Бодљикаве ајкуле — разлика између измена

Acanthodii; Временски распон: почетак Силура до Перма
	Acanthodes bronni
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Подтип:	Vertebrata
Инфратип:	Gnathostomata
Класа:	Acanthodii
Редови
	Climatiiformes; Ischnacanthiformes; Acanthodiformes

Интерактиван преглед историје

Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 28. децембар 2008. у 22:07

Бодљикаве ајкуле (Акантоде или Акантоди, Acanthodii) је класа изумрлих риба која има сличности и са рибама са коштаним скелетом (Osteichthyes) и са рушљорибама (Chondrichthyes). По облику ова класа наликује ајкулама, али њихова покожица (епидермис) је покривена ситним ромбоидним плочицама сличним крљушти холоста. Сматра се да би акантоде могле да буду независна група која је настала од слабије специјализованих облика сличних данашњим рушљорибама.

Акантоде имају хрскавичаст скелет, мада њихова пераја имају широку основу која је пуна костију. На предњем крају су ојачана са иглицама од дентина.

Првобитне акантоде су биле морски организими, али су током Девона слатководни облици постали доминантни. Ова група је значајна због две ствари: јер је прва позната група кичмењака која има вилице (Gnathostomata) и јер имају јаке бодље које дају потпору перајима. Ове бодље су учвршћене и не могу се померати (као леђно пераје ајкула).

У оквиру ове класе постоје три реда: Climatiiformes (Климатиформес), Ischnacanthiformes (Исхнакантиформес) и Acanthodiformes (Акантодиформес). Climatiiformes имају оклоп на раменом делу и гомилу малих оштрих бодљи, Ischnacanthiformes имају зубе спојене са вилицом а Acanthodiformes су организми са филтрационим начином исхране, без зуба у вилици али са дугачким влакнима - наставцима шкржних лукова која имају улогу у филтрацији хране из воде.

Постоји теорија да је вилица Акантода настала од првог шкржног лука неког претка риба са вилицом који је имао шкржни скелет изграђен од парчића спојене хрскавице.

Популаран назив бодљикаве ајкуле је научно неодговарајућ за ову групу риба. Акантоде су добиле овај назив јер су по изгледу сличне ајкулама, аеродинамичног облика, имају парна пераја, и јако уздигнут реп; јаке кошчане бодље дају потпору свим перајима сем репног — због свега тога су добиле назив бодљикаве ајкуле. Фосилизоване бодље и плочице које се налазе у седиментним стенама су често све што је остало од ове групе риба.

@@ Ред 24: / Ред 24: @@
 Првобитне акантоде су биле морски организими, али су током [[Девон]]а слатководни облици постали доминантни. Ова група је значајна због две ствари: јер је прва позната група кичмењака која има вилице (-{[[Gnathostomata]]}-) и јер имају јаке бодље које дају потпору перајима. Ове бодље су учвршћене и не могу се померати (као леђно пераје ајкула).
 [[Слика:Mesacanthus_Parexus_Ischnacanthus.JPG|мини|лево|Представници родова ''-{[[Mesacanthus]]}-, -{[[Parexus]]}-'', и ''-{[[Ischnacanthus]]}-'' у раном Девону]]
+У оквиру ове класе постоје три [[ред (биологија)|реда]]: -{[[Climatiiformes]]}- (Климатиформес), -{[[Ischnacanthiformes]]}- (Исхнакантиформес) и -{[[Acanthodiformes]]}- (Акантодиформес). -{Climatiiformes}- имају оклоп на раменом делу и гомилу малих оштрих бодљи, -{Ischnacanthiformes}- имају зубе спојене са вилицом а  -{Acanthodiformes}- су организми са филтрационим начином исхране, без зуба у вилици али са дугачким влакнима - наставцима шкржних лукова која имају улогу у филтрацији хране из воде.
+Постоји теорија да је вилица Акантода настала од првог [[шкржни лук|шкржног лука]] неког претка риба са вилицом који је имао шкржни скелет изграђен од парчића спојене хрскавице.
+Популаран назив бодљикаве ајкуле је научно неодговарајућ за ову групу риба. Акантоде су добиле овај назив јер су по изгледу сличне ајкулама, аеродинамичног облика, имају парна пераја, и јако уздигнут реп; јаке кошчане бодље дају потпору свим перајима сем репног — због свега тога су добиле назив бодљикаве ајкуле. [[Фосил]]изоване бодље и плочице које се налазе у [[седиментне стене|седиментним стенама]] су често све што је остало од ове групе риба.