Алфред Краус — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
Ред 31: | Ред 31: | ||
* [http://boards.historychannel.com Alfred Krauss] |
* [http://boards.historychannel.com Alfred Krauss] |
||
{{DEFAULTSORT:Краус, Алфред}} |
|||
⚫ | |||
⚫ | |||
[[Категорија:Задрани]] |
|||
[[Категорија:Аустријанци]] |
[[Категорија:Аустријанци]] |
||
⚫ | |||
⚫ | |||
[[de:Alfred Krauß]] |
[[de:Alfred Krauß]] |
Верзија на датум 3. мај 2010. у 18:39
Алфред Краус (26. април 1862 у Задру - 29. септембар 1938 у Бад Гоизерн) је био аустриски официр. Краус је касније постао председник националниг удружења немачких официра у Бечу и посланик НСДАП и СА командант.
Биографија
Након завршене школе у Вршцу и Шопрону као и у Тешину уписао је војну школу у Храници на Морави а своје школовање окончао у Винер Нојштату. 18. агуста 1883. године је упучен у пешадиску регименту 11. Од 1886 до 1888 године похађао је војну школу у Бечу. У новембру 1888 постављен је за генералштабног официра 20 пешадиске бригаде. 1891. постављен је Краус као командант генералштаба 5. корпуса у Братислави. 1894. године постаје наставник тактике на Терезијаниној војној академији у Винер Нојштату. 1897. године бива постављен за команданта генералштаба 2. пешадијске дивизије у Јасолаву а она 33. пешадијске дивизије у Коморну.
У новембру 1901 постаје командант батаљона а 1904. командант трећег сектора текничког војног комитета у Бечу. У октобру 1910. постављен је за команданте к. и к. војне школе у Бечу.
Од августа 1914. командант је 29. пешадијске дивизије на српском ратишту. У септембру постаљен је на чело комбинованог "Генреал Алфред Краус" корпуса. У децембру постаје генералштабни командант балканских снага. У мају 1915. године постављен је на за генералштабног команданта југозападног фронта. 1917. постављен је за команданта првог корпуса а 1918 Источне армије. Након рата бива пензионисан.
1920. године постаје председник националног удружења немачких официра у Бечу.
Од априла 1938 до своје смрти исте године био је посланик за Аустрију у Рајхстагу. У СА је имао чин бригадног команданта.
Референце
- Moltke, Benedek und Napoleon, Wien 1901.
- Unser Deutschtum!, Salzburg 1920.
- Die Ursache unserer Niederlage, München 1920.
- Die Wesenseinheit von Politik und Krieg als Ausgangspunkt einer deutschen Staatslehre, 1921.
- Die Bedeutung Österreichs für die Zukunft des deutschen Volkes, Hannover 1923.
- Die Ursachen unserer Niederlage, München 1923.
- Das "Wunder von Karfreit", im besonderen der Durchbruch bei Flitsch und die Bezwingung des Tagliamento, München 1926.
- Der Irrgang der deutschen Königspolitik, München 1927.
- Führertum, Bern 1931.
- Gestalter der Welt, München München 1932.
- Gebirgskrieg, 1935.
- Theorie und Praxis in der Kriegskunst, München 1936.