Пере III од Арагона

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пере III од Арагона
PedroIII.jpg
Пере Велики
Датум рођења 1239.
Место рођења Валенсија
Краљевина Валенсија
Датум смрти 2. новембар 1285.(1285-11-02) (45/46 год.)
Место смрти Вилафранка де Пенедес
Арагон
Династија Барселона
Отац Ђауме I од Арагона
Мајка Јоланда од Угарске
Супружник Констанца од Сицилије, краљица Арагона
Потомство Ђауме II од Арагона, Елизабета Арагонска
Краљ Арагона и Валенсије, Гроф Барселоне
Претходник Ђауме I од Арагона
Наследник Алфонсо III од Арагона
Наследник Ђауме II од Арагона

Пере III од Арагона (кат. Pere III d'Aragó) или Педро III од Арагона (шп. Pedro III de Aragón), или Пијетро III од Арагона (араг. Pietro III d'Aragón; Валенсија, 1240. — Вилафранка де Пенедес, 2. новембар 1285. ) је био краљ Арагона и Валенсије, гроф од Барселоне (1276—1285) и краљ Сицилије (1282—1285). Он је први краљ Сицилије из барселонске династије.

Наследство[уреди]

Оженио се 1262. Констанцом, наследницом сицилијанског престола. Пере III од Арагона је током реконкисте стекао велико војно искуство. Када је умро његов отац, Ђауме I Освајач, земље арагонске круне су подељене. Пере добија Арагон, Валенсију и каталонске грофовије, а Ђауме добија Краљевину Мајорку, то јест Балеаре и територије у Лангдоку (Монпеље и Русијон). Када је Пере крунисан одрекао се свих обавеза, које је још његов деда дао папи. Прве његови потези су били усмерени смиривању Валенсије.

Инвазија на Тунис и Сицилијанске вечери[уреди]

Када је умро туниски емир 1277, вазалски однос Туниса у односу на Арагон почиње да слаби, па Пере III шаље 1280. експедицију у Тунис. Током 1281. припрема 140 бродова и 15.000 војника за инвазију Туниса. Арагонска војска се искрцала 1282. и започела је са утврђивањем. У то време уследила је побуна на Сицилији звана „Сицилијанске вечери". Сицилијанци су послали изасланство и обраћају се Педру III с молбом да им помогне у свргавању Анжујаца на Сицилији. Пере III је по наследној линији имао легитимно право на престо Сицилије, припадао је истој породици као и Роберта Гвискара, нормандијски освајач Сицилије.

Постаје краљ Сицилије[уреди]

Пере III од Арагона је на тај начин могао полагати право на Краљевство Сицилију. Анжујци су били непопуларни на Сицилији. Дошли су на власт захваљујући помоћи папе. Пере III се искрцао у Трапанима 30. августа 1282. године. Проглашен је краљем 4. септембра 1282. у Палерму. Карло I Анжујац је био присиљен да побегне на југ Италије и задржи само део тадашње краљевине Сицилије, тј Напуљску краљевину.

Арагонски крсташки рат[уреди]

Пере III се искрцао у Калабрији, где заузима већину обале Калабрије. Папа је био љут новим развојем догађаја, па ствара савез против Пере III и позива на крсташки рат против њега. Тај рат је назван Арагонски крсташки рат. У том рату Пере побеђује француске крсташе. При повлачењу преко Пиринеја у Француску, крсташи су 1285. претрпели страховит пораз.

Пере III је умро брзо после тога рата. Краљевина Арагон је припала најстаријем сину Алфонсу III Арагонском, а Сицилију Ђаумеу I Сицилијанском.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Рамон Беренгер IV, гроф Барселоне
 
 
 
 
 
 
 
8. Алфонсо II од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Петронила од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
4. Петар II Арагонски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Алфонсо VII од Леона и Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
9. Санћа од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Richeza of Poland
 
 
 
 
 
 
 
2. Ђауме I од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Виљем VII од Монпељеа
 
 
 
 
 
 
 
10. Виљем VIII од Монпељеа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Matilda of Burgundy
 
 
 
 
 
 
 
5. Марија од Монпељеа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Исак Комнин
 
 
 
 
 
 
 
11. Евдокија Комнин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Irene
 
 
 
 
 
 
 
1. Пере III од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Геза II
 
 
 
 
 
 
 
12. Бела III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Еуфросина Кијевска
 
 
 
 
 
 
 
6. Андрија II Арпадовић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Рене од Шатијона
 
 
 
 
 
 
 
13. Агнеса од Антиохије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Констанца Антиохијска
 
 
 
 
 
 
 
3. Јоланда од Угарске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Петар I Куртене
 
 
 
 
 
 
 
14. Петар II Куртене
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Елизабета Куртене
 
 
 
 
 
 
 
7. Јоланда од Куртенеа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Балдуин V од Еноа
 
 
 
 
 
 
 
15. Јоланда Фландријска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Маргарита I Фландријска
 
 
 
 
 
 

Спољашње везе[уреди]