Душан Ј. Поповић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search

Душан Ј. Поповић (Сурдук, 28. март 1894 - Белегиш, 28. април 1965) је први историјски социолог у Србији. [1]

Биографија[уреди]

Студирао је на Филозофском факултету у Загребу и Бечу, докторирао у Загребу (1919), две године био на својеврсној специјализацији из социологије у Паризу, Бриселу и Лондону. Био је професор на Катедри историјских наука, Филозофског факултета у Београду (асистент 1921, доцент 1926, ванредни професор 1930, редовни професор 1935-1941). Уређивао је Гласник историјског друштва у Новом Саду (1928-1940). Пензионисан је 1945. Између два светска рата на Катедри историјских наука увео предавања из историјске социологије, будући да је изабаран за доцента с тим «да на Филозофском факултету предаје историју Срба на социолошкој основи». Настојао је да историјску грађу излаже према социолошким начелима. Објашњавао политичке сукобе у Краљевини Југославији различитим културно-историјским коренима српске и хрватске елите. [2]

Најпознатија дела[уреди]

Литература[уреди]

  • Поповић, Душан Ј. (Н. Гаћеша. стр. 592), Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.
  • С. Гавриловић, О историографском делу др Душана Ј. Поповића, ИЧ 37 (1990), 249—256

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]