Вокатив — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
м Додајем шаблон глобализовање.
Ред 1: Ред 1:
{{глобализовање}}
'''Вокатив''' је пети падеж у [[српски језик|српском језику]], једини независан поред [[номинатив]]а. Његова функција је комуникативна јер служи за дозивање, обраћање саговорнику, скретање пажње и сл, а његова употребна вредност је апелативна. Овај падеж се у писању увек одваја '''запетом''', а у говору краћом паузом. На пример:
'''Вокатив''' је пети падеж у [[српски језик|српском језику]], једини независан поред [[номинатив]]а. Његова функција је комуникативна јер служи за дозивање, обраћање саговорнику, скретање пажње и сл, а његова употребна вредност је апелативна. Овај падеж се у писању увек одваја '''запетом''', а у говору краћом паузом. На пример:
:'''Ана,''' врати се.
:'''Ана,''' врати се.

Верзија на датум 24. септембар 2019. у 22:57

Вокатив је пети падеж у српском језику, једини независан поред номинатива. Његова функција је комуникативна јер служи за дозивање, обраћање саговорнику, скретање пажње и сл, а његова употребна вредност је апелативна. Овај падеж се у писању увек одваја запетом, а у говору краћом паузом. На пример:

Ана, врати се.
Како сте, госпођо?
Јесен стиже, дуњо моја.

Код појединих именица мушког рода у вокативу неки гласови се мењају:

човек-човече, Предраг-Предраже
стриц-стриче, Кнез-Кнеже, читалац-читаоче

Облик вокатива множине именица мушког рода исти је као и номинативу множине тих именица. Зато су и промене одређених гласова овде исте као у номинативу:

момак-момци, викинг-викинзи.

Вокатив је, као и номинатив, падеж уз који не могу стајати предлози. Именице у вокативу немају посебну службу у реченици. Одговара на узвике хеј!, ој итд.

Литература

  • Станојчић, Ж. Поповић, Љ. (1992). „Граматика српског језика“, Завод за издавање уџбеника: Нови Сад. ISBN 978-86-17-02288-2..