8. мај

8. мај (08.05) је 128. дан у години по грегоријанском календару (129. у преступној години). До краја године има још 237 дана.

Догађаји

мај
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

• 1429 — Победом француске војске над Енглезима завршена је опсада Орлеана у Стогодишњем рату.
• 1783 — Захарије Стефановић Орфелин издао је у Бечу књигу "Искусни подрумар", прву књигу о производњи вина на српском језику.
• 1794 — У Паризу је, по налогу Револуционарног суда, гиљотином погубљен француски хемичар Антоан Лавоазје, оснивач модерне хемије. Формулисао је закон о неуништивости материје и открио процес оксидације.
• 1815 — На брду Љубић, код Чачка, Срби су у Другом српском устанку потукли троструко јачу турску војску.
• 1852 — Потписан је Лондонски протокол којим се гарантује интегритет Данске.
• 1894 — Михајло Пупин је у Америци патентирао апарате за телеграфски и телефонски пренос.
• 1900 — Српски физичар Михајло Пупин патентирао је у Њујорку апарат за телефонске и телеграфске преносе на велике удаљености.
• 1902 — Од ерупције вулкана Мон Пеле на Мартинику у Карибима, уништен је град Сен Пјер, а погинуло је више од 30.000 људи.
• 1921 — У Шведској је укинута смртна казна.
• 1942, — Окончана је битка у Коралном мору када су авиони са јапанског носача авиона потопили амерички носач авиона УСС Лексингтон.
• 1945 — Немачки фелдмаршал Вилхелм Кајтел у Берлину потписао завршни документ о окончању Другог светског рата.
• 1949 — Створена је Савезна Република Немачка, у чији састав су ушле дотадашње зоне под америчком, британском и француском контролом, успостављене после Другог светског рата и пораза нациста.
• 1963 — У граду Хуе војници Армија Републике Вијетнам су отворили ватру на будистичке демонстранте који су протестовали због владине одлуке да забрани истицање будистичке заставе на празник Весак, усмртивши 9 особа.
• 1970 — Битлси издали свој последњи албум, „Let It Be“.
• 1973 — У Јужној Дакоти, у САД, окончана је побуна Индијанаца који су 10 недеља у опсади држали мало преријско насеље.
• 1980 — У Београду је сахрањен председник СФРЈ Јосип Броз Тито. Сахрани су присуствовали највиши представници више од 120 земаља, као и 200 партија. Директан пренос сахране преузеле су телевизијске станице из више од 40 земаља.
• 1984 — Совјетски олимпијски комитет одлучио је да бојкотује Олимпијске игре у Лос Анђелесу, оптуживши владу САД за кршење Олимпијске повеље.
• 1992 — У СР Југославији је пензионисано 38 генерала, међу којима и начелник Генералштаба Благоје Аџић. Нови шеф ГШ постао је генерал-пуковник Живота Панић.
• 1994 — На парламентарним изборима у Мађарској победили су социјалисти Ђуле Хорна.
• 1999 —
  • У ваздушним ударима НАТО-а на СР Југославију погођена је амбасада Кине у Београду. Погинуло је четворо кинеских држављана, а најмање 10 рањено. Инцидент је озбиљно пољуљао односе САД и Кине и уследили су масовни протести у Кини.
  • Под неразјашњеним околностима убијен је Фехми Агани, најближи сарадник лидера Демократског савеза Косова Ибрахима Ругове. Његово тело пронађено је код Липљана на Косову.
• 2001 —
  • СР Југославија је примљена као пуноправни члан у Светску банку.
  • Папа Јован Павле II окончао је своју историјску посету Сирији, чиме је постао први папа који је ушао у џамију. Ту земљу је напустио молитвом за мир између Јевреја и Арапа.
• 2003 —
  • У америчком Сенату једногласно је усвојен предлог о проширењу НАТО-а за седам бивших источно-европских комунистичких земаља (Летонија, Литванија, Естонија, Словенија, Словачка, Бугарска и Румунија).
  • Марокански краљ Мухамед је поводом рођења свог сина, наследника, ослободио више од 9.000 затвореника, што је највећа амнестија у историји ове земље.
• 2007 — Заменик председника Српске радикалне странке, Томислав Николић, изабран за председника Скупштине Србије уз подршку посланика Демократске странке Србије.

Рођења

• 1828 — Анри Динан, оснивач Црвеног крста (1863) и добитник прве Нобелове награде за мир 1901. († 1910)
• 1859 — Јохан Јенсен, дански математичар и инжењер († 1925)
• 1884 — Хари Труман, амерички државник († 1972)
• 1898 — Алојзије Степинац, загребачки надбискуп, кардинал, блаженик католичке цркве и сарадник са усташама († 1960)
• 1901 — Аугуст Шмитхубер, СС-бригадефирер 7. СС дивизија Принц Еуген од 20. јануара 1944. до 8. маја 1945. и 21. СС дивизије Скендербег од маја 1944. После рата су га југословенске власти осудиле на смрт.
• 1916 — Жоао Авеланж, свестрани бразилски спортиста, такмичар на Олимпијским играма у два спорта, представник Бразила у МОК-у и дугогодишњи председник ФИФА
• 1937 — Драгомир Чумић, српски глумац († 2013)
• 1946 — Боро Стјепановић, српски глумац
• 1951 — Мајк Д'Антони, америчко-италијански кошаркаш и тренер
• 1960 — Франко Барези, бивши италијански фудбалски репрезентативац
• 1966 — Клаудио Тафарел, бивши бразилски фудбалер
• 1970 — Луис Енрике, шпански фудбалер и тренер
• 1975 — Енрике Иглесијас, шпански поп певач и текстописац
• 1977 — Теодорос Папалукас, грчки кошаркаш
• 1977 — Барбара Јелић-Ружић, хрватска одбојкашица
• 1977 — Пепе Санчез, аргентински кошаркаш
• 1978 — Лусио, бразилски фудбалски репрезентативац
• 1981 — Андреа Барзаљи, италијански фудбалер
• 1989 — Беноа Пер, француски тенисер
• 1996 — 6ix9ine, амерички репер.

Смрти

• 1794 — Антоан Лавоазје, француски хемичар и племић, отац модерне хемије, погубљен на гиљотини. (*1743)
• 1873 — Џон Стјуарт Мил, енглески филозоф и економиста. (*1806)
• 1880 — Гистав Флобер, француски писац. (*1812).
• 1903 — Пол Гоген, француски постимпресионистички сликар. (*1848).
• 1941 — Краљица Наталија Обреновић, краљица Србије 1882—1888. (*1859).
• 1952 — Вилијем Фокс, амерички филмски продуцент. (*1879)
• 1999 — Дирк Богард, британски филмски глумац. (*1921)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Светог апостола и јеванђелиста Марка
  • Светог Анијана - епископа Александријског

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума