Петочисленици — разлика између измена
Датотека:Kirill Mefodji.jpg|250px|мини|Кирило и Методије са ученицима |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Датотека:Kirill Mefodji.jpg|250px|мини|[[Кирило и Методије]] са ученицима]] |
[[Датотека:Kirill Mefodji.jpg|250px|мини|[[Кирило и Методије]] са ученицима]] |
||
'''Петочисленици, Свети Петочисленици''' или '''Божји угодници''' су петорица словенских просветитеља и накадашњих ученика светих [[Кирило и Методије|Кирила и Методија]].<ref>Веселин Чајкановић, ''Мит и религија у Срба''. СКЗ, Београд, 1973.</ref> Иако се Кирило и методије сматрају утемељивачиима |
'''Петочисленици, Свети Петочисленици''' или '''Божји угодници''' су петорица словенских просветитеља и накадашњих ученика светих [[Кирило и Методије|Кирила и Методија]].<ref>Веселин Чајкановић, ''Мит и религија у Срба''. СКЗ, Београд, 1973.</ref> Иако се Кирило и методије сматрају утемељивачиима православне Цркве међу Словенским народима, они су то добрим делом остварили – преко својих ученика Петочисленика – просветитеља и учитељи, колико у бугарској и руској толико и српској цркви. |
||
== Божји угодници == |
== Божји угодници == |
||
Међу Петочисленицима, просветитељима словенских народа и ученицима Светих Кирила и Методија, били су; Климент, Сава, Ангеларије и Горазд. |
Међу Петочисленицима, просветитељима словенских народа и ученицима Светих Кирила и Методија, били су; Климент, Сава, Ангеларије и Горазд. |
||
* [[Свети Наум]] — који се упокојио 23. децембра (по јулијанском календару) 910. године, и када је главни празник храма посвећен овом светитељу. |
* [[Свети Наум]] — који се упокојио 23. децембра (по јулијанском календару) 910. године, и када је главни празник храма посвећен овом светитељу. |
||
* [[Свети Климент Охридски |
* [[Свети Климент Охридски]] — који се упокојио 916. године. Његове чудотворне мошти почивају у некадашњем храму Свете Богородице, који се доцније прозван по њему манастир Св. Климента.<ref>{{cite web|title=Свети Климент Охридски |url=http://spc.rs/sr/sveti_kliment_ohridski_0 |website=СПЦ |accessdate=9. 2. 2019}}</ref> |
||
* Свети Сава |
* Свети Сава |
||
* Свети Ангеларије |
* Свети Ангеларије |
||
Ред 11: | Ред 11: | ||
== Историја == |
== Историја == |
||
Ученик св. Методија и Кирила, након њихове смрти, |
Ученик св. Методија и Кирила, након њихове смрти, прекинули су мисије код моравских Словена, и под притиском [[Папа Стефан V|папе Стефана V]] и немачких великаша и клирика, крајем 9. века Петочисленици су били принуђени да напусте Моравску. С њиховим одласком замрло је богослужење на словенском језику у Моравској. |
||
По преласку Дунава, били су добро примљени од стране бугарског цара Бориса и наставили су своју просветитељску делатност на простору тадашње Бугарске, нарочито за време владавине бугарског цара Симеона. Населили су се уз дозволу бугарског, тек покрштеног цара Бориса-Михаила, на саму западну границу огромне бугарске државе на обале Охридског и Преспанског језера и ка Драчу и Јадрану, и на том простору |
По преласку Дунава, били су добро примљени од стране бугарског цара Бориса и наставили су своју просветитељску делатност на простору тадашње Бугарске, нарочито за време владавине бугарског цара Симеона. Населили су се уз дозволу бугарског, тек покрштеног цара Бориса-Михаила, на саму западну границу огромне бугарске државе на обале Охридског и Преспанског језера и ка Драчу и Јадрану, и на том простору покренули опсежну просветититељску и мисионарску делатност што је ојачало не само процес примања и усвајања хришћанства код Срба и Бугара веч и на народној језика, јер су тада језичке баријере међу словенским племенима биле много мање и тање. Данас се у науци тај језик означава просто као „старословенски“. |
||
Петочислени су прво основали манастир у Белици, где им је било и њихово прво епископско седиште. Доцније су се пресели у Охрид, одакле су разви велику архипастирску и просветитељску делатност у ближој и широј околини. У Охриду је Св. Климент подигао |
Петочислени су прво основали манастир у Белици, где им је било и њихово прво епископско седиште. Доцније су се пресели у Охрид, одакле су разви велику архипастирску и просветитељску делатност у ближој и широј околини. У Охриду је Св. Климент подигао цркву Св. Пантелејмону, касније назван управо по Светом Науму, у којојој је боравило много ученика, који су преписивали књиге словенским писменима за словенски народ. У овој тој делатности нарочито му помагали Св. Наум. Чудотворне мошти његове почивају у негдашњем храму Свете Богородице, који се доцније прозвао по имену св. Климента. |
||
== Предања и веровања == |
== Предања и веровања == |
||
Петочисленици су својом мисијом. по мишљењу Митрополит Амфилохије, {{цитат|артикулисали и обликовали паганску словенску стихију, дали јој лик и садржај. Обликовали су је Јеванђељем, које су превели на Словенима разумљив језик и просветили светлошћу Христовом. У тој светој кирило-методијевској школи и ми смо се научили јеванђељској истини, постали чланови Цркве, која је увек била и остала радиница живота.<ref>{{cite web |
Петочисленици су својом мисијом. по мишљењу Митрополит Амфилохије, {{цитат|артикулисали и обликовали паганску словенску стихију, дали јој лик и садржај. Обликовали су је Јеванђељем, које су превели на Словенима разумљив језик и просветили светлошћу Христовом. У тој светој кирило-методијевској школи и ми смо се научили јеванђељској истини, постали чланови Цркве, која је увек била и остала радиница живота.<ref>{{cite web|title=Митрополит Амфилохије у Лазаревцу |url=http://www.spc.rs/sr/mitropolit_amfilohije_u_lazarevcu |publisher=СПЦ, Епархија шумадијска, 2013. |accessdate=9. 2. 2019}}</ref>|}} |
||
Над моштима Светог Наума већ вековима се дешавају чудесна исцељења, која добијају не само православни хришћани, већ људи свих вера и нација који чистог срца долазе по помоћ од Светитеља. |
Над моштима Светог Наума већ вековима се дешавају чудесна исцељења, која добијају не само православни хришћани, већ људи свих вера и нација који чистог срца долазе по помоћ од Светитеља. |
||
== |
== Референце == |
||
{{reflist}} |
{{reflist}} |
||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
* |
|||
[[Категорија:Православна охридска архиепископија]] |
[[Категорија:Православна охридска архиепископија]] |
Верзија на датум 10. фебруар 2019. у 05:55
Петочисленици, Свети Петочисленици или Божји угодници су петорица словенских просветитеља и накадашњих ученика светих Кирила и Методија.[1] Иако се Кирило и методије сматрају утемељивачиима православне Цркве међу Словенским народима, они су то добрим делом остварили – преко својих ученика Петочисленика – просветитеља и учитељи, колико у бугарској и руској толико и српској цркви.
Божји угодници
Међу Петочисленицима, просветитељима словенских народа и ученицима Светих Кирила и Методија, били су; Климент, Сава, Ангеларије и Горазд.
- Свети Наум — који се упокојио 23. децембра (по јулијанском календару) 910. године, и када је главни празник храма посвећен овом светитељу.
- Свети Климент Охридски — који се упокојио 916. године. Његове чудотворне мошти почивају у некадашњем храму Свете Богородице, који се доцније прозван по њему манастир Св. Климента.[2]
- Свети Сава
- Свети Ангеларије
- Свети Горазд
Мошти светитеља Наума и Климента почивају у Охридском манастиру, а светитеља Ангеларија и Горазда у Берату у Албанији. Непознато је где је сахрањен Свети Сава један од Петочисленика.
Историја
Ученик св. Методија и Кирила, након њихове смрти, прекинули су мисије код моравских Словена, и под притиском папе Стефана V и немачких великаша и клирика, крајем 9. века Петочисленици су били принуђени да напусте Моравску. С њиховим одласком замрло је богослужење на словенском језику у Моравској.
По преласку Дунава, били су добро примљени од стране бугарског цара Бориса и наставили су своју просветитељску делатност на простору тадашње Бугарске, нарочито за време владавине бугарског цара Симеона. Населили су се уз дозволу бугарског, тек покрштеног цара Бориса-Михаила, на саму западну границу огромне бугарске државе на обале Охридског и Преспанског језера и ка Драчу и Јадрану, и на том простору покренули опсежну просветититељску и мисионарску делатност што је ојачало не само процес примања и усвајања хришћанства код Срба и Бугара веч и на народној језика, јер су тада језичке баријере међу словенским племенима биле много мање и тање. Данас се у науци тај језик означава просто као „старословенски“.
Петочислени су прво основали манастир у Белици, где им је било и њихово прво епископско седиште. Доцније су се пресели у Охрид, одакле су разви велику архипастирску и просветитељску делатност у ближој и широј околини. У Охриду је Св. Климент подигао цркву Св. Пантелејмону, касније назван управо по Светом Науму, у којојој је боравило много ученика, који су преписивали књиге словенским писменима за словенски народ. У овој тој делатности нарочито му помагали Св. Наум. Чудотворне мошти његове почивају у негдашњем храму Свете Богородице, који се доцније прозвао по имену св. Климента.
Предања и веровања
Петочисленици су својом мисијом. по мишљењу Митрополит Амфилохије,
артикулисали и обликовали паганску словенску стихију, дали јој лик и садржај. Обликовали су је Јеванђељем, које су превели на Словенима разумљив језик и просветили светлошћу Христовом. У тој светој кирило-методијевској школи и ми смо се научили јеванђељској истини, постали чланови Цркве, која је увек била и остала радиница живота.[3]
Над моштима Светог Наума већ вековима се дешавају чудесна исцељења, која добијају не само православни хришћани, већ људи свих вера и нација који чистог срца долазе по помоћ од Светитеља.
Референце
- ^ Веселин Чајкановић, Мит и религија у Срба. СКЗ, Београд, 1973.
- ^ „Свети Климент Охридски”. СПЦ. Приступљено 9. 2. 2019.
- ^ „Митрополит Амфилохије у Лазаревцу”. СПЦ, Епархија шумадијска, 2013. Приступљено 9. 2. 2019.