Венера-9

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Венера-9 је била совјетска аутоматска научно-истраживачка станица (вјештачки сателит) намијењена за истраживање планете Венере. Лансирана је 8. јуна 1975.

Ток мисије[уреди]

Одсјек за спуштање се одвојио 20. октобра 1975. и ушао у атмосферу Венере. Орбитални дио је кориштен као комуникациони релеј за капсулу за спуштање и њену везу са Земљом.

Капсула за спуштање је уз уобичајене инструменте имала ултравиолетни фотометар од 3500 ангстрома француске производње, 4000-7000 ангстрома фото-полариметар, инфрацрвени спектрометар 1500-3000 нанометара, и инфрацрвени радиометар опсега 3-30 микрометара. Орбитални дио је носио магнетометар и клопке за наелектрисане честице.

Током спуштања, уклањање топлине и успорење је вршено по степенима, прво са заштитним металним љускама на одбацивање, затим са 3 падобрана, са аеродинамичком кочницом у облику диска и на крају са компресионим дијелом за приземљење у облику прстена на дну одсјека.

Дио за спуштање је потврдио пријашња мјерења апарата Венера-8, и направио прве црно-бијеле снимке површине Венере. Детектиране су и хидрохлорична и хидрофлуорична киселина, бром и јод. Облаци су измјерени са дебљином од 30-40 km, са дном на око 30-35 km висине.

Основни подаци о лету[уреди]

  • Датум лансирања: 8. јун 1975.
  • Ракета носач:
  • Мјесто лансирања: Тјуратам, Бајконур
  • Маса сателита (kg): 2300

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]