Егејско море

Егејско море
Сателитски снимак Егејског мора
Локација	Средоземно море
Површина	~214.000 км²
Највећа дубина	~1.000 м
Просечна дубина	{{{просечна_дубина}}} м
Настанак	миоцен до плиоцена
Највећа ширина	~300 км
Највећа дужина	~610 км
Салинитет	{{{салинитет}}} ‰
Максимална температура	{{{максималне_температуре}}} °C
Минимална температура	{{{минималне_температуре}}} °C
Земље басена	Грчка  Турска

Егејско море (грч. Αιγαίο Πέλαγος, Aigaío Pélagos; тур. Ege Denizi, архаично Бело море, Јегејско море) је део Средоземног мора, а лежи између Грчке и Турске. Преко Босфора, Мраморног мора и Дарданела је повезано с Црним морем. Сматра се колевком две велике античке културе, Микенске и грчке. Касније су тим морем владали Персијанци Римљани, Византинци, Ђеновљани и Млечани, као и Османлије. Данас Егејско море деле Грчка (већи део) и Турска (мањи део).

Добило је име по Егеју (Αιγεύς), митском краљу Атине.

Острва у Егејском мору се могу поделити на седам архипелага:

• Тракијска острва
• Источноегејска острва
• Северни Споради
• Кикладска острва
• Саронска острва
• Додекани или Јужни Споради
• Крит

Етимологија

Архаичан назив за ово море у српском, македонском и бугарском је Бело море. Према легенди, морнари и трговци који су током средњег века пловили овим морем, назвали су га тако због његове мирноће и пријатељских услова пловидбе, за разлику од, тада опасног, Црног мора.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Егејско море