Гази Хусрев-бегова медреса — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1: Ред 1:
{{рут}}
{{рут}}
'''Гази Хусрев-бегова [[медреса]]''' је муслиманска средња и виша школа основана и саграђена [[1537.]] у [[Сарајево|Сарајеву]] као Хусреф-бегова задужбила. Грађена је у стилу [[цариград]]ских медреса, а названа је ''Куршумлија'' јер је покривена оловним кровом ({{јез-тур|куршум}}=олово ) или ''Селџукија'', јер је Хусерф-бег основао медресу на име своје мајке Селџуке.
'''Гази Хусрев-бегова [[медреса]]''' је муслиманска средња и виша школа основана и саграђена [[1537.]] у [[Сарајево|Сарајеву]] као Хусреф-бегова задужбила. Грађена је у стилу [[цариград]]ских медреса, а названа је ''Куршумлија'' јер је покривена оловним кровом ({{јез-тур|куршум}}=олово ) или ''Селџукија'', јер је Хусерф-бег основао медресу на име своје мајке Селџуке.

У Гази Хусреф-беговој медреси се учило на традиционалан начин, по методама и распореду као и у другим медресама великих исламских градова.

У свом завештању (''вакуфнами'') Гази Хусреф-бег је одредио да професор (''мудерис'') и његовој медреси буде учени човек (''алим''), који ће предавати тумачење Курана {'''тесфир'''}, традиција ('''халдис'''), шеријатско право ('''ахкјам'''), институције шеријатског права (''усул''), поетика и реторика (''меани ве бејан''), метафизичка догматика (''келам''), »а од осталих наука оне које изискује овичај и време«.

Верзија на датум 12. јул 2010. у 19:44

Гази Хусрев-бегова медреса је муслиманска средња и виша школа основана и саграђена 1537. у Сарајеву као Хусреф-бегова задужбила. Грађена је у стилу цариградских медреса, а названа је Куршумлија јер је покривена оловним кровом (тур. куршум=олово ) или Селџукија, јер је Хусерф-бег основао медресу на име своје мајке Селџуке.

У Гази Хусреф-беговој медреси се учило на традиционалан начин, по методама и распореду као и у другим медресама великих исламских градова.

У свом завештању (вакуфнами) Гази Хусреф-бег је одредио да професор (мудерис) и његовој медреси буде учени човек (алим), који ће предавати тумачење Курана {тесфир}, традиција (халдис), шеријатско право (ахкјам), институције шеријатског права (усул), поетика и реторика (меани ве бејан), метафизичка догматика (келам), »а од осталих наука оне које изискује овичај и време«.