Шопрон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Шопрон
мађ. Sopron
Sopron city.jpg
Поглед на градско језгро из ваздуха
Административни подаци
Држава  Мађарска
Регион Западна прекодунавска регија
Жупанија Ђер-Мошон-Шопрон
Срез Шопрон
Становништво
Становништво
 —  56.394
 — густина 333,54/км2
Географске карактеристике
Координате 47°41′06″ СГШ; 16°34′59″ ИГД / 47.68489° СГШ; 16.58305° ИГД / 47.68489; 16.58305Координате: 47°41′06″ СГШ; 16°34′59″ ИГД / 47.68489° СГШ; 16.58305° ИГД / 47.68489; 16.58305
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина 166,06 км2
Шопрон на мапи Мађарске
Шопрон
Шопрон
Поштански број 9400
Позивни број 99
Веб-сајт
www.sopron.hu

Шопрон (мађ. Sopron, нем. Ödenburg, хрв. Šopron, Šapron) град је у западној Мађарској, на свега неколико километара од границе са Аустријом. Шопрон је некадашње управно седиште историјске покрајине Градишће, која се данас већим делом налази у Аустрији.

Положај града[уреди]

Шопрон се налази на самом западу Мађарске, у „џепу“ државе са три стране окруженом Аустријом. Престоница Будимпешта је удаљена је од града 210 километара источно. Од ње је граду много ближи Беч, 75 километара северно.

Град се налази на крајњем западу Мађарске, на месту где се Панонска низија брежуљкасто издиже ка Алпима. Надморска висина града је око 220 метара. 7 километара источно од града налази се Нежидерско језеро.

Историја[уреди]

Старо језгро Шопрона

Простор данашњег Шопрона и околине био је насељен још у праисторијско доба, а у доба античког Рима овде је већ постојао утврђени град, као део пограничног дела царства. У 9. веку на овим просторима су се населили Мађари, а већ 1153. године Шопрон се помиње као значајан средњовековни град.

1529. године Турци су заузели већи део мађарских територија изузев западих крајева. Будући да је Шопрон управо био ту, у град је стигло доста пребеглица. Град је постао значајно утврђење Хабзбурга у борби против Турака и постепено је јачао. 1676. године град је захватио велики пожар, након ког су многе градске зграде изграђене у барокном стилу, а које су и данас сачуване. Град је такође постао вишенародни, пошто су се населили Немци и Јевреји. И једни и други су нестали током Другог светског рата.

После слома Аутро-Угарске 1918. године, већи део окружења са претежним немачким становништвом прикључен је новооснованој Аустрији, а град са неколико најближих села је градским плебисцитом враћен Мађарској. Тиме образован „Шопронски џеп“, омалена територија Мађарске са три стране окружена Аустријом. Ово се нарочито тешко осећало током Хладног рата, који је од ове границе направио веома јаку баријеру, па се град нашао у тешком положају и стагнирао неколико деценија.

Становништво[уреди]

По последњим подацима из 2009. године Шопрон има око 59.000 становника, а њихов број се повећава последњих година. Већинско становништво су Мађари (92%) уз немачку мањину (3,5%). Немци су још почетком 20. века чинили половину градског становништва.

Град данас[уреди]

И поред нагле индустријализације током комунистичког периода град је сачувао старо градско језгро. Данас је оно важно туристичко одредиште у западној Мађарској. Град је и средиште области, познате по производњи вина, која је знатно унапређена последњих 20 година.

Галерија слика[уреди]

Спољашње везе[уреди]