Отворени истраживачки подаци — разлика између измена
м додана категорија Подаци помоћу геџета HotCat |
м додана категорија Отворени приступ помоћу геџета HotCat |
||
| Ред 21: | Ред 21: | ||
[[Категорија:Отворена наука| ]] |
[[Категорија:Отворена наука| ]] |
||
[[Категорија:Подаци]] |
[[Категорија:Подаци]] |
||
[[Категорија:Отворени приступ]] |
|||
Верзија на датум 20. септембар 2020. у 19:48
Отворени истраживачки подаци представљају један од основних принципа покрета Отворене науке. Према дефиницији Европске комисије, отворени истраживачки подаци подржавају резултате научних истраживања и немају ограничења у приступу тј. свима је омогућен приступ овим подацима[1]. Припадају широј групи отворених података, али их одваја то што су проистекли из научних истраживања.
Принципи отворених истраживачких података
У јануару 2014. године у Лајдену у Холандији, одржан је састанак на тему основних елемената који су неопходни за глобалну инфраструктуру која би омогућила поуздано објављивање података, њихово проналажење, дељење и поновну употребу (назив састанка на енглеском је Jointly designing a Data FAIRPORT)[2]. На овом састанку је направљен консензус о препорукама за ефикасно дељење и проналажење података. Ове препоруке су посебно важне са становишта машинске и људске читљивости[3]. Принципи који су том приликом донешени, детаљно су разрађени од стране FORCE11 радне групе[4]. Дефинисани принципи се популарно називају FAIR од енглеских речи које означавају могућност проналажења тј. претраживост (енг. Findable), доступност (енг. Accessible), интероперабилно (енг. Interoperable) и поново употребљиво (енг. Reusable).[5][6]
FAIR подаци не морају бити у отвореном приступу, довољно је да буду доступни тј. отворени метаподаци. Према томе, има отворених истраживачких података који не задовољавају FAIR принципе и нису уређени и истраживачких FAIR података који нису отворени, али јесу уређени[7].
Управљање истраживачким подацима
Врло често се у раду са истраживачким подацима користи термин животни циклус[8]. Да би истраживачки подаци могли поново да се користе, потребно је да прођу слeдеће фазе у животном циклусу: креирање/прикупљање података, обрада података, анализа података, чување података и омогућавање приступа подацима. Као показатељ добре праксе у раду са подацима, уобичајено се припрема План управљања истраживачким подацима (DMP од енг. Data Management Plan). Све је већи захтев финансијера научних истраживања, да се подаци деле кад год је могуће, као и да научно-истраживачки пројекти имају план управљања подацима. Један од првих програма који су ово усвојили је Хоризонт 2020 пројектни циклус Европске комисије [9]. План управљања подацима је документ у коме су детаљно описане процедуре за руковање подацима, као и шта се дешава са подацима када се пројекат заврши[10].
Референце
- ^ „Facts and Figures for open research data”. European Comission. Приступљено 20. 09. 2020.
- ^ „Data FAIRport conference: Jointly designing a Data FAIRPORT”. Data FAIRport. Приступљено 20. 09. 2020.
- ^ „Guiding Principles for Findable, Accessible, Interoperable and Re-usable Data Publishing version b1.0”. FORCE11. Приступљено 20. 09. 2020.
- ^ Martone, Maryann E. (2015-07-01). „FORCE11: Building the Future for Research Communications and e-Scholarship”. BioScience (на језику: енглески). 65 (7): 635—635. ISSN 1525-3244. doi:10.1093/biosci/biv095.
- ^ Wilkinson, Mark D.; Dumontier, Michel; Aalbersberg, IJsbrand Jan; Appleton, Gabrielle; Axton, Myles; Baak, Arie; Blomberg, Niklas; Boiten, Jan-Willem; da Silva Santos, Luiz Bonino (2016). „The FAIR Guiding Principles for scientific data management and stewardship”. Scientific Data (на језику: енглески). 3 (1): 160018. ISSN 2052-4463. PMC 4792175
. PMID 26978244. doi:10.1038/sdata.2016.18.
- ^ „FAIR Principles”. GO FAIR. Приступљено 20. 09. 2020.
- ^ Vučkovac, Obrad; Miljković, Nadica; Ševkušić, Milica (2020-07-09). „RADIONICA: Upravljanje otvorenim istraživačkim podacima za istraživače” (на језику: српски). doi:10.5281/ZENODO.3726233.
- ^ „Отворени подаци: Управљање подацима, FAIR принципи, CC лиценце”. Национални портал отворене науке Републике Србије. Приступљено 20. 09. 2020.
- ^ „H2020 Programme: Guidelines on FAIR Data Management in Horizon 2020” (PDF). European Comission. 26. 07. 2016. Приступљено 20. 09. 2020.
- ^ Michener, William K. (2015-10-22). Bourne, Philip E., ур. „Ten Simple Rules for Creating a Good Data Management Plan”. PLOS Computational Biology (на језику: енглески). 11 (10): e1004525. ISSN 1553-7358. PMC 4619636 . PMID 26492633. doi:10.1371/journal.pcbi.1004525.
