Велики Петрич — разлика између измена
м . |
Нема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{coord|42.35848372|21.06894378|type:landmark|display=title}} |
|||
{{кратак опис|Тврђава Велики Петрич је насеље у Србији}} |
|||
{{Споменик културе |
|||
{{Насељено место у Србији |
|||
|Име=Тврђава Велики Петрич |
|||
| слика = |
|||
|Слика= |
|||
|опис_слике= |
|||
|Опис слике= |
|||
|грб= |
|||
|Место= код [[Горње Неродимље|Горњег Неродимља]] |
|||
|место=Горњи Петрич |
|||
|Општина=[[Општина Урошевац]] |
|||
|држава=Србија |
|||
|ДРЖ=СРБ |
|||
|покрајина=Косово и Метохија |
|||
|Врста=[[тврђава]] |
|||
|округ=Пећки |
|||
|Време= [[14. век]] |
|||
|општина=Клина |
|||
|Тип=[[споменик културе од изузетног значаја]] |
|||
|надм висина= |
|||
|Степен= |
|||
|популација=117 |
|||
|Власник=Република Србија |
|||
|поштански код= |
|||
|Установа=[[Покрајински завод за заштиту споменика културе Косова и Метохије]] |
|||
|позивни број= |
|||
|Седиште=[[Приштина]] – [[Лепосавић]] |
|||
|регистарска ознака= |
|||
|Позивни=038 |
|||
|гшир=42.67944 |
|||
|Пошта=38218 |
|||
|гдуж=20.60083 |
|||
|Адреса=Трепчино насеље бб |
|||
|Телефон= |
|||
|Факс= |
|||
|Веб= |
|||
|Емајл= |
|||
|Остава= |
|||
}} |
}} |
||
'''Велики Петрич''' је [[списак тврђава у Србији|тврђава у Србији]] која се налази код села [[Горње Неродимље]], [[општина Урошевац]]. |
|||
'''Горњи Петрич''' ({{Јез-алб|Pjetërq i Epërm}}) је насеље у [[Општина Клина|општини Клина]], [[Косово и Метохија]], [[Србија|Република Србија]]. |
|||
== Историја == |
== Историја == |
||
| Ред 24: | Ред 30: | ||
[[Иван Јастребов]] је писао о овој тврђави да је у рушевинама. Биле су четири куле на сва четири чошка, са подземним тамницама, подрумима и оставама. На средини је, по свој прилици, била мања црква, ако је судити по олтарском испупчењу на источној страни. Тврђава је саграђена над великом провалијом па јој нису били потребни ровови, осим са јужне, југозападне и југоисточне стране, где је био ископан огроман ров у сврхе одбране. На јужној страни иза рова се тада видело неколико старих гробова. Из тврђаве се лепо види Звечан. У Петричу је цар Душан затворио свог оца Стефана Дечанског. Касније је преведен у тврђаву Звечан, где је задављен. Разлог сукоба оца и сина је био што је, наводно, Дечански краљ у Скадар слао све затворенике из Петрича што је разљутило Душана. <ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 219., 220. |year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref> |
[[Иван Јастребов]] је писао о овој тврђави да је у рушевинама. Биле су четири куле на сва четири чошка, са подземним тамницама, подрумима и оставама. На средини је, по свој прилици, била мања црква, ако је судити по олтарском испупчењу на источној страни. Тврђава је саграђена над великом провалијом па јој нису били потребни ровови, осим са јужне, југозападне и југоисточне стране, где је био ископан огроман ров у сврхе одбране. На јужној страни иза рова се тада видело неколико старих гробова. Из тврђаве се лепо види Звечан. У Петричу је цар Душан затворио свог оца Стефана Дечанског. Касније је преведен у тврђаву Звечан, где је задављен. Разлог сукоба оца и сина је био што је, наводно, Дечански краљ у Скадар слао све затворенике из Петрича што је разљутило Душана. <ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 219., 220. |year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref> |
||
{{Попис становништва Југославије |
|||
|извор=<ref>{{Савезни завод за статистику СФРЈ}}</ref> |
|||
|п1828= |
|||
|п1857= |
|||
|п1869= |
|||
|п1879= |
|||
|п1880= |
|||
|п1885= |
|||
|п1890= |
|||
|п1895= |
|||
|п1910= |
|||
|п1921= |
|||
|п1931= |
|||
|п1948=433 |
|||
|п1953=457 |
|||
|п1961=564 |
|||
|п1971=642 |
|||
|п1981=909 |
|||
|п1991=563 |
|||
}} |
|||
== Референце == |
== Референце == |
||
{{ |
{{списреф}} |
||
{{клица-село-Србија}} |
|||
{{Општина Клина}} |
|||
[[Категорија:Општина Клина]] |
|||
[[Категорија:Насељена места на Косову и Метохији]] |
|||
[[Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији]] |
|||
Верзија на датум 29. март 2020. у 12:23
| Тврђава Велики Петрич | |
|---|---|
| Опште информације | |
| Место | код Горњег Неродимља |
| Општина | Општина Урошевац |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | тврђава |
| Време настанка | 14. век |
| Тип културног добра | споменик културе од изузетног значаја |
| Власник | Република Србија |
| Надлежна установа за заштиту | Покрајински завод за заштиту споменика културе Косова и Метохије |
Велики Петрич је тврђава у Србији која се налази код села Горње Неродимље, општина Урошевац.
Историја
Тврђава Велики Петрич се налази изнад спајања Мале и Големе реке које на том месту праве реку Неродимљу, недалеко од Горњег и Доњег Неродимља западно од Урошевца. Утврда је подигнута на средњем врху (око 1050 m нмв) узвишице која има три врха (903 m и 1139 m нмв). Данас има мањих остатака бедема, кула и грађевина, али је цео терен обрастао у густу шуму и високо растиње, тако да је целокупан простор тешко проходан и крајње непрегледан. Утврда има овалну основу издужену у правцу југ-север са оштријим (северним) врхом окренутим ка клисури, док се са источне и западне стране града налазе стрме падине узвишења. Са јужне стране са које је прилаз утврди најлакши ископан је дубоки суви шанац, а прилаз је заштићен квадратном тространом кулом која се диже над шанцем. Поред ње тврђава је има по једну кулу у источном и западном темену које су нешто мањих димензија (ширине око 4,2 m), док се у северном делу унутрашњости града налази округли Донжон. Његов спољни пречник износи 9 m, док ширина његових зидова варира од 1,5 m до 1,8 m. Дужина утврде у правцу југ-север износи између 180 m и 200 m, док је ширина око 80 m.
Иван Јастребов је писао о овој тврђави да је у рушевинама. Биле су четири куле на сва четири чошка, са подземним тамницама, подрумима и оставама. На средини је, по свој прилици, била мања црква, ако је судити по олтарском испупчењу на источној страни. Тврђава је саграђена над великом провалијом па јој нису били потребни ровови, осим са јужне, југозападне и југоисточне стране, где је био ископан огроман ров у сврхе одбране. На јужној страни иза рова се тада видело неколико старих гробова. Из тврђаве се лепо види Звечан. У Петричу је цар Душан затворио свог оца Стефана Дечанског. Касније је преведен у тврђаву Звечан, где је задављен. Разлог сукоба оца и сина је био што је, наводно, Дечански краљ у Скадар слао све затворенике из Петрича што је разљутило Душана. [1]
Референце
- ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 219., 220. Београд: Службени гласник.