Хотел „Старо здање” (Београд) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 30: Ред 30:
Следећи закупац био је Фердинанд Некамти(Некам) од 1859-1880. године. Почетком осамдесетих година „Старо здање” у закуп узимају отац и син, Ђока и Душан Милићевић. Врло брзо и зграда мења назив у „''Гранд-хотел''” све док Железничка дирекција није заузела целу зграду.
Следећи закупац био је Фердинанд Некамти(Некам) од 1859-1880. године. Почетком осамдесетих година „Старо здање” у закуп узимају отац и син, Ђока и Душан Милићевић. Врло брзо и зграда мења назив у „''Гранд-хотел''” све док Железничка дирекција није заузела целу зграду.


После увођења железничког саобраћаја 1884. године, у једном делу „Гранд-хотела”, била је смештена Дирекција Српских државних железница. Држава је 1903. године откупила хотел од [[Наталија Обреновић|краљице Наталије]], па је Железничка дирекција добила целу зграду за своје потребе. Након првог светског рата у згради је смештена Генерална дирекција Југословенских државних железница и ту је остала до рушења зграде.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/1005925055|title=Ilustrovana istorija beogradskih kafana : od Turskog hana do Aero kluba|last=Belingar|first=Boris|last2=Белингар|first2=Борис|date=2015|others=Boško Mijatović, Бошко Мијатовић|isbn=978-86-523-0174-4|location=Beograd|oclc=1005925055}}</ref>
После увођења железничког саобраћаја 1884. године, у једном делу „Гранд-хотела”, била је смештена Дирекција Српских државних железница. Држава је 1903. године откупила хотел од [[Наталија Обреновић|краљице Наталије]], па је Железничка дирекција добила целу зграду за своје потребе. Након првог светског рата у згради је смештена Генерална дирекција Југословенских државних железница и ту је остала до рушења зграде.
Нови „Гранд-хотел” отворен је у Чика Љубиној бр. 20.
<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/1005925055|title=Ilustrovana istorija beogradskih kafana : od Turskog hana do Aero kluba|last=Belingar|first=Boris|last2=Белингар|first2=Борис|date=2015|others=Boško Mijatović, Бошко Мијатовић|isbn=978-86-523-0174-4|location=Beograd|oclc=1005925055}}</ref>


== Изглед зграде ==
== Изглед зграде ==
Ред 38: Ред 41:






Нови „Гранд-хотел” отворен је у Чика Љубиној бр. 20.


== Занимљивости ==
== Занимљивости ==

Верзија на датум 27. септембар 2021. у 11:04

Хотел „Старо здање”
Информације
Локација Између улица: Краља Петра, Грачаничка, Иван Бегова и Чубрина Београд,  Србија
Статус затворена
Отварање 1843. године
Затварање 1938. године
Број спратова 2
приземље и подрум
Власник Кнез Михаило Обреновић

Хотел „Старо здање” који се најпре звао „Код Јелена” а потом „Гранд-хотел”, био је смештен између улица: краља Петра , Грачаничке, Иван Бегове и Чубрине. Носио је улични број 10, данашње краља Петра улице. Хотел је саграђен на месту старог Цинцар хана. Градња је почела у јесен 1841. године а завршена 1843. године, када је хотел и почео са радом. Пројектант зграде није познат.[1]

Историјат

Хотел „Старо здање” био је највећа грађевина у Београду све до 1863. године, до изградње Капетан-Мишиног здања. Зидао га је Кнез Михаило Обреновић за време своје прве владавине (1839-1842). Свргнут је са власти 1842. године и није дочекао завршетак градње хотела. На престо Србије долази кнез Александар Карађорђевић. Иако је био ван Србије, кнез Михаило је водио рачуна о хотелу и имао своје заступнике који су у његово име издавали хотел. Зграда је била у власништву кнеза Михаила до његове смрти а онда је хотел наследио краљ Милан. До 1903. године власник хотела био је Александар Обреновић а после његовог убиства, хотел прелази у својину његове мајке краљице Наталије.

Први закупци, на шест година, били су браћа Григорије и Теодор Хариш, трговци из Земуна који у парцијално давали у пазакуп станове и кафане. После великог пожара 1849. године хотел се није издавао до 1859. године.

Следећи закупац био је Фердинанд Некамти(Некам) од 1859-1880. године. Почетком осамдесетих година „Старо здање” у закуп узимају отац и син, Ђока и Душан Милићевић. Врло брзо и зграда мења назив у „Гранд-хотел” све док Железничка дирекција није заузела целу зграду.

После увођења железничког саобраћаја 1884. године, у једном делу „Гранд-хотела”, била је смештена Дирекција Српских државних железница. Држава је 1903. године откупила хотел од краљице Наталије, па је Железничка дирекција добила целу зграду за своје потребе. Након првог светског рата у згради је смештена Генерална дирекција Југословенских државних железница и ту је остала до рушења зграде.

Нови „Гранд-хотел” отворен је у Чика Љубиној бр. 20. [2]

Изглед зграде

Зграда се налазила на терену у паду, тако да је највиша тачка била на углу улица Краља Петра и Грачаничке. Одатле је терен падао обема улицама, али много више правцем улице Краља Петра. Због тога је подрум према Грачаничкој улици био приземље према Чубриној. Зграда хотела је имала унутрашње двориште, а у њега се улазило из Грачаничке и из Иван Бегове улице. Двориште је било поплочано великим белим углачаним каменом а било је и украсног дрвећа. Овде је била смештена и мања зграда која је служила као магацин.

Сама зграда је имала, подрум, приземље и два спрата. На фасади зграде, на углу улице краља Петра и Грачаничке, налазила се фигура јелена од бронзе. Ово фигура била је на самом улазу у хотелску кафану,па су је зато дуги низ година звали „Код Јелена”. Према Чубриној улици била је одвојена друга кафана „Репата звезда”, коју су називали и механа и гостионица и трахтер и ликерџиница, а која није припадала хотелу.[3]


Занимљивости

Види још

Референце

  1. ^ Ђурић-Замоло, Дивна (1988). Хотели и кафане 19. века у Београду. Београд: Музеј града Београда. стр. 97—99. 
  2. ^ Belingar, Boris; Белингар, Борис (2015). Ilustrovana istorija beogradskih kafana : od Turskog hana do Aero kluba. Boško Mijatović, Бошко Мијатовић. Beograd. ISBN 978-86-523-0174-4. OCLC 1005925055. 
  3. ^ „istorija-prvog-beogradskog-hotela-gostionica-kod-jelena-sluzila-kao-banka-bolnica-i/6r9yb4f”.