Телесна дупља — разлика између измена
м Сређене „Спољашње везе“ |
Нема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Слика:Telesne-duplje.jpg |десно|250п ]] |
|||
'''Телесна дупља''' је простор између [[телесни зид|телесног зида]] и [[црево|црева]] или унутрашњих органа. |
'''Телесна дупља''' је простор између [[телесни зид|телесног зида]] и [[црево|црева]] или унутрашњих органа. |
||
| Ред 17: | Ред 20: | ||
* у [[главени регион|главеном]] региону је [[редукција|редукован]] |
* у [[главени регион|главеном]] региону је [[редукција|редукован]] |
||
* у [[труп]]ном региону је подељен на два дела: |
* у [[труп]]ном региону је подељен на два дела: |
||
** предњи - [[околосрчана дупља|околосрчана]] (перикардијална) дупља |
** предњи - [[околосрчана дупља|околосрчана]] (перикардијална) дупља i |
||
** задњи, који се означава као [[трбушна дупља]]. |
|||
Код сисара долази до даље диференцијације па се од предњег дела трбушне дупље издваја [[грудна дупља|грудна]] (плеурална) дупља у којој се налазе [[плућа]] и која је, заједно са околосрчаном, [[дијафрагма|дијафрагмом]] одвојена од трбушне дупље. Осим што раздваја ове дупље, дијафрагма учествује и у дисајним покретима. |
|||
==Литература== |
==Литература== |
||
| Ред 32: | Ред 38: | ||
==Спољашње везе== |
==Спољашње везе== |
||
*[http://snena.tripod.com/id78.html БиоНет Школа] |
*[http://snena.tripod.com/id78.html БиоНет Школа] |
||
*[http://www.gwu.edu/~darwin/BiSc151/Coelom/Coelom.html Further discussion] |
|||
[[Категорија:Животиње]] |
[[Категорија:Животиње]] |
||
Верзија на датум 23. јун 2006. у 20:04
Телесна дупља је простор између телесног зида и црева или унутрашњих органа.
Вишећелијске животиње које немају телесну дупљу називају се ацеломата и припадају им:
- сунђери, који не само да немају телесну већ немају ни цревну дупљу;
- дупљари, који имају цревну дупљу, а простор између епидермиса и црева испуњен је мезоглејом;
- пљоснати црви код којих је простор између телесног зида и црева испуњен паренхимом.
Код свих осталих вишећелијских животиња долази до образовања, поред цревне дупље, још и телесне дупље која омогућава да унутрашњи органи буду мање или више одвојени од телесног зида што омогућава еволутивни развој животиња.
Разликују се два основна типа телесних дупљи:
- псеудоцелом, дупља која се образује као остатак бластоцела и означава се још као примарна телесна дупља, а животиње са том телесном дупљом као псеудоцеломата;
- целом или секундарна телесна дупља која се образује као потпуно нов простор у мезодерму, а животиње које имају целом означене су каоцеломата.
Телесна дупља кичмењака
Кичмењаци имају целом који је на различите начине, зависно од типа животиње и телесног региона, развијен:
- у главеном региону је редукован
- у трупном региону је подељен на два дела:
- предњи - околосрчана (перикардијална) дупља i
- задњи, који се означава као трбушна дупља.
Код сисара долази до даље диференцијације па се од предњег дела трбушне дупље издваја грудна (плеурална) дупља у којој се налазе плућа и која је, заједно са околосрчаном, дијафрагмом одвојена од трбушне дупље. Осим што раздваја ове дупље, дијафрагма учествује и у дисајним покретима.
Литература
- Догељ, В,А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, београд, 1971.
- Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
- Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд
- Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
- Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
- Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
- Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
- Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.