Егејско море
 |
| Егејско море | |
|---|---|
 Сателитски снимак Егејског мора | |
| Локација | Средоземно море |
| Земље басена |
 Грчка Турска |
| Настанак | миоцен до плиоцена |
| Макс. дужина | ~610 km |
| Макс. ширина | ~300 km |
| Површина | ~214.000 km2 |
| Макс. дубина | ~1.000 m |
Егејско море (грч. Αιγαίο Πέλαγος [Aigaío Pélagos], тур. Ege Denizi; архаично Бело море, Јегејско море) је део Средоземног мора, а лежи између Грчке и Турске. Преко Босфора, Мраморног мора и Дарданела је повезано с Црним морем. Сматра се колевком две велике античке културе, Микенске и грчке. Касније су тим морем владали Персијанци, Римљани, Византинци, Ђеновљани и Млечани, као и Османлије. Данас Егејско море деле Грчка (већи део) и Турска (мањи део).
Добило је име по Егеју (грч. Αιγεύς), митском краљу Атине.
Острва у Егејском мору се могу поделити на седам архипелага:
- Тракијска острва
- Источноегејска острва
- Северни Споради
- Кикладска острва
- Саронска острва
- Додекани или Јужни Споради
- Крит
Етимологија[уреди]
Архаичан назив за ово море у српском, македонском и бугарском је Бело море. Према легенди, морнари и трговци који су током средњег века пловили овим морем, назвали су га тако због његове мирноће и пријатељских услова пловидбе, за разлику од, тада опасног, Црног мора.
Спољашње везе[уреди]
 |
Егејско море на Викимедијиној остави. |
