Севернолапонски језик

Северни сами језик (sámegiella или davvisámegiella) је језик са највише говорника међу сами језицима. Број говорника је око 20000.

Језик се говори у северним деловима Норвешке, Шведске и Финске.

Класификација

Северни сами језик спада у сами језике, који чине огранак уралске језичке породице.

Карактеристике

Северни сами је аглутинативан језик, као и већина уралских језика. Језик се такође у великој мери приближио фузионим језицима (слично естонском језику, који је у далеком сродству са сами језицима). Конкретно, односи у реченици се не исказују искључиво афиксима, него и мутацијама унутар корена речи.

Језик познаје седам падежа: номинатив, генитив, акузатив (додуше, облици генитива и акузатива се поклапају), локатив, илатив, комитатив, есив.

Језик познаје три броја: једнину, двојину (дуал) и множину. Категорија рода није присутна.

Основни ред речи је субјекат-предикат-објекат.

Статус

Северни сами у деловима северне Норвешке има службени статус, док у Шведској и Финској има статус признатог мањинског језика.