Хотел „Старо здање” (Београд) — разлика између измена
мНема описа измене ознака: уређивање извора (2017) |
Нема описа измене |
||
| Ред 44: | Ред 44: | ||
== Занимљивости == |
== Занимљивости == |
||
== |
== Галерија == |
||
[[Датотека:Staro zdanje - danasnje zgrade (2021.) 01.jpg|мини|лево|Данашња зграда на углу улице Грачаничке и краља Петра]] |
|||
[[Датотека:Staro zdanje - danasnje zgrade (2021.) 04.jpg|мини|центар|Данашња зграда на углу улица Грачаничка и Иван Бегова]] |
|||
[[Датотека:Staro zdanje - danasnje zgrade (2021.) 06.jpg|мини|десно|Данашње зграде на углу улица Иван Бегова и Чубрина]] |
|||
== Референце == |
== Референце == |
||
{{reflist}} |
{{reflist}} |
||
Верзија на датум 27. септембар 2021. у 18:30
 | Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор.
Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене
|
| Хотел "Старо здање" | |
.jpg) | |
Информације
| |
|---|---|
| Локација | Између улица: Краља Петра, Грачаничка, Иван Бегова и Чубрина Београд,  Србија
|
| Статус | затворена |
| Отварање | 1843. године |
| Затварање | 1938. године |
| Број спратова | 2 приземље и подрум |
| Власник | Кнез Михаило Обреновић |
Хотел "Старо здање" који се најпре звао "Код Јелена" а потом "Гранд-хотел", био је смештен између улица: краља Петра , Грачаничке, Иван Бегове и Чубрине. Носио је улични број 10, данашње краља Петра улице. Хотел је саграђен на месту старог Цинцар хана. Градња је почела у јесен 1841. године а завршена 1843. године, када је хотел и почео са радом. Пројектант зграде није познат.[1]
Историјат
Хотел "Старо здање" био је највећа грађевина у Београду све до 1863. године, до изградње Капетан-Мишиног здања. Зидао га је Кнез Михаило Обреновић за време своје прве владавине (1839-1842). Свргнут је са власти 1842. године и није дочекао завршетак градње хотела. На престо Србије долази кнез Александар Карађорђевић. Иако је био ван Србије, кнез Михаило је водио рачуна о хотелу и имао своје заступнике који су у његово име издавали хотел. Зграда је била у власништву кнеза Михаила до његове смрти а онда је хотел наследио краљ Милан. До 1903. године власник хотела био је Александар Обреновић а после његовог убиства, хотел прелази у својину његове мајке краљице Наталије.
Први закупци, на шест година, били су браћа Григорије и Теодор Хариш, трговци из Земуна који у парцијално давали у пазакуп станове и кафане. После великог пожара 1849. године хотел се није издавао до 1859. године.
Следећи закупац био је Фердинанд Некамти(Некам) од 1859-1880. године. Почетком осамдесетих година "Старо здање" у закуп узимају отац и син, Ђока и Душан Милићевић. Врло брзо и зграда мења назив у "Гранд-хотел" све док Железничка дирекција није заузела целу зграду.
После увођења железничког саобраћаја 1884. године, у једном делу "Гранд-хотела", била је смештена Дирекција Српских државних железница. Држава је 1903. године откупила хотел од краљице Наталије, па је Железничка дирекција добила целу зграду за своје потребе. Након првог светског рата у згради је смештена Генерална дирекција Југословенских државних железница и ту је остала до рушења зграде.
Нови "Гранд-хотел" отворен је у Чика Љубиној бр. 20. [2]
Изглед зграде
Зграда се налазила на терену у паду, тако да је највиша тачка била на углу улица Краља Петра и Грачаничке. Одатле је терен падао обема улицама, али много више правцем улице Краља Петра. Због тога је подрум према Грачаничкој улици био приземље према Чубриној. Зграда хотела је имала унутрашње двориште, а у њега се улазило из Грачаничке и из Иван Бегове улице. Двориште је било поплочано великим белим углачаним каменом а било је и украсног дрвећа. Овде је била смештена и мања зграда која је служила као магацин.
Сама зграда је имала, подрум, приземље и два спрата. На фасади зграде, на углу улице краља Петра и Грачаничке, налазила се фигура јелена од бронзе. Ово фигура била је на самом улазу у хотелску кафану,па су је зато дуги низ година звали "Код Јелена". Према Чубриној улици била је одвојена друга кафана "Репата звезда", коју су називали и механа и гостионица и трахтер и ликерџиница, а која није припадала хотелу.[3]
Занимљивости
Галерија
_01.jpg)
_04.jpg)
_06.jpg)
Референце
- ^ Ђурић-Замоло, Дивна (1988). Хотели и кафане 19. века у Београду. Београд: Музеј града Београда. стр. 97—99.
- ^ Belingar, Boris; Белингар, Борис (2015). Ilustrovana istorija beogradskih kafana : od Turskog hana do Aero kluba. Boško Mijatović, Бошко Мијатовић. Beograd. ISBN 978-86-523-0174-4. OCLC 1005925055.
- ^ „istorija-prvog-beogradskog-hotela-gostionica-kod-jelena-sluzila-kao-banka-bolnica-i/6r9yb4f”.