Маузол — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 2: Ред 2:
[[Image:Hekatomid.jpg|right|thumb|150px|[[Statue]] believed to represent Mausolus.]]
[[Image:Hekatomid.jpg|right|thumb|150px|[[Statue]] believed to represent Mausolus.]]


'''Маузол''' ([[грчки језик|грч]]: Μαύσωλος) је био владар [[Мала Азија|малоазијске]] области [[Карија|Карије]] од 377. до 353. године пре Христа. Иако званично сатрап тј намесник [[Ахеменидско царство|персијског краља]], Маузол је владао као независан владар. Остао је упамћен по величанственој гробници у [[Бодрум|Халикарнасу]] која је по њему натвана Маузолеј и која је у античка времена важила за једно од седам светских чуда
'''Маузол''' ([[грчки језик|грч]]: Μαύσωλος) је био владар [[Мала Азија|малоазијске]] области [[Карија|Карије]] од 377. до 353. године пре Христа. Иако званично сатрап тј намесник [[Ахеменидско царство|персијског краља]], Маузол је владао као независан владар. Остао је упамћен по величанственој гробници у [[Бодрум|Халикарнасу]] која је по њему натвана [[Маузолеј]] и која је у античка времена важила за једно од [[седам светских чуда]].


Маузол је био син Хекатомна који је око 395. године пре Хр. постао сатрап Карије а своју каријеру започео је 377. као сатрап Карије у име персијског краља [[Артаксеркс Мемнон|Артаксеркса II Мемнона]] (404-358) против кога се побунио 362. године. Након тога управљао је Каријом као њен независни владар. Уместо у древној престоници краљева Карије Миласи Маузол је столовао у приморском грчком граду Халикарнасу. Своју власт наметнуо је и великом делу [[Ликија|Ликије]], [[Јонија|Јонији]] и појединим [[Егејско море|егејским]] острвима. Од тада се почео занимати поближе и за прилике у хеленском свету и подржао је житеље [[Родос|Родоса]] и њихове савезнике у рату против [[Атина|Атине]] (357-355).
Маузол је био син Хекатомна који је око 395. године пре Хр. постао сатрап Карије а своју каријеру започео је 377. као сатрап Карије у име персијског краља [[Артаксеркс Мемнон|Артаксеркса II Мемнона]] (404-358) против кога се побунио 362. године. Након тога управљао је Каријом као њен независни владар. Уместо у древној престоници краљева Карије Миласи Маузол је столовао у приморском грчком граду Халикарнасу. Своју власт наметнуо је и великом делу [[Ликија|Ликије]], [[Јонија|Јонији]] и појединим [[Егејско море|егејским]] острвима. Од тада се почео занимати поближе и за прилике у хеленском свету и подржао је житеље [[Родос|Родоса]] и њихове савезнике у рату против [[Атина|Атине]] (357-355).

Верзија на датум 10. мај 2008. у 17:40

Statue believed to represent Mausolus.

Маузол (грч: Μαύσωλος) је био владар малоазијске области Карије од 377. до 353. године пре Христа. Иако званично сатрап тј намесник персијског краља, Маузол је владао као независан владар. Остао је упамћен по величанственој гробници у Халикарнасу која је по њему натвана Маузолеј и која је у античка времена важила за једно од седам светских чуда.

Маузол је био син Хекатомна који је око 395. године пре Хр. постао сатрап Карије а своју каријеру започео је 377. као сатрап Карије у име персијског краља Артаксеркса II Мемнона (404-358) против кога се побунио 362. године. Након тога управљао је Каријом као њен независни владар. Уместо у древној престоници краљева Карије Миласи Маузол је столовао у приморском грчком граду Халикарнасу. Своју власт наметнуо је и великом делу Ликије, Јонији и појединим егејским острвима. Од тада се почео занимати поближе и за прилике у хеленском свету и подржао је житеље Родоса и њихове савезнике у рату против Атине (357-355).

Маузол је у маниру источњачких краљева био ожењен својом сестром Артемизијом. Када је умро 353. године Артемизија га је наследила као владарка Карије. Она је наводно дубоко патила за својим покојним мужем и одалавала му је пошту на неколико начина. Између осталог, мешала је његов пепеоса својим дневним пићем, сакупила је бројне грчке реторе да састављају похвалне говоре у његову част и најзад, почела је да подиже величанствену гробницу за Маузола. На радовима су били упослене архитекте Сатир и Питија и скулптори Скопа са Пароса, Браксија и Тимотеј. Неки од њих су радили без новчане надокнаде, само за славу. Најзад, радови су окончани након Артемизијине смрти 350. године пре Хр. Термин Маузолеј ушао је у општу употребу као симбол грандиозне гробнице.