8. мај
8. мај (08.05) је 128. дан у години по грегоријанском календару (129. у преступној години). До краја године има још 237 дана.
Догађаји[уреди | уреди извор]
| мај | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
- 1429 — Победом француске војске над Енглезима завршена је опсада Орлеана у Стогодишњем рату.
- 1783 — Захарије Стефановић Орфелин издао је у Бечу књигу "Искусни подрумар", прву књигу о производњи вина на српском језику.
- 1794 — У Паризу је, по налогу Револуционарног суда, гиљотином погубљен француски хемичар Антоан Лавоазје, оснивач модерне хемије. Формулисао је закон о неуништивости материје и открио процес оксидације.
- 1815 — На брду Љубић, код Чачка, Срби су у Другом српском устанку потукли троструко јачу турску војску.
- 1821 — У битци код Гравије, грчке снаге Одисеја Андруцоса су зауставиле снаге Омера Вириона.
- 1852 — Потписан је Лондонски протокол којим се гарантује интегритет Данске.
- 1894 — Михајло Пупин је у Америци патентирао апарате за телеграфски и телефонски пренос.
- 1900 — Српски физичар Михајло Пупин патентирао је у Њујорку апарат за телефонске и телеграфске преносе на велике удаљености.
- 1902 — Од ерупције вулкана Мон Пеле на Мартинику у Карибима, уништен је град Сен Пјер, а погинуло је више од 30.000 људи.
- 1921 — У Шведској је укинута смртна казна.
- 1942, — Окончана је битка у Коралном мору када су авиони са јапанског носача авиона потопили амерички носач авиона УСС Лексингтон.
- 1945 — Немачки фелдмаршал Вилхелм Кајтел у Берлину потписао завршни документ о окончању Другог светског рата.
- 1949 — Створена је Савезна Република Немачка, у чији састав су ушле дотадашње зоне под америчком, британском и француском контролом, успостављене после Другог светског рата и пораза нациста.
- 1963 — У граду Хуе војници Армија Републике Вијетнам су отворили ватру на будистичке демонстранте који су протестовали због владине одлуке да забрани истицање будистичке заставе на празник Весак, усмртивши 9 особа.
- 1970 — Битлси издали свој последњи албум, „Let It Be“.
- 1973 — У Јужној Дакоти, у САД, окончана је побуна Индијанаца који су 10 недеља у опсади држали мало преријско насеље.
- 1980 — У Београду је сахрањен председник СФРЈ Јосип Броз Тито. Сахрани су присуствовали највиши представници више од 120 земаља, као и 200 партија. Директан пренос сахране преузеле су телевизијске станице из више од 40 земаља.
- 1984 — Совјетски олимпијски комитет одлучио је да бојкотује Олимпијске игре у Лос Анђелесу, оптуживши владу САД за кршење Олимпијске повеље.
- 1992 — У СР Југославији је пензионисано 38 генерала, међу којима и начелник Генералштаба Благоје Аџић. Нови шеф ГШ постао је генерал-пуковник Живота Панић.
- 1994 — На парламентарним изборима у Мађарској победили су социјалисти Ђуле Хорна.
- 1999 —
- У ваздушним ударима НАТО-а на СР Југославију погођена је амбасада Кине у Београду. Погинуло је четворо кинеских држављана, а најмање 10 рањено. Инцидент је озбиљно пољуљао односе САД и Кине и уследили су масовни протести у Кини.
- Под неразјашњеним околностима убијен је Фехми Агани, најближи сарадник лидера Демократског савеза Косова Ибрахима Ругове. Његово тело пронађено је код Липљана на Косову.
- 2001 —
- СР Југославија је примљена као пуноправни члан у Светску банку.
- Папа Јован Павле II окончао је своју историјску посету Сирији, чиме је постао први папа који је ушао у џамију. Ту земљу је напустио молитвом за мир између Јевреја и Арапа.
- 2003 —
- У америчком Сенату једногласно је усвојен предлог о проширењу НАТО-а за седам бивших источноевропских комунистичких земаља (Летонија, Литванија, Естонија, Словенија, Словачка, Бугарска и Румунија).
- Марокански краљ Мухамед је поводом рођења свог сина, наследника, ослободио више од 9.000 затвореника, што је највећа амнестија у историји ове земље.
- 2007 — Заменик председника Српске радикалне странке, Томислав Николић, изабран за председника Скупштине Србије уз подршку посланика Демократске странке Србије.
- 2021 — Narko karteli: Бразилске снаге безбедности ликвидирале су 29 чланова банде у фавели Жакарезињу у северном делу Рио де Жанеира.
Рођења[уреди | уреди извор]
- 1828 — Анри Динан, швајцарски филантроп, оснивач Црвеног крста и добитник прве Нобелове награде за мир (1901). (прем. 1910)
- 1859 — Јохан Јенсен, дански математичар и инжењер. (прем. 1925)
- 1884 — Хари Труман, амерички политичар, 33. председник САД. (прем. 1972)
- 1903 — Фернандел, француски глумац и певач. (прем. 1971)
- 1906 — Роберто Роселини, италијански редитељ, сценариста и продуцент. (прем. 1977)
- 1911 — Роберт Џонсон, амерички блуз музичар. (прем. 1938)
- 1912 — Џорџ Вудкок, канадски књижевник, есејиста и књижевни критичар. (прем. 1995)
- 1916 — Жоао Авеланж, свестрани бразилски спортиста, такмичар на Олимпијским играма у два спорта, дугогодишњи председник ФИФА. (прем. 2016)
- 1926 — Дон Риклс, амерички комичар, глумац и писац. (прем. 2017)
- 1930 — Олга Станисављевић, српска глумица. (прем. 1987)
- 1935 — Џек Чарлтон, енглески фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 2020)
- 1937 — Томас Пинчон, амерички писац.
- 1937 — Драго Чумић, српски глумац. (прем. 2013)
- 1945 — Кит Џарет, амерички пијаниста и композитор.
- 1946 — Боро Стјепановић, српски глумац.
- 1950 — Ристо Кубура, српски новинар, књижевник и публициста. (прем. 2014)
- 1951 — Мајк Д'Антони, америчко-италијански кошаркаш и кошаркашки тренер.
- 1953 — Алекс ван Хејлен, холандско-амерички музичар, најпознатији као суоснивач и бубњар групе Van Halen.
- 1956 — Жарко Копривица, српски кошаркаш и кошаркашки функционер.
- 1956 — Звонко Миленковић, српски музичар, најпознатији као певач групе Рокери с Мораву. (прем. 2008)
- 1960 — Франко Барези, италијански фудбалер и фудбалски тренер.
- 1964 — Драган Перић, српски атлетичар (бацач кугле и диска).
- 1965 — Татјана Венчеловски, српска глумица, књижевница, новинарка и радио и ТВ водитељка.
- 1966 — Клаудио Тафарел, бразилски фудбалски голман.
- 1970 — Луис Енрике, шпански фудбалер и фудбалски тренер.
- 1970 — Наоми Клајн, канадска новинарка, списатељица и антикорпоративна активисткиња.
- 1975 — Енрике Иглесијас, шпански музичар и глумац.
- 1977 — Теодорос Папалукас, грчки кошаркаш.
- 1977 — Хуан Игнасио Санчез, аргентинско-шпански кошаркаш.
- 1978 — Лусио, бразилски фудбалер.
- 1981 — Андреа Барзаљи, италијански фудбалер.
- 1981 — Срђан Радоњић, црногорски фудбалер.
- 1985 — Александар Каун, руски кошаркаш.
- 1987 — Јована Адамовић, српска кошаркашица.
- 1989 — Беноа Пер, француски тенисер.
- 1990 — Кемба Вокер, амерички кошаркаш.
- 1992 — Немања Стевановић, српски фудбалски голман.
- 1996 — 6ix9ine, амерички хип хоп музичар.[1]
- 1999 — Џанан Муса, босанскохерцеговачки кошаркаш.
- 2001 — Марко Павићевић, српски кошаркаш.
Смрти[уреди | уреди извор]
- 1794 — Антоан Лавоазје, француски хемичар и племић, отац модерне хемије, погубљен на гиљотини. (рођ. 1743)
- 1873 — Џон Стјуарт Мил, енглески филозоф и економиста. (рођ. 1806)
- 1880 — Гистав Флобер, француски писац. (рођ. 1812).
- 1903 — Пол Гоген, француски постимпресионистички сликар. (рођ. 1848).[2]
- 1941 — Краљица Наталија Обреновић, краљица Србије 1882—1888. (рођ. 1859).
- 1952 — Вилијем Фокс, амерички филмски продуцент. (рођ. 1879)
- 1999 — Дирк Богард, британски филмски глумац. (рођ. 1921)
Празници и дани сећања[уреди | уреди извор]
- Српска православна црква слави:
Види још[уреди извор]
- ^ Nguyen, Jimmy. „Tekashi 6ix9ine Before He Was Famous”. Приступљено 8. 5. 2019.
- ^ „Pol Gogen”. biografija.org. Приступљено 27. 1. 2022.