Иван Јастребов

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иван Јастребов
Ivan Yastrebov.jpg
Иван Јастребов
Пуно име Иван Степанович Јастребов
Датум рођења (1839-02-08)8. фебруар 1839.
Место рођења Громушка
Руска Империја
Датум смрти 20. јануар 1894.(1894-01-20) (54 год.)
Место смрти Солун
Османско царство

Иван Степанович Јастребов (рус. Иван Степанович Ястребов; Громушка, 8. фебруар 1839Солун, 20. јануар 1894) је био руски дипломата, историчар, етнограф и археолог; био је конзул у Скадру, Призрену, Јањини и Солуну. У Призрену је службовао у периоду 1870—1876. и 1879—1886. године. Својом дипломатском активношћу штитио је Србе на Косову и Метохији, настојећи да спречи њихово исељавање и десрбизацију.

Школовање[уреди]

Школовао се у Астрахану, који је био привредни и културни центар. Преко њега се одвија веза према средњој Азији где се меша европски и азијски утицај. Касније је Иван учио Духовну академију у Казању где је стекао солидно знање класичних језика. Уписом на Одељење за изучавање источних језика при Министарству спољних послова у Петровграду, одлучио се да се посвети дипломатском позиву Царске Русије.[1] Ту је научио турски, арапски и персијски.[1]

Дипломатска активност[уреди]

1. јануара 1866. године постављен је за дипломатског чиновника у Руском посланству у Цариграду, у рангу вежбаоника.[1] После годину дана у Цариграду Јастребов је постављен 1. јануара 1867. године за секретара и преводиоца у Руском конзулату у Скадру.[1] У Призрену Јастребов постаје вицеконзул и ради од 1. априла 1870. године до 18. августа 1874. године. У том међувремену повремено је замењивао руског конзула у Скадру.[1] Именован је 5. августа 1874. године за конзула у Скадру. После годину дана боравка у Скадру Јастребов је постао члан Андријашеве конзулске комисије 17. августа 1875. за Херцеговину. Комисија је требало да испита узроке кризе. Био је сведок ратних сукоба који су наишли као последица интересних сфера између Русије и Аустроугарске Краће време био је конзул и у Дубровнику.[1]

Конзул у Призрену[уреди]

Вратио се у Призрен, где је именован за рускога конзула 1. јула 1879.[1] Јастребов је 1879. године дошао у Призрен. Краће време је био конзул у Јањини од 6. септембра 1880. до 20. фебруара 1881. године, када се вратио као руски конзул у Призрен и остао је у Призрену све до марта 1886. године.[1] Својом дипломатском активношћу штитио је Србе на Косову и Метохији, настојећи да спречи њихово исељавање и десрбизацију.[1] Има заслуга за оснивање и опстанак Призренске богословије.[1] Као руски конзул путовао је по угроженим местима на Косову и Метохији и био је сведок страдања српског народа, посебно за време активности Призренске лиге. Призренска лига је била у суштини заснована на идеји Велике Албаније, занемарујући права Срба, Словена и Грка. Агресивни противсрпски програм Призренске лиге трајно је оптеретио односе између Срба и Албанаца. Јастребов је у то тешко време спасавао отете девојке, бранио Призренску богословију са револвером у руци, спашавао је људе пред руљом итд. Посредовао је између српске владе и Призренске богословије, па су преко њега ишла средства намењена школи, уџбеници и школски прибор.[1] У кризним временима и сам је богословији посуђивао новац и поклањао књиге. Увиђао је значај постојања Библиотеке Призренске богословије, залагао се за њен опстанак и развој и био је један од њених првих дародаваца. Сваку књигу коју је прочитао, која му је користила у његовом научном раду, поклањао је Библиотеци са посветом Призренској семинарији - Јастребов.[2][3] Марта 1886. године Јастребов премештен је из Призрена за генералног руског конзула у Солуну.

Радови[уреди]

У његовим радовима има података из српске и македонске прошлости; доказивао је да су Македонски Словени у ствари Срби. У свим тим радовима налази се богата етнографска грађа. Радови: Податци за историју српске цркве, Обичаји и песме турских Срба, Стара Србија и Албанија и др. Његово дело Стара Србија и Албанија објављено је 1904. Поред тога објавио је и прву велику збирку српских народних песама са Косова и Метохије.

  • Податци за историју српске цркве : из путничког записника И. С. Јастребова. - У Београду : у Државној штампарији, 1879. - [6], 224 стр. (COBISS.SR)
  • Стара Србија / Иван Степанович Јастребов ; превод, предговор и коментари Драгован Чампар. - Приштина : Нови свет : Народна и универзитетска библиотека, 1995 (Приштина : Грачаница). - 252 стр. (COBISS.SR)
  • Стара Сербія и Албанія : путевыя записки / И. С. Ястребова. - Београд : Српска краљевска академија, 1904 (Београд : Државна штампарија краљевине Србије). - XI, 267 стр.(COBISS.SR)
  • Обычаи и песни турецкихЪ СербовЪ / И. С. ЯстребовЪ. - 2. изд. - С.ПетербургЬ : б. и., 1889. - XXIV, 626 стр. (COBISS.SR)
  • История Болгаріи / Н. В. Ястребовъ. - СПБургъ : б. и., 1912. - Стр. 230-283 (COBISS.SR)

Награде[уреди]

Србија га је одликовала Орденом Таковског крста III реда, Орденом Св. Саве II и I реда, Знаком Црвеног крста и Медаљом Друштва Св. Саве. Црна Гора одликовала је Јастребова Орденом за независност Црне Горе II и I реда.

Руски конзул[уреди]

Ивану Степановичу Јастребову посвећен је роман Руски конзул српског писца Вука Драшковића. У роману су изнесене чињенице и подаци који се односе на живот и дело овог дипломате, који је у великој мери задужио српски народ.[4]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Матица српска Одабране биографије том 1
  2. Бован, Владимир (2007). Призренска богословија. Ниш. стр. 160. 
  3. Савић, Ана (2013). Библиотека Призренске богословије - задужбина Симе Андрејевића Игуманова : (1872-2012). Београд: Народна библиотека Србије. стр. 40-41. 
  4. Драшковић, Вук (1988). Руски конзул : роман. Београд. 

Литература[уреди]

  • Сиринићка сеоска општина (Жупа) / Иван Степанович Јастребов. - Табеле. - У: Стремљења. - ISSN 0585-4229. - Год. 35, бр. 1/2/3 (1996), стр. 126-141.(COBISS.SR)
  • Обичаји и песме гњиланских Срба у записима руског конзула Јастребова из 1871 (1886) године / [приредио] Иван Степанович Јастребов ; [с руског превела] Јаворка Калуђеровић. - У: Литерарни отисак. - ISSN 1451-0499. - Год. 13, бр. 13 (2014), стр. 110-136.(COBISS.SR)
  • Милош С. Милојевић у Призрену и његовој околини / од Величка Трпића Призренца. - У Београду : Државна шампарија, 1880. - 106 стр. - Право име аутора: Иван Степанович Јастребов. - Псеудоним разрешен према В. М. Кнежевићу. - "Стварни аутор ове критике Иван Степанови Јастребов(1839-1894), царско руски генерал у Скадру, Призрену и Солуну није могао потписати овај свој рад из разумљивих разлога"-->белешка Војислава Јовановића Марамбоа на полеђини насл. стр.: УБСМ: НК ПБ22 108 (COBISS.SR)

Спољашње везе[уреди]