Синиша Станковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили македонског писца, погледајте чланак Синиша Станковић (писац).
СИНИША СТАНКОВИЋ
Синиша Станковић.jpg
Синиша Станковић
Датум рођења (1892-03-26)26. март 1892.
Место рођења Зајечар
 Краљевина Србија
Датум смрти 24. фебруар 1974.(1974-02-24) (81 год.)
Место смрти Београд,  СР Србија
 СФР Југославија
Професија биолог
председник АСНО Србије
Период 19441945.
председник Прездијума
Народне скупштине Србије
Период 19451953.
Претходник нико
Наследник Петар Стамболић
Одликовања
Орден народног ослобођења
Орден заслуга за народ са златним венцем

Синиша Станковић (Зајечар, 26. март 1892Београд, 24. фебруар 1974) је био српски биолог, члан Српске академије наука и уметности и оснивач Института за екологију и биогеографију САНУ, директор Биолошког института Србије.

Биографија[уреди]

Siniša Stanković 1953.jpg

Природне науке је студирао на универзитетима у Београду и Греноблу. Био је предавач неколико биолошких дисциплина на универзитету у Београду, где је 1934. године изабран за редовног предавача.

Синиша Станковић је био члан САНУ и дописни члан Академије у Нансију и Масарикове академије у Прагу. Био је председник академског савета ФНРЈ.

За дописног члана САНУ изабран је 1934. године, а за редовног 1946. године. Био је члан Комисије за обнову универзитета од 1944. године.

Док је Србија била окупирана у Другом светском рату био је члан Главног народнослободлилачког одбора. Велики део рата је провео у концентрационом логору на Бањици одакле је крајем рата побегао и илегално живео у окупираном Београду.

После ослобођења био је председник Народнослободилачког фронта Београда, АСНОС-а, а од 1944. до 1953. године био је председник Президијума Народне скупштине Србије.

У послератном периоду заступао је Југославију на међународним скуповима и радио на обнављању научне делатности.

Синиша Станковић је један од утемељивача еколошког правца у биологији.

Бавио се и проучавањем живих бића у језерима, али и у другим слатким водама, као и проблемима биогеографије.

Његови најзначајнији радови настали су на основу испитивања живота у Охридском језеру.

По њему је једна врста лажних скорпија добила име, то је ретка врста која живи само у Србији (Neobisium stankovici). По њему је такође добио име Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“.

Дела[уреди]

Синиша Станковић је написао велики број научних радова и универзитетских уџбеника. Од крупнијих дела објавио је:

  • „Животни простор“ - дело у коме критикује расизам и нацизам
  • „Оквир живота“ - популарна екологија
  • „Охридско језеро и његов живи свет“ - монографија

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]