Мартин I од Арагона — разлика између измена
Нема описа измене |
м Разне исправке |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Инфокутија владар |
{{Инфокутија владар |
||
| име = Мартин I од Арагона |
| име = Мартин I од Арагона |
||
Ред 32: | Ред 31: | ||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
Рођен је [[1356]]. године у Ђирони као други син краља [[Пере IV од Арагона|Переа IV од Арагона]] и Еленоре Сицилијанске{{sfn|Bisson|1986|pp=}}. Оженио се Маријом Лопез де Луна 13. јуна 1373. године.<ref name="Mieroop">{{cite web |
Рођен је [[1356]]. године у Ђирони као други син краља [[Пере IV од Арагона|Переа IV од Арагона]] и Еленоре Сицилијанске{{sfn|Bisson|1986|pp=}}. Оженио се Маријом Лопез де Луна 13. јуна 1373. године.<ref name="Mieroop">{{cite web |last=Marek|first=Miroslav |url=http://genealogy.euweb.cz/barcelona/barcelona2.html |title=Barcelona 2 |accessdate=13. 5. 2008.}}</ref> Као принц од Арагона, Мартин је у посед добио војводство Монблан. Његов отац га је 1380. именовао за господара и [[Регент|регента]] Сицилије. |
||
Узевши у обзир да је син сицилијанске принцезе Мартин је полагао право на сицилијански трон. |
Узевши у обзир да је син сицилијанске принцезе Мартин је полагао право на сицилијански трон. |
||
Ред 40: | Ред 39: | ||
Након смрти свога брата [[Ђоан I од Арагона|Ђоана I од Арагона]] 1396. године, Мартин наслеђује арагонски престо. |
Након смрти свога брата [[Ђоан I од Арагона|Ђоана I од Арагона]] 1396. године, Мартин наслеђује арагонски престо. |
||
Међутим у том тренутку међу сицилијанским феудалцима појављује се побуна и краљ Мартин је принуђен да остане на Сицилији. У периоду његовог одсуства (1396—1397) Арагоном |
Међутим у том тренутку међу сицилијанским феудалцима појављује се побуна и краљ Мартин је принуђен да остане на Сицилији. У периоду његовог одсуства (1396—1397) Арагоном, по његовом наређењу, влада његова жена краљица Марија. У том периоду његово право на престо покушава да оспори најстарија ћерка покојног краља Переа. Овај покушај је био безуспешан. |
||
Мартин I је повео и крсташки поход против [[Маври|Мавара]] у северној Африци 1398—1399. године. |
Мартин I је повео и крсташки поход против [[Маври|Мавара]] у северној Африци 1398—1399. године. |
||
Ред 52: | Ред 51: | ||
== Смрт == |
== Смрт == |
||
Тачан узрок смрти краља Мартина је непознат,међутим постоји неколико предпоставки о узроку смрти. По неким историчарима краљ Мартин је умро од куге која је харала у то време на тим просторима. По другим претпоставља се да је краљ умро од [[Уремична кома|уремичне коме]]. Постоје и предпоставке да је отрован. Прича да је краљ Мартин умро од [[Асфиксија|асфиксије]] изазване смехом историјски је непоткрепљена. Краљ Мартин је умро 31.маја.1410 године у 53 години. |
Тачан узрок смрти краља Мартина је непознат, међутим постоји неколико предпоставки о узроку смрти. По неким историчарима краљ Мартин је умро од куге која је харала у то време на тим просторима. По другим претпоставља се да је краљ умро од [[Уремична кома|уремичне коме]]. Постоје и предпоставке да је отрован. Прича да је краљ Мартин умро од [[Асфиксија|асфиксије]] изазване смехом историјски је непоткрепљена. Краљ Мартин је умро 31. маја.1410 године у 53 години. |
||
== Брак и потомство == |
== Брак и потомство == |
||
Ред 67: | Ред 66: | ||
{{Породично стабло |
{{Породично стабло |
||
| име = Мартин I од Арагона |
| име = Мартин I од Арагона |
||
|style=font-size: 90%; line-height: 110%; |
| style=font-size: 90%; line-height: 110%; |
||
|border=1 |
|border=1 |
||
|boxstyle=padding-top: 0; padding-bottom: 0; |
|boxstyle=padding-top: 0; padding-bottom: 0; |
||
Ред 114: | Ред 113: | ||
* Sanz Ruiz,Fernando: Guia de recorridos de historicos de Valencia,Valencia 2006. |
* Sanz Ruiz,Fernando: Guia de recorridos de historicos de Valencia,Valencia 2006. |
||
* Guillaume Mollat Papi di Avignone il grande scisma,in Storia del mondo medievale,vol.VI. 1999. |
* Guillaume Mollat Papi di Avignone il grande scisma,in Storia del mondo medievale,vol.VI. 1999. |
||
* {{Cite book|ref= |
* {{Cite book|ref=harv|last=Bisson|first=Thomas N.|title=The Medieval Crown of Aragon: A Short History|location=Oxford|publisher=Clarendon Press|year=1986|isbn=978-0-19-821987-3|pages=}} |
||
* {{cite web |
* {{cite web |last=Marek|first=Miroslav |url=http://genealogy.euweb.cz/barcelona/barcelona2.html |title=Barcelona 2 |accessdate=13. 5. 2008.}} |
||
{{Authority control}} |
{{Authority control}} |
||
{{Commonscat|Martin of Aragon}} |
{{Commonscat|Martin of Aragon}} |
Верзија на датум 23. март 2019. у 07:29
Мартин I од Арагона | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 29. јул 1356. |
Место рођења | Ђирона, |
Датум смрти | 31. мај 1410.53 год.) ( |
Место смрти | Барселона, |
Гроб | манастир Поблет |
Породица | |
Супружник | Maria de Luna, Margaret of Prades |
Потомство | Мартин I од Сицилије |
Родитељи | Пере IV од Арагона Еленора Сицилијанска |
Династија | Барселона |
Краљ Арагона | |
Период | 1396-1410 |
Претходник | Ђоан I |
Наследник | Фернандо I од Арагона |
Краљ Сицилије | |
Период | 1409-1410 |
Претходник | Мартин Млађи од Сицилије |
Наследник | Фернандо I од Арагона |
Мартин I од Арагона (Ђирона, 29. јул 1356 — Барселона, 31. мај 1410), звани Хуманиста, био је краљ Арагона, Валенсије, Сардиније и Корзике, гроф Барселоне (1396—1410) и краљ Сицилије (1409—1410). Последњи је директни мушки потомак Вилфреда I Длакавог и последњи владар из династије Барселоне.
Биографија
Рођен је 1356. године у Ђирони као други син краља Переа IV од Арагона и Еленоре Сицилијанске[1]. Оженио се Маријом Лопез де Луна 13. јуна 1373. године.[2] Као принц од Арагона, Мартин је у посед добио војводство Монблан. Његов отац га је 1380. именовао за господара и регента Сицилије.
Узевши у обзир да је син сицилијанске принцезе Мартин је полагао право на сицилијански трон.
Владавина
Након смрти свога брата Ђоана I од Арагона 1396. године, Мартин наслеђује арагонски престо.
Међутим у том тренутку међу сицилијанским феудалцима појављује се побуна и краљ Мартин је принуђен да остане на Сицилији. У периоду његовог одсуства (1396—1397) Арагоном, по његовом наређењу, влада његова жена краљица Марија. У том периоду његово право на престо покушава да оспори најстарија ћерка покојног краља Переа. Овај покушај је био безуспешан.
Мартин I је повео и крсташки поход против Мавара у северној Африци 1398—1399. године.
Мартин постаје краљ Сицилије 1409. године. У периоду његове владавине дошло је до економског и унутрашњег јачања краљевства. У спољашњој политици краљ Мартин Хуманиста је изразито подржава авињонског папу.
Умро је 31. маја 1410. године у Барселони, без легитимног потомства. Сахрањен је у манастиру Поблет.
Након његове смрти било је више претендената који су полагали право на арагонску круну. Након две године наследник је био одређен споразумом из Каспе.
Смрт
Тачан узрок смрти краља Мартина је непознат, међутим постоји неколико предпоставки о узроку смрти. По неким историчарима краљ Мартин је умро од куге која је харала у то време на тим просторима. По другим претпоставља се да је краљ умро од уремичне коме. Постоје и предпоставке да је отрован. Прича да је краљ Мартин умро од асфиксије изазване смехом историјски је непоткрепљена. Краљ Мартин је умро 31. маја.1410 године у 53 години.
Брак и потомство
У браку са Маријом Лопез имао је четири детета. Сва деца су млада преминула[2]:
- Мартин Млађи (1374—1409), краљ Сицилије
- Ђауме (1378—?)
- Ђоан (1380—?)
- Маргарита (1385—?)
Мартин I је 17. септембра 1409. године склопио брак са Маргаритом Прадес. У овом браку није имао деце.
Породично стабло
16. Пере III од Арагона (=24) | ||||||||||||||||
8. Ђауме II од Арагона | ||||||||||||||||
17. Констанца од Сицилије (=25) | ||||||||||||||||
4. Алфонсо IV од Арагона | ||||||||||||||||
18. Карло II Напуљски (=26) | ||||||||||||||||
9. Бланш Анжујска | ||||||||||||||||
19. Марија од Угарске (=27) | ||||||||||||||||
2. Пере IV од Арагона | ||||||||||||||||
10. Gombald d'Entença | ||||||||||||||||
5. Тереза да Ентенса | ||||||||||||||||
22. Sancho, Baron of Antilon | ||||||||||||||||
11. Constance of Antilon | ||||||||||||||||
23. Eleanor of Urgel | ||||||||||||||||
1. Мартин I од Арагона | ||||||||||||||||
24. Пере III од Арагона (=16) | ||||||||||||||||
12. Фридрих III Сицилијански | ||||||||||||||||
25. Констанца од Сицилије (=17) | ||||||||||||||||
6. Петар II Сицилијански | ||||||||||||||||
26. Карло II Напуљски (=18) | ||||||||||||||||
13. Елеонора Анжујска | ||||||||||||||||
27. Марија од Угарске (=19) | ||||||||||||||||
3. Елеонора од Сицилије | ||||||||||||||||
28. Мајнхард, војвода Корушке | ||||||||||||||||
14. Отон III Карантанијски | ||||||||||||||||
29. Елизабета од Баварске | ||||||||||||||||
7. Елизабета од Корушке | ||||||||||||||||
30. Henry V, Duke of Legnica | ||||||||||||||||
15. Euphemia of Legnica | ||||||||||||||||
31. Елизабета од Калиша | ||||||||||||||||
Референце
- ^ Bisson 1986.
- ^ а б Marek, Miroslav. „Barcelona 2”. Приступљено 13. 5. 2008.
Литература
- Sanz Ruiz,Fernando: Guia de recorridos de historicos de Valencia,Valencia 2006.
- Guillaume Mollat Papi di Avignone il grande scisma,in Storia del mondo medievale,vol.VI. 1999.
- Bisson, Thomas N. (1986). The Medieval Crown of Aragon: A Short History. Oxford: Clarendon Press. ISBN 978-0-19-821987-3.
- Marek, Miroslav. „Barcelona 2”. Приступљено 13. 5. 2008.