Темишварски сабор — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 27. април 2019. у 07:45

Темишварски сабор је био расправни сабор Срба у Хабзбуршкој монархији, одржан у Темишвару 1790. године. Сазивање овог сабора је тражио српски митрополит Мојсеј Путник, а одобрио га је хабзбуршки цар Леополд II. Међутим, убрзо по одобрењу за сазивање сабора, митрополит Путник је изненада преминуо, па је сабор постао и изборни. На сабору је било присутно стотинак посланика.

На Темишварском сабору је изнет захтев да се Србима додели Банат, као посебна аутономна област - војводство, а затражено је и да се поново успостави посебна дворска установа за одржавање привилегија (Илирска дворска канцеларија) која је била укинута другим Регуламентом 1770. године.

У ширем политичком контексту, царев комесар присутан на сабору је такође подстицао Србе да траже посебну територију, да би овим српским захтевом био извршен политички притисак на Мађаре, који су тада условљавали крунисање Леополда II за краља Угарске.

Иако су српски захтеви са Темишварског сабора начелно прихваћени од стране Беча, до формирања посебне српске територије тада није дошло, већ је само, по одлуци Леополда II, 1791. године основана Илирска дворска канцеларија. Међутим, након смрти Леополда II, 1792. године, ова канцеларија је укинута.

На Темишварском сабору је за новог српског митрополита изабран будимски епископ Стефан Стратимировић, који је на челу Карловачке митрополије остао 46 година.

Види још

Литература

Гавриловић, Владан (2005). Темишварски сабор и Илирска дворска канцеларија (1790-1792). Нови Сад: Платонеум.
Гавриловић, Владан (2013). „Темишварски сабор 1790. године: Срби у Монархији између угарских и аустријских валсти” (PDF). Годишњак Историјског архива града Новог Сада. 7: 11—31. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 10. 2016. г. Приступљено 02. 01. 2019.
Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Угарској и Славонији од аустро-турског рата 1737-1739. до краја XVIII века”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 195—216.
Гавриловић, Славко (2010). О Србима Хабзбуршке монархије. Београд: Српска књижевна задруга.
Gavrilović, Slavko; Petrović, Nikola (1972). Temišvarski sabor 1790. Sremski Karlovci: Arhiv Vojvodine.
Крестић, Василије (2003). Из прошлости Срема, Бачке и Баната. Београд: Српска књижевна задруга.
Микавица, Дејан (2005). Српска Војводина у Хабзбуршкој монархији 1690-1920: Историја идеје о држави и аутономији пречанских Срба. Нови Сад: Stylos.
Микавица, Дејан (2011). Српско питање на Угарском сабору 1690-1918. Нови Сад: Филозофски факултет.
Микавица, Дејан (2017). Српска политика у Војводини 1526-1918. Нови Сад: Завод за културу Војводине.
Микавица, Дејан (2018). Српска политичка елита у Аустроугарској монархији: 1526-1860. 1. Нови Сад: Завод за културу Војводине.
Микавица, Дејан; Гавриловић, Владан; Васин, Горан (2007). Знаменита документа за историју српског народа 1538-1918. Нови Сад: Филозофски факултет.
Микавица, Дејан; Лемајић, Ненад; Васин, Горан; Нинковић, Ненад (2016). Срби у Хабзбуршкој монархији 1526-1918. 1. Нови Сад: Прометеј.
Поповић, Душан Ј. (1959). Срби у Војводини. Књ. 2: Од Карловачког мира 1699 до Темишварског сабора 1790. Нови Сад: Матица српска.
Поповић, Душан Ј. (1963). Срби у Војводини. Књ. 3: Оо Темишварског сабора 1790 до Благовештенског сабора 1861. Нови Сад: Матица српска.
Слијепчевић, Ђоко М. (1966). Историја Српске православне цркве. књ. 2. Минхен: Искра.

@@ Ред 5: / Ред 5: @@
 На Темишварском сабору је изнет захтев да се Србима додели [[Банат]], као посебна аутономна област - [[војводство]], а затражено је и да се поново успостави посебна дворска установа за одржавање привилегија ([[Илирска дворска канцеларија]]) која је била укинута другим Регуламентом 1770. године.
-У ширем политичком контексту, царев комесар присутан на сабору је такође подстицао Србе да траже посебну територију, да би овим српским захтевом био извршен политички притисак на [[Мађари|Мађаре]], који су тада условљавали крунисање Леополда II за краља [[Хабзбуршка Угарска|Угарске]].
+У ширем политичком контексту, царев комесар присутан на сабору је такође подстицао Србе да траже посебну територију, да би овим српским захтевом био извршен политички притисак на [[Мађари|Мађаре]], који су тада условљавали крунисање Леополда II за краља [[Краљевина Угарска (1526-1867)|Угарске]].
 Иако су српски захтеви са Темишварског сабора начелно прихваћени од стране [[Беч]]а, до формирања посебне српске територије тада није дошло, већ је само, по одлуци Леополда II, 1791. године основана Илирска дворска канцеларија. Међутим, након смрти Леополда II, 1792. године, ова канцеларија је укинута.