Релациони модел — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Bot: Adding {{Commonscat|Relational models}}
Autobot (разговор | доприноси)
м Решавање вишезначних одредница помоћу бота: Сан Хосе - Changed link(s) to Сан Хозе (САД)
Ред 1: Ред 1:
'''Релациони модел''' за управљање [[база података|базама података]] је једна врста [[модел података|модела података]], који се базира на [[предикатском рачуну]] и [[теорија скупова|теорији скупова]].
'''Релациони модел''' за управљање [[база података|базама података]] је једна врста [[модел података|модела података]], који се базира на [[предикатском рачуну]] и [[теорија скупова|теорији скупова]].


Данас је то најраспрострањенији модел за моделирање реалних проблема и динамично управљање подацима. [[Едгар Ф. Код|Едгар Франк Код]] је [[1970]]. године поставио основе за овај модел, радећи за лабораторије [[ИБМ]]-а у [[Сан Хосе]]у у [[Калифорнија|Калифорнији]]. Убрзо релациони модел података постаје парадигма стандард за моделирање база података.
Данас је то најраспрострањенији модел за моделирање реалних проблема и динамично управљање подацима. [[Едгар Ф. Код|Едгар Франк Код]] је [[1970]]. године поставио основе за овај модел, радећи за лабораторије [[ИБМ]]-а у [[Сан Хозе (САД)|Сан Хосе]]у у [[Калифорнија|Калифорнији]]. Убрзо релациони модел података постаје парадигма стандард за моделирање база података.


Основна идеја је коришћење „релација“. Те релације су уствари скупови података у логичкој форми. Свака релација се поставља као једна „табела“, која се састоји од „регистара“ (редова једног ступца), који представљају поља (ступце једне табеле).
Основна идеја је коришћење „релација“. Те релације су уствари скупови података у логичкој форми. Свака релација се поставља као једна „табела“, која се састоји од „регистара“ (редова једног ступца), који представљају поља (ступце једне табеле).

Верзија на датум 21. април 2011. у 09:12

Релациони модел за управљање базама података је једна врста модела података, који се базира на предикатском рачуну и теорији скупова.

Данас је то најраспрострањенији модел за моделирање реалних проблема и динамично управљање подацима. Едгар Франк Код је 1970. године поставио основе за овај модел, радећи за лабораторије ИБМ-а у Сан Хосеу у Калифорнији. Убрзо релациони модел података постаје парадигма стандард за моделирање база података.

Основна идеја је коришћење „релација“. Те релације су уствари скупови података у логичкој форми. Свака релација се поставља као једна „табела“, која се састоји од „регистара“ (редова једног ступца), који представљају поља (ступце једне табеле).

Литература

Види још