Отворени подаци

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Отворени подаци представљају концепт у коме одређени подаци треба да буду слободно доступни свима, на коришћење и поновну употребу, без ауторских или било каквих других ограничења. У складу са принципима других иницијатива/покрета, као што су Софтвер отвореног кода, подаци отвореног садржаја и других, који промовишу предности отвореног приступа и дељења информација, тако и иницијатива отворених податка дефинише основне форме комерцијалне и некомерцијалне употребе и размене података, уз поштовање одређених правила кроз одговарајуће лиценцирање сваког скупа података.

Под појмом отворених података најчешће се мисли на табеларне и текстуалне податке, које стварају државне институције. Али појам се подједнако користи и да се представе информације које се односе на концепте као што су мапе, хемијска једињења, геном, математичке и научне формуле, медицински подаци.

Приступ и начин баратања подацима прецизира организација која је створила скуп, кроз ограничење приступа, дефинисање лиценци, прописивање ауторских права, патената и накнаде за поновно коришћење. Активисти иницијативе отворених података тврде да су ограничења лоша и да подаци треба да буду доступни без ограничења и/или накнаде, како за употребу у првобитном облику тако и за даље поновно коришћење и измене.

Типичан приказ потребе за отвореним подацима
Бројни научници су истакли иронију да у историјском тренутку када имамо развијене технологије да учинимо научне податке доступне широм света, проширимо сарадњу и убрзамо темпо и ширину открића … ми смо заузети закључавањем података и спречавањем употребе одговарајућих напредних технологија заснованих на знању.[1]John Wilbanks

Ствараоци података често не разматрају потребу да истакну власништво, лиценце и услове поновног коришћења. Међутим, недостатак лиценце отежава да се утврди статус скупа података и може да ограничи коришћење података који се нуде у отвореном духу.

Lod-datasets 2010-09-22 colored.png

Отворени подаци доступни на вебу[уреди | уреди извор]

Повезивање отворених података дијаграм 2007.

Отворени подаци, отворени садржај[уреди | уреди извор]

Део садржаја или података је отворен ако свако може слободно да га користи, поново употреби и редистрибуира — једино под условом да наведе аутора и/или дели под истим условима.[2]

Облици отворених података[уреди | уреди извор]

Облици у којима су расположиви подаци доступни на WEB-u su:

  • фајлови са подацима: pdf, excel, csv, xml, json
  • подаци у базама расположиви посредством (углавном RESTful) Web сервиса/API-a
статички подаци — нпр. демографски и економски подаци које нуди World bank
data streams — нпр. подаци које обезбеђује IoT платформе (xively OpenSense)
  • подаци у базама података и базама знања доступни за директно скидање (Download) (Нпр.FeedbaseGeoNames и сл.).
  • подаци уметнути у Web странице (microdata, RDFa, microformats)

Велики подаци[уреди | уреди извор]

Велики подаци су подаци великог обима, високих брзина, и/или веома разноврсних информационих средства, који захтевају да буду омогућени нови облици обраде, чиме се побољшава доношење одлука, откривање нових схватања и оптимизацију процеса.

Примери отворених података[уреди | уреди извор]

Open street map
  • Music Brainz
  • Open Street Map
  • Open Data exposed by World Bank
  • Open Cultural Data
  • Open GLAM

Отворене платформе података[уреди | уреди извор]

Слободно обележавање условима лиценцирања је кључна компонента отворених података, а иконе попут оних на слици овде се користе за ту сврху.
Обезбеђују приступ:
  • подацима
  • алатима за упознавање са подацима
  • апликацијама развијеним коришћењем расположивих података

Примери отворене платформе података[уреди | уреди извор]

  • DataMob
  • Socrata
  • Facutal
  • Ckan
  • Ckan Srbija

Отворени подаци за стварање личних дигиталних асистената[уреди | уреди извор]

Примери дигиталних личних асистената:

Аргументи за и против отворених података[уреди | уреди извор]

Дебата о јавним подацима се још увек развија. Најбоља апликација Отворена Влада тражи да оснажи грађане да помогну малим предузећима, или да ствара вредност у неком другом позитивном, конструктивном начину.

Аргументи за[уреди | уреди извор]

Аргументи направљени на име Опен података обухватају следеће:

  • „Подаци припадају људској раси.” Типични примери су геноми, подаци о организмима, медицинске науке, еколошких података након Архуске конвенције
  • Јавни новац је коришћен за финансирање рада и тако би требало да буде универзално доступан[3]
  • Спонзори из истраживања не добијају пуну вредност, осим ако су настали подаци слободно доступни.
  • Ограничења података поновне употребе ствaра супротности.
  • У научним истраживањима, стопа открића повећана бољим приступом подацима.[4]

Генерално се сматра да чињенични подаци не могу бити заштићени ауторским правима.[5] Упркос томе, издавачи често дају ауторске изјаве (често забрањују поновно коришћење) на научним подацима пратећим публикацијама. Према томе, може бити нејасно да ли су чињенични подаци који су уграђени у пуном тексту део ауторских права.

Аргументи против[уреди | уреди извор]

Сви подаци су доступни као Јавни подаци и обухватају следеће:

  • Финансирање Владе не може да се користи за дуплирање или оспоравање активности приватног сектора.
  • Приход који објављивањем података дозвољава непрофитне организације за финансирање других активности (нпр. уважено издавачко друштво подржава друштво).
  • Влада даје специфичан легитимитет појединим организацијама да се опорави од трошкова (НИСТ у САД, убојних Анкете у Великој Британији).
  • Забринутост у вези са приватношћу може да захтева да приступ подацима буде ограничен на одређене кориснике или на подскупове података.
  • Спонзори не добијају пуну вредност, осим ако им се подаци користе на одговарајући начин.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Science Commons
  2. ^ See Open Definition home page and the full Open Definition
  3. ^ „On the road to open data, by Ian Manocha”. Архивирано из оригинала на датум 29. 03. 2012. Приступљено 26. 05. 2014. 
  4. ^ How to Make the Dream Come True[мртва веза] тврди у једном истраживачком простору (Астрономија) да приступ за отварање података повећава стопу научног открића..
  5. ^ Towards a Science Commons Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јул 2014) обухвата преглед на основу отворености o научним подацима.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]