Венера-8 — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 29. јун 2009. у 17:02

Венера-8 је била совјетска аутоматска научно-истраживачка станица (вјештачки сателит) намијењена за истраживање планете Венере. Лансирана је 27. марта 1972.

Ток мисије

Венера-8 је била намијењена за истраживање атмосфере Венере и спуштање на планету. Инструменти су мјерили температуру, притисак, освјетљење, висину, састав гасова и њихов спектар. Дио који се није спуштао на планету је имао и детектор космичких зрака, сунчевог вјетра и ултравиолетни спектрометар.

Одсјек за спуштање је ушао у атмосферу Венере 22. јула 1972. Брзина је смањена од око 42000 км/ч до око 900 км/ч са аеродинамичким кочењем. Падобран промјера 2.5 метра је отворен на висини од 60 км, и систем за хлађење је кориштен да одржи унутрашњу температуру ниском.

Нагли пад освјетљења је детектиран на висинама 35-30 км, а испод 10 км брзина вјетра је била само око 1 м/с. Венера-8 се приземљила око 9:32 по универзалном времену, на 10 степени јужно, 335 степени западно. Подаци су слати пуних 50 минута послије спуштања.

Подаци су потврдили ранија мјерења Венере-7. Температура на површини је измјерена као 470 степени Целзијуса, а притисак 90 атмосфера. Освјетљење је измјерено као слично оном на Земљи при облачном дану, а видљивост 1 км.

Основни подаци о лету

Датум лансирања: 27. марта 1972.
Ракета носач:
Мјесто лансирања: Тјуратам, Бајконур
Маса сателита (kg): 1180 укупно, од тога 495 одсјек за спуштање

Галерија

Венера-8.

Венера-8.
Одсјек (капсула) за спуштање.

Одсјек (капсула) за спуштање.
Марка посвећена лету.

Види још

Вањске везе

Совјетско истраживање Венере

Кориштена литература

NASA каталог космичких летјелица

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
 '''Венера-8''' је била [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|совјетска]] аутоматска научно-истраживачка станица ([[вјештачки сателит|вјештачки сателит]]) намијењена за истраживање планете [[Венера|Венере]]. Лансирана је [[27. март]]а [[1972]].
+==Ток мисије==
 Венера-8 је била намијењена за истраживање [[атмосфера|атмосфере]] Венере и спуштање на планету. Инструменти су мјерили [[температура|температуру]], [[притисак]], освјетљење, висину, састав гасова и њихов [[спектар]]. Дио који се није спуштао на планету је имао и детектор космичких зрака, сунчевог вјетра и ултравиолетни [[спектрометар]].
-Одсјек за спуштање је ушао у атмосферу Венере [[22. јул]]а [[1972]]. Брзина је смањена од око 42000 км-ч до око 900 км-ч са [[аеродинамика|аеродинамичким]] кочењем. [[Падобран]] промјера 2.5 метра је отворен на висини од 60 км, и систем за хлађење је кориштен да одржи унутрашњу температуру ниском.
+Одсјек за спуштање је ушао у атмосферу Венере [[22. јул]]а [[1972]]. Брзина је смањена од око 42000 км/ч до око 900 км/ч са [[аеродинамика|аеродинамичким]] кочењем. [[Падобран]] промјера 2.5 метра је отворен на висини од 60 км, и систем за хлађење је кориштен да одржи унутрашњу температуру ниском.
-Нагли пад освјетљења је детектиран на висинама 35-30 км, а испод 10 км брзина вјетра је била само око 1 м-с. Венера-8 се приземљила око 9:32 по универзалном времену, на 10 степени јужно, 335 степени западно. Подаци су слати пуних 50 минута послије спуштања.
+Нагли пад освјетљења је детектиран на висинама 35-30 км, а испод 10 км брзина вјетра је била само око 1 м/с. Венера-8 се приземљила око 9:32 по универзалном времену, на 10 степени јужно, 335 степени западно. Подаци су слати пуних 50 минута послије спуштања.
 Подаци су потврдили ранија мјерења [[Венера-7|Венере-7]]. Температура на површини је измјерена као 470 степени Целзијуса, а притисак 90 атмосфера. Освјетљење је измјерено као слично оном на Земљи при облачном дану, а видљивост 1 км.