Klasa (biologija)

С Википедије, слободне енциклопедије

U biološkoj klasifikaciji, klasa (lat. classis) je naziv osnovne taksonomske kategorije i taksonomski rang. Drugi dobro poznati rangovi su život, domen, carstvo, razdeo/tip, red, porodica, rod, i vrsta. Klasa se u hijerarhiji nalazi iznad reda a ispod razdela (u botaničkoj nomenklaturi), odnosno tipa (u zoološkoj).

Sastav svake klase određuju taksonomisti. Često ne postoji tačan dogovor, i različiti taksonomisti zauzimaju različite pozicija. Ne postoje čvrsta pravila koja bi oni slijedili u opisivanju klasa, ali za poznate životinje verovatno postoji konsenzus.[1][2] Na primer, psi su obično svrstani u tip hordata (životinje sa notohordom); u klasu sisara; u red zveri.

Istorija[уреди | уреди извор]

Klasu kao poseban rang biološke klasifikacije koja ima svoje prepoznatljivo ime (i nije zvana samo rod najvišeg nivoa (genus summum)) prvi je uveo francuski botaničar Žozef Piton de Turnefor u svojoj klasifikaciji biljaka koja se pojavila u njegovim Eléments de botanique, 1694.

U onoj meri u kojoj je dostupna opšta definicija klase, ona je istorijski zamišljena kao obuhvatanje taksona koji kombinuju poseban stepen organizacije – tj. 'nivo složenosti', meren u smislu koliko su njihovi sistemi organa diferencirani u različite regione ili pod-organe—sa posebnim tipom konstrukcije, što je drugim rečima određeni raspored sistema organa.[3] S tim na umu, sastav svake klase je na kraju određen subjektivnom procenom taksonomista. Često ne postoji tačan dogovor, sa različitim taksonomistima koji zauzimaju različite pozicije. Ne postoje objektivna pravila za opisivanje klase, ali za dobro poznate životinje verovatno postoji konsenzus.

U prvom izdanju svog dela Systema Naturae (1735),[4] Karl Line je podelio sva tri svoja kraljevstva prirode (minerale, biljke i životinje) u klase. Samo u životinjskom carstvu Lineove klase su slične klasama koje se danas koriste; njegove klase i redovi biljaka nikada nisu imali za cilj da predstavljaju prirodne grupe, već da obezbede pogodan „veštački ključ“ prema njegovom Systema Sexuale, uglavnom zasnovanom na rasporedu cveća. U botanici se o klasama sada retko govori. Od prvog objavljivanja APG sistema 1998. godine, koji je predložio taksonomiju cvetnih biljaka do nivoa redova, mnogi izvori su radije tretirali više rangove od redova kao neformalne klade. Tamo gde su formalni rangovi dodeljeni, rangovi su svedeni na mnogo niži nivo, npr. klasa Equisitopsida za kopnene biljke, sa glavnim podelama unutar klase dodeljenim potklasama i nadredovima.[5]

Klasa se smatrala najvišim nivoom taksonomske hijerarhije sve dok u ranom devetnaestom veku nisu uvedeni ogranci Žorža Kivjea, koje je Ernst Hekel prvi nazvao razdeo.[6]

Hijerarhija rangova[уреди | уреди извор]

Kao i kod drugih kategorija, moguće je definisati:

Ime Značenje prefiksa Primer 1 Primer 2 Primer 3[7]
Natklasa (lat. superclassis) iznad Tetrapoda
Klasa Mammalia Maxillopoda Sauropsida
Potklasa (lat. subclassis) ispod Thecostraca Avialae
Infraklasa (lat. infraclassis) niže Cirripedia Aves
Parvklasa malo, nevažno Neornithe

Vidi još[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Stuessy, Tod F. (2009). Plant taxonomy: the systematic evaluation of comparative data. New York: Columbia University Press. стр. 53. ISBN 978-0-231-14712-5. 
  2. ^ „taxonomy | cactusinhabitat”. 
  3. ^ Huxley, Thomas Henry (1853). Henfrey, Arthur, ур. Scientific memoirs, selected from the transactions of foreign academies of science, and from foreign journals. Natural history. Taylor and Francis. doi:10.5962/bhl.title.28029. 
  4. ^ Mayr E. (1982). The Growth of Biological Thought. Cambridge: The Belknap Press of Harvard University Press. ISBN 0-674-36446-5
  5. ^ Chase, Mark W.; Reveal, James L. (2009), „A phylogenetic classification of the land plants to accompany APG III”, Botanical Journal of the Linnean Society, 161 (2): 122—127, doi:10.1111/j.1095-8339.2009.01002.xСлободан приступ 
  6. ^ Collins, A.G., Valentine, J.W. (2001). "Defining phyla: evolutionary pathways to metazoan body plans". Evol. Dev. 3: 432-442.
  7. ^ Klasifikacija po sistemu Naturae 2000. „The Taxonomicon: Neornithes”. Приступљено 3. 12. 2010. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]