Вујица Решин Туцић — разлика између измена
Нема описа измене |
м Cyrlat: 1 repl; |
||
Ред 17: | Ред 17: | ||
'''Вујица Решин Туцић''' ([[17. јул]] [[1941]], [[Меленци]] — [[28. новембар]] [[2009]], [[Нови Сад]]) био је српски песник, један од најзначајнијих чланова неоавангардног покрета у Југославији током седамдесетих година 20. века ([[Нова уметничка пракса]]). |
'''Вујица Решин Туцић''' ([[17. јул]] [[1941]], [[Меленци]] — [[28. новембар]] [[2009]], [[Нови Сад]]) био је српски песник, један од најзначајнијих чланова неоавангардног покрета у Југославији током седамдесетих година 20. века ([[Нова уметничка пракса]]). |
||
Уређивао је часописе "[[часопис Улазница|Улазница]]" ([[Зрењанин]]), "[[часопис Даље|Даље]]" ([[Сарајево]]) и "[[часопис Тиса|Тиса]]" ([[Нови Бечеј]]). 1977. покренуо је часопис "Адреса". Радио је најпре у библиотеци [[Радио Нови Сад|Радија Новог Сада]], а потом и као драматург у драмском програму исте медијске куће. У своје време био је познат, између осталог, и по специфичном начину интерпретације својих песама. Због своје уметничке активности био је маргинализован у време комунистичке власти, која га је држала за [[анархизам|анархисту]]. Био је осуђен на 12 година затвора због стихова као што су "Маркс/Енглез/Лењир", због којих је његова поезија проглашена непријатељском делатношћу. Од издржавања казне спасила га је интервенција [[Оскар Давичо|Оскара Давича]]. |
Уређивао је часописе "[[часопис Улазница|Улазница]]" ([[Зрењанин]]), "[[часопис Даље|Даље]]" ([[Сарајево]]) и "[[часопис Тиса|Тиса]]" ([[Нови Бечеј]]). 1977. покренуо је часопис "Адреса". Радио је најпре у библиотеци [[Радио Нови Сад|Радија Новог Сада]], а потом и као драматург у драмском програму исте медијске куће. У своје време био је познат, између осталог, и по специфичном начину интерпретације својих песама. Због своје уметничке активности био је маргинализован у време комунистичке власти, која га је држала за [[анархизам|анархисту]]. Био је осуђен на 12 година затвора због стихова као што су "Маркс/Енглез/Лењир", због којих је његова поезија проглашена непријатељском делатношћу. Од издржавања казне спасила га је интервенција [[Оскар Давичо|Оскара Давича]]. |
||
Почетком деведесетих основао је и водио књижевну школу [[Традиција авангарде]] ([[Београд]], 1993-95), из које |
Почетком деведесетих основао је и водио књижевну школу [[Традиција авангарде]] ([[Београд]], 1993-95), из које је настала уметничка група [[уметничка група Магнет|Магнет]]. За последњу збирку песама, “Гнездо параноје”, добио је награду “Васко Попа” за најбољу песничку књигу на српском језику 2007. године. |
||
== Објављене књиге == |
== Објављене књиге == |
Верзија на датум 15. фебруар 2011. у 16:38
Вујица Решин Туцић | |
---|---|
Датум рођења | 17. јул 1941. |
Место рођења | Меленци, Југославија |
Датум смрти | 28. новембар 2009.68 год.) ( |
Место смрти | Нови Сад, Србија |
Вујица Решин Туцић (17. јул 1941, Меленци — 28. новембар 2009, Нови Сад) био је српски песник, један од најзначајнијих чланова неоавангардног покрета у Југославији током седамдесетих година 20. века (Нова уметничка пракса). Уређивао је часописе "Улазница" (Зрењанин), "Даље" (Сарајево) и "Тиса" (Нови Бечеј). 1977. покренуо је часопис "Адреса". Радио је најпре у библиотеци Радија Новог Сада, а потом и као драматург у драмском програму исте медијске куће. У своје време био је познат, између осталог, и по специфичном начину интерпретације својих песама. Због своје уметничке активности био је маргинализован у време комунистичке власти, која га је држала за анархисту. Био је осуђен на 12 година затвора због стихова као што су "Маркс/Енглез/Лењир", због којих је његова поезија проглашена непријатељском делатношћу. Од издржавања казне спасила га је интервенција Оскара Давича. Почетком деведесетих основао је и водио књижевну школу Традиција авангарде (Београд, 1993-95), из које је настала уметничка група Магнет. За последњу збирку песама, “Гнездо параноје”, добио је награду “Васко Попа” за најбољу песничку књигу на српском језику 2007. године.
Објављене књиге
- Јаје у челичној љусци, песме, 1970.
- Сан и критика, песме, 1977.
- Слово је пукло, песме, 1978.
- Простак у ноћи, песме, 1979.
- Реформ гротеск, песме, 1983.
- Хладно чело, есеји, 1983.
- Снег веје, љубав је вечна, песме, 1990.
- Страхоте подземља, роман, 1991.
- Стругање маште, сабрана дела, 1991.
- Играч у свим правцима, избор из поезије, 2001.
- Време фантома, критике, 2005.
- Гнездо параноје, песме, 2007.