситеј Обрадовић основао Велику школу, која је радила до 1813. године. У Крагујевцу је 1838. године основан Лицеј, а Законом о устројству Велике школе од 24. септембра 1863. године, Лицеј је трансформисан у Велику школу. Ова установа смештена је у здање које је један од најбогатијих Срба тога времена капетан Миша Анастасијевић, поклонио „своме отечеству“. Велика школа је имала значајну репутацију, не само у Кнежевини (Краљевини) Србији, него и у европским размерама. Њени најистакнутији наставници школовали су се на водећим иностраним универзитетима, а затим, са катедри Велике школе, одржавали интензивну сарадњу са својим ранијим професорима и колегама. Осим Мише Анастасијевића велики задужбинари су били Лука Ћеловић, Ђока Влајковић, краљица Наталија Обреновић и други.[2]

Почетком 1905. године изгласан је Закон о Универзитету који је зајемчио аутономију Универзитета. Универзитет у Београду представљао је средиште научног, образовног и културног живота и центар отпора сваком тоталитаризму. Сав наставни кадар Велике школе тада је распуштен и избор новог наставног кадра поверен осморици највећих стручњака који су били првих осам редовних професора Београдског универзитета. Били су то: Јован Жујовић, Сима Лозанић, Јован Цвијић, Михаило Петровић Алас, Андра Стевановић, Драгољуб Павловић, Милић Радовановић и Љубомир Јовановић.

Некадашња зграда Велике школе у Београду, данас Вуков и Доситејев музеј

1905. године Београдски универзитет је имао 16 редовних и 18 ванредних професора и 778 студената. У његов састав улазили су Филозофски, Правни и Технички факултет као и Богословски факултет.

Настава је била обустављена за време рата. После ослобођења Београда универзитет је поново почео са радом и тако је 5. децембра 1944. године формирана Комисија за обнову универзитета. Чланови ове комисије били су: биолог Синиша Станковић, психолог Борислав Стевановић, историчар Васо Чубриловић, физичар Сретен Шљивић, психолог Баја Бајић, физиолог Јеврем Недељковић, правник Јован Ђорђевић, физиолог Стеван Ђелинео, затим књижевни историчар Петар Колендић, који је одмах поднео оставку, па хемичар Александар Леко и фитопатолог Младен Јосифовић.[3]

Из Београдског универзитета настали су Универзитет у Скопљу (1949), Универзитет у Новом Саду (1960), Универзитет у Нишу (1965), Универзитет у Приштини (1970), Универзитет у Подгорици (1974) и Универзитет у Крагујевцу (1976).[4]

У јануару 2010. заузео је 299. место на листи коју је саставила организација Вебометрик где је рангирање било на основу утицаја и значаја на интернету.[5] Универзитет у Београду је 2012. године први пут доспео на „шангајску листу“ као један од 500 најбољих универзитета, нашао се на ранг листи међу позицијама 401-500.[6] Наредне 2013. године се његов пласман поправио и нашао се на позицијама 301-400. Исте 2013. године први пут је рангиран и на једном од научних поља, из математике, где се нашао на 101-150 месту.[7]

Ректор[уреди]

Од 1. октобра 2012. ректор је Владимир Бумбаширевић. Податке о ранијим ректорима, од оснивања до данас можете видети на страни:

Факултети[уреди]

Институти[уреди]

Јапански врт у Ботаничкој башти Јевремовац, наставној јединици Биолошког факултета у Београду
  • Институт за примену нуклеарне енергије - ИНЕП
  • Институт за физику
  • Институт за филозофију и друштвену теорију
  • Институт за хемију, технологију и металургију
  • Институт Михајло Пупин

Центри[уреди]

  • Информативни центар
  • Рачунарски центар
  • Заједнички центар Јапан-Србија за промоцију науке и технологије
  • Центар за развој каријере и саветовање студената
  • Центар за стратешки менаџмент и стратешко планирање

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :