Михаило Ћуповић — разлика између измена
м standardizovanje biografskih kutijica |
Нема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Биографија |
{{Биографија |
||
| име = |
| име = Михаило |
||
| презиме = |
| презиме = Ћуповић |
||
| слика = |
| слика = |
||
| текст_уз_слику = |
| текст_уз_слику = |
||
| дан_рођења = 13. |
| дан_рођења = 13. |
||
| месец_рођења = септембар |
| месец_рођења = септембар |
||
| година_рођења = |
| година_рођења = 1934. |
||
| место_рођења = [[Мокра Гора]] |
| место_рођења = [[Мокра Гора]] |
||
| држава_рођења = [[Краљевина Југославија]] |
|||
| дан_смрти = 13. |
| дан_смрти = 13. |
||
| |
| месец_смрти = септембар |
||
| година_смрти = |
| година_смрти = 2004. |
||
| место_смрти = [[Чајетина]] |
| место_смрти = [[Чајетина]] |
||
| држава_смрти = [[Србија и Црна Гора]] |
|||
| женски_пол = |
| женски_пол = |
||
}} |
}} |
Верзија на датум 17. мај 2010. у 10:01
Михаило Ћуповић | |
---|---|
Датум рођења | 13. септембар 1934. |
Место рођења | Мокра Гора, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 13. септембар 2004.70 год.) ( |
Место смрти | Чајетина, Србија и Црна Гора |
Михаило Ћуповић (Чика Ћупо; Мокра Гора, 13. септембар 1934 — Чајетина, 13. септембар 2004), је познати златиборски пјесник.
Живио је и радио у Чајетини, гдје је и умро 12. септембра 2004. године. Позната дјела су му збирке пјесама „И ја дижем два прста“, „Са извора Златибора“, „Увек заједно“, „Планина“, „Венац од ливадског цвећа“, „Хајде, деда, коњ ми буди“, „Најлепша је љубав поред реке“, драма „Немојте крвавити реку“, ратна драма „Ћутећи су говориле“ и монодрама „Земља“. Пјесме су му превођене и компоноване. Добитник је многих признања, међу којима је награда „Пјесници Републици“, расписана поводом тридесетогодишњице АВНОЈ-а у Јајцу.
За живота био је омиљен на свом родном Златибору и често је проглашаван највећим завичајним пјесником. Био је скроман и увијек добро расположен и насмијан. Волио је све људе, а највише дјецу, којима је посветио већи дио својих пјесама. Писао је и пјесме посвећене љубави, сељаку и људима, партизанској борби и своме завичају.