Дирк Богард — разлика између измена

Дирк Богард
Дирк Богард
	Дирк Богард 1966.
Лични подаци
Пуно име	Дерек Жил Гаспар Улрик Нивен ван ден Богарде
Датум рођења	28. март 1936.
Место рођења	Вест Хемпстед, Лондон, Уједињено Краљевство
Датум смрти	8. мај 1999. (63 год.)
Место смрти	Челзи, Лондон, Уједињено Краљевство
Занимање	глумац, књижевник
Рад
Активни период	1939—1990
	Веза до IMDb-а

Интерактиван преглед историје

Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 18. јул 2019. у 21:58

Сер Дирк Богард (енгл. Dirk Bogarde), рођен под именом Дерек Жил Гаспар Улрик Нивен ван ден Богарде (хол. Derek Jules Gaspard Ulric Niven van den Bogaerde; Лондон, 28. март 1936 — Лондон 8. мај 1999) био је британски глумац и књижевник. У својој каријери глумио је у седамдесет филмова у периоду од 1947. до 1990. Сматра се једним од најистакнутијих британских глумаца друге половине 20. века.^[1]

Син уметничког уредника „Тајмса” и бивше глумице, Богарт је похађао политехнику на Факултету уметности Челзи 1937–1938, али је студије напустио желећи да се оствари као глумац. Његову каријеру прекида почетак Другог светског рата. Учествовао је на ратиштима Пацифика и Европе. Био је један од првих савезничких војника који је ушао у ослобођени концентрациони логор Берге-Белзен.^[2] Пажњу јавности осваја 1950. глумећи убицу у филму „Плава светиљка”, да би славу стекао глумећи типски лик лекара Сајмона Спароуа у веома популарном серијалу комедија током 1950-их. Маркатног и романтичног изгледа, Богард је постао миљеник публике, а комерцијални успех филмова донеo му je надимак „Идол Одеона” (The Idol of the Odeon).^[3]

Почетком шездесетих одлучује да, са истеком обавезујућих студијских уговора, напусти снимање комерцијалних филмова и да се посвети игрању сложених и, за то време, контроверзних улога у филмовима значајних европских режисера. Врло брзо се потврдио као врстан тумач декадетних појединаца и емоционално несређених ликова, притиснутих страстима, друштвеном репресијом или егзистенцијалистичком кризом, какве је суздржано играо 1960-их и 1970-их у филмовима „Жртва” (1961), „Слуга” (1963), „Несрећа” (1967), „Сумрак богова” (1969), „Смрт у Венецији” (1971), „Ноћни портир” (1974), „Провидност” (1977) и „Очајање” (1978). Био је пет пута номинован за Награду БАФТА у категорији најбољег глумца у главној улози, а освојио ју је два пута; за улогу у филму „Слуга” (1964) и „Дарлинг” (1966).

У последње две деценије живота готово се повукао са филмског платна и посветио се књижевности. Објавио је неколико књига запажених мемоара и шест романа.^[4]

Референце

^ Mitchell, Neil. „Dirk Bogarde: 10 essential films”. bfi.org.uk. British Film Institute. Приступљено 18. 7. 2019.
^ Dirk Bogarde (15. 1. 2012). Cleared for Take-Off: A Memoir. A&C Black. стр. 17—. ISBN 978-1-4482-0827-2.
^ Rose, Steve. „Dirk Bogarde: why 'the idol of the Odeons' risked everything for art”. theguardian.com. Приступљено 18. 7. 2019.
^ Coldstream, John. „The Writer”. dirkbogarde.co.uk. Приступљено 18. 7. 2019.

Спољашње везе

Дирк Богард на сајту IMDb (језик: енглески)

[1] Mitchell, Neil. „Dirk Bogarde: 10 essential films”. bfi.org.uk. British Film Institute. Приступљено 18. 7. 2019.

[Bogarde2012-2] Dirk Bogarde (15. 1. 2012). Cleared for Take-Off: A Memoir. A&C Black. стр. 17—. ISBN 978-1-4482-0827-2.

[3] Rose, Steve. „Dirk Bogarde: why 'the idol of the Odeons' risked everything for art”. theguardian.com. Приступљено 18. 7. 2019.

[4] Coldstream, John. „The Writer”. dirkbogarde.co.uk. Приступљено 18. 7. 2019.

[1]

[2]

[3]

[4]

@@ Ред 30: / Ред 30: @@
 [[Сер (титула)|Сер]] '''Дирк Богард''' ({{јез-енгл|Dirk Bogarde}}), рођен под именом '''Дерек Жил Гаспар Улрик Нивен ван ден Богарде''' ({{јез-хол|Derek Jules Gaspard Ulric Niven van den Bogaerde}}; [[Лондон]], [[28. март]] [[1936]] — Лондон [[8. мај]] [[1999]]) био је британски глумац и књижевник. У својој каријери глумио је у седамдесет филмова у периоду од [[1947]]. до [[1990]]. Сматра се једним од најистакнутијих британских глумаца друге половине 20. века.<ref>{{cite web |last1=Mitchell |first1=Neil |title=Dirk Bogarde: 10 essential films |url=https://www.bfi.org.uk/news-opinion/news-bfi/lists/dirk-bogarde-10-essential-films |website=bfi.org.uk |publisher=British Film Institute |accessdate=18. 7. 2019}}</ref>
-Син уметничког уредника „[[Тајмс]]а” и бивше глумице, Богарт је похађао политехнику на [[Факултет уметности Челзи|Факултету уметности Челзи]] 1937–1938, али је студије напустио желећи да се оствари као глумац. Његову каријеру прекида почетак [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Учествовао је на ратиштима Пацифика и Европе. Био је један од првих савезничких војника који је ушао у ослобођени [[Концентрациони логор Берген-Белзен|концентрациони логор Берге-Белзен]].<ref name="Bogarde2012">{{cite book|author=Dirk Bogarde|title=Cleared for Take-Off: A Memoir|url=https://books.google.com/books?id=rgBiDX8YCagC&pg=PT17|date=15 January 2012|publisher=A&C Black|isbn=978-1-4482-0827-2|pages=17–}}</ref> Пажњу јавности осваја 1950. глумећи убицу у филму „[[Плава светиљка]]”, да би славу стекао глумећи типски лик лекара Сајмона Спароуа у веома популарном серијалу комедија током 1950-их. Маркатног и романтичног изгледа, Богард је постао миљеник публике, а комерцијални успех филмова донеле су му надимак „Идол Одеона” (-{The Idol of the Odeon}-).<ref>{{cite web |last1=Rose |first1=Steve |title=Dirk Bogarde: why 'the idol of the Odeons' risked everything for art |url=https://www.theguardian.com/film/2017/jul/17/how-dirk-bogarde-film-victim-changed-the-gay-narrative |website=theguardian.com |accessdate=18. 7. 2019}}</ref>
+Син уметничког уредника „[[Тајмс]]а” и бивше глумице, Богарт је похађао политехнику на [[Факултет уметности Челзи|Факултету уметности Челзи]] 1937–1938, али је студије напустио желећи да се оствари као глумац. Његову каријеру прекида почетак [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Учествовао је на ратиштима Пацифика и Европе. Био је један од првих [[Антихитлеровска коалиција|савезничких]] војника који је ушао у ослобођени [[Концентрациони логор Берген-Белзен|концентрациони логор Берге-Белзен]].<ref name="Bogarde2012">{{cite book|author=Dirk Bogarde|title=Cleared for Take-Off: A Memoir|url=https://books.google.com/books?id=rgBiDX8YCagC&pg=PT17|date=15 January 2012|publisher=A&C Black|isbn=978-1-4482-0827-2|pages=17–}}</ref> Пажњу јавности осваја [[1950]]. глумећи убицу у филму „[[Плава светиљка]]”, да би славу стекао глумећи типски лик лекара Сајмона Спароуа у веома популарном серијалу комедија током 1950-их. Маркатног и романтичног изгледа, Богард је постао миљеник публике, а комерцијални успех филмова донеo му je надимак „Идол Одеона” (-{The Idol of the Odeon}-).<ref>{{cite web |last1=Rose |first1=Steve |title=Dirk Bogarde: why 'the idol of the Odeons' risked everything for art |url=https://www.theguardian.com/film/2017/jul/17/how-dirk-bogarde-film-victim-changed-the-gay-narrative |website=theguardian.com |accessdate=18. 7. 2019}}</ref>
-Почетком шездесетих одлучује да, са истеком обавезујућих студијских уговора, напусти снимање комерцијалних филмова и да се посвети игрању сложених и, за то време, контроверзних улога у филмовима значајних европских режисера. Врло брзо се потврдио као врстан тумач декадетних појединаца и емоционално несређених ликова, притиснутих страстима, друштвеном репресијом или егзистенцијалистичком кризом, какве је суздржано играо 1960-их и 1970-их у филмовима „[[Жртва (филм)|Жртва]]” (1961), „[[Слуга (филм)|Слуга]]” (1963), „[[Несрећа (филм)|Несрећа]]” (1967), „[[Сумрак богова (филм)|Сумрак богова]]” (1969), „[[Смрт у Венецији (филм)|Смрт у Венецији]]” (1971), „[[Ноћни портир (филм)|Ноћни портир]]” (1974), „[[Провидност]]” (1977) и „[[Очајање (филм)|Очајање]]” (1978). Био је пет пута номинован за [[Награда БАФТА|награду БАФТА]] у категорији [[БАФТА за најбољег глумца у главној улози|најбољег глумца у главној улози]], а освојио ју је два пута; за улогу у филму „Слуга” (1964) и „[[Дарлинг (филм)|Дарлинг]]” (1966).
+Почетком шездесетих одлучује да, са истеком обавезујућих студијских уговора, напусти снимање комерцијалних филмова и да се посвети игрању сложених и, за то време, контроверзних улога у филмовима значајних европских режисера. Врло брзо се потврдио као врстан тумач декадетних појединаца и емоционално несређених ликова, притиснутих страстима, друштвеном репресијом или егзистенцијалистичком кризом, какве је суздржано играо 1960-их и 1970-их у филмовима „[[Жртва (филм)|Жртва]]” (1961), „[[Слуга (филм)|Слуга]]” (1963), „[[Несрећа (филм)|Несрећа]]” (1967), „[[Сумрак богова (филм)|Сумрак богова]]” (1969), „[[Смрт у Венецији (филм)|Смрт у Венецији]]” (1971), „[[Ноћни портир (филм)|Ноћни портир]]” (1974), „[[Провидност]]” (1977) и „[[Очајање (филм)|Очајање]]” (1978). Био је пет пута номинован за [[Награда БАФТА|Награду БАФТА]] у категорији [[БАФТА за најбољег глумца у главној улози|најбољег глумца у главној улози]], а освојио ју је два пута; за улогу у филму „Слуга” (1964) и „[[Дарлинг (филм)|Дарлинг]]” (1966).
 У последње две деценије живота готово се повукао са филмског платна и посветио се књижевности. Објавио је неколико књига запажених мемоара и шест романа.<ref>{{cite web |last1=Coldstream |first1=John |title=The Writer |url=https://dirkbogarde.co.uk/writer/actor-turned-writer/ |website=dirkbogarde.co.uk |accessdate=18. 7. 2019}}</ref>