Генотип — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање |
Нема описа измене ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Генотип''' је [[ген]]ска |
'''Генотип''' је [[ген]]ска конституција организма која може да се односи на: |
||
* један пар [[алел]]а (ужи смисао генотипа) |
* један пар [[алел]]а (ужи смисао генотипа) |
||
* целовиту наследну основу (све гене које тај организам поседује), што представља шири смисао генотипа. |
* целовиту наследну основу (све гене које тај организам поседује), што представља шири смисао генотипа. |
||
Верзија на датум 25. март 2021. у 13:16
Генотип је генска конституција организма која може да се односи на:
- један пар алела (ужи смисао генотипа)
- целовиту наследну основу (све гене које тај организам поседује), што представља шири смисао генотипа.
Појам генотипа увео је Johannsen 1909.г.
Генотип зигота, насталог спајањем полних ћелија, садржи пропорционално једнак број мајчиних и очевих гена, само што су се ти гени другачије искомбиновали у генотипу потомка. Какав ће бити ефекат генотипа на фенотип зависи не само од генетичке основе већ и од дејства фактора средине у којој се нови организам развија.
Код диплоидних организама генски алели се у једру телесних ћелија увек налазе у пару:
- један се налази на хромозому који води порекло од мајке
- други се налази на хромозому од оца.
