Милован Миловановић (лекар) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
унос инфо кутије
Ред 1: Ред 1:
{{Научник
'''Милован Миловановић''' (Неготин, 1884 — Београд, 1948) био је српски лекар, редовни члан Сепског лекарског друштва, дугогодишњи шеф Просектуре Опште државне болнице, први професор судске медицине на Медицинском факултету и дакан факултета у школској 1943/44. години, предавач судске медицине на Правном факултету у Београду. Захваљујући њему Просектура Опште државне болнице у Београду развила се у модеран Судско-медицински завод, који је 1923. године постао наставна база. Написао је прве уџбенике из судске медицине за медицинаре и њима је у употребу увео српске судско-медицинске термине. У Институту који данас носи његово име створио је школу која је дала и данас даје велики број стручњака.
|име = Милован Миловановић
|слика =
|ширина_слике = 220px
|опис_слике =
| датум_рођења = [[1884]].
| место_рођења = [[Неготин]]
| држава_рођења = {{застава|Краљевина Србија}}
| датум_смрти = [[1948]].
| место_смрти = [[Београд]]
| држава_смрти = {{зас|СФР Југославија}} [[СФР Југославија]]
| школа =
| отац =
| мајка =
| супружник =
| деца =
|пребивалиште =
|националност = [[србин]]
|поље = [[Судска медицина]]
|институција = [[Медицински факултет у Београду]]
|школа =
|ментор =
|студенти =
|познат_по = Први професор судске медицине у Србији
|награде =
|напомене =
}}
'''Милован Миловановић''' ([[Неготин]], [[1884]][[Београд]], [[1948]]) био је српски лекар, редовни члан Сепског лекарског друштва, дугогодишњи шеф Просектуре Опште државне болнице, први професор судске медицине на Медицинском факултету и дакан факултета у школској 1943/44. години, предавач судске медицине на Правном факултету у Београду. Захваљујући њему Просектура Опште државне болнице у Београду развила се у модеран Судско-медицински завод, који је 1923. године постао наставна база. Написао је прве уџбенике из судске медицине за медицинаре и њима је у употребу увео српске судско-медицинске термине. У Институту који данас носи његово име створио је школу која је дала и данас даје велики број стручњака.
== Живот и каријера ==
== Живот и каријера ==
Рођен је у [[Неготин]]у 1884. године у коме је завршио основно школовања.
Рођен је у [[Неготин]]у 1884. године у коме је завршио основно школовања.
Ред 15: Ред 42:
Током 1923. године постављен за ванредног професора Медицинског факултета у Београду, за предмет Судска медицина, а потом је 1933. године промовисан у редовног професора.
Током 1923. године постављен за ванредног професора Медицинског факултета у Београду, за предмет Судска медицина, а потом је 1933. године промовисан у редовног професора.


Преминуо је 1948. након самоубиства у 64. години живота.
Преминуо је у Београду 1948. након самоубиства у 64. години живота.


== Извори ==
== Извори ==

Верзија на датум 22. фебруар 2018. у 16:03

Милован Миловановић
Лични подаци
Датум рођења1884.
Место рођењаНеготин,  Краљевина Србија
Датум смрти1948.
Место смртиБеоград, Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија
Националностсрбин
Научни рад
ПољеСудска медицина
ИнституцијаМедицински факултет у Београду
Познат поПрви професор судске медицине у Србији

Милован Миловановић (Неготин, 1884Београд, 1948) био је српски лекар, редовни члан Сепског лекарског друштва, дугогодишњи шеф Просектуре Опште државне болнице, први професор судске медицине на Медицинском факултету и дакан факултета у школској 1943/44. години, предавач судске медицине на Правном факултету у Београду. Захваљујући њему Просектура Опште државне болнице у Београду развила се у модеран Судско-медицински завод, који је 1923. године постао наставна база. Написао је прве уџбенике из судске медицине за медицинаре и њима је у употребу увео српске судско-медицинске термине. У Институту који данас носи његово име створио је школу која је дала и данас даје велики број стручњака.

Живот и каријера

Рођен је у Неготину 1884. године у коме је завршио основно школовања.

Медицину је студирао у Бечу од 1904. до 1910. године.

По повратку са студија медицине у Србију 1911. године постављен је за секундарног лекара Просектуре Опште државне болнице у Београду.

Током 1911. и 1912. године усавршавао се у бечком Институту за патологију, да би се током 1920. поново вратио у Беч на специјализацију из патолошке анатомије и судске медицине.

Као резервни санитетски официр, учествовао је 1912. и 1913. године у балаканским ратовима које је водила Српска војска.

Током Првог светског рата од 1914. до 1918. године радио је у Просектури и у Епидемијској лабораторији у Београду

Током 1923. године постављен за ванредног професора Медицинског факултета у Београду, за предмет Судска медицина, а потом је 1933. године промовисан у редовног професора.

Преминуо је у Београду 1948. након самоубиства у 64. години живота.

Извори

Спољашње везе