Егејско море

Не поистовећивати са Бело море.

За византијску тему погледајте страницу Егејско море (тема).

Егејско море
Сателитски снимак Егејског мора
Локација	Средоземно море
Земље басена	Грчка Турска
Настанак	миоцен до плиоцена
Макс. дужина	~610 km
Макс. ширина	~300 km
Површина	~214.000 km2
Макс. дубина	~1.000 m
Водена површина на Викимедијиној остави

Егејско море (грч. Αιγαίο Πέλαγος [Aigaío Pélagos], тур. Ege Denizi; архаично: Бело море, Јегејско море) је део Средоземног мора, а лежи између Грчке и Турске. Преко Босфора, Мраморног мора и Дарданела је повезано с Црним морем. Сматра се колевком две велике античке културе, Микенске и грчке. Касније су тим морем владали Персијанци, Римљани, Византинци, Ђеновљани и Млечани, као и Османлије. Данас Егејско море деле Грчка (већи део) и Турска (мањи део).

Добило је име по Егеју (грч. Αιγεύς), митском краљу Атине.

Острва у Егејском мору се могу поделити на седам архипелага:

• Тракијска острва
• Источноегејска острва
• Северни Споради
• Кикладска острва
• Саронска острва
• Додекани или Јужни Споради
• Крит

Етимологија

Архаичан назив за ово море у српском, македонском и бугарском је Бело море. Према легенди, морнари и трговци који су током средњег века пловили овим морем, назвали су га тако због његове мирноће и пријатељских услова пловидбе, за разлику од, тада опасног, Црног мора.

Спољашње везе

• Егејско и Јонско море – назив www.grcki.com