Пређи на садржај

Целомата

С Википедије, слободне енциклопедије

Целомата (Coelomata) је традиционални назив за све животиње које поседују праву телесну дупљу, целом. Међу целоматама најбројнији врстама и најзначајнији су мекушци, прстенасти црви, зглавкари и хордати. Поред наведених, целоматама припадају и њима сродне мање групе животиња.

Систематика целомата

[уреди | уреди извор]
Разлике између протостомија и деутеростомија

Међу целомским животињама разликују се две основне линије (групе): протостомије и деутеростомије. Разлике између ове две групе целомата дате су у наредној табели и приказане на слици:

особине протостомије деутеростомије
од бластопора настаје усни отвор анални отвор
начини образовања целома шизоцелно ентероцелно
развиће детерминисано недетерминисано

Целомске протостомије (грч. protos – први; грч. stoma – уста) обухватају:

  • мекушце (Mollusca),
  • прстенасте црве (Annelida) и
  • зглавкаре (Arthropoda), као и читав низ мањих типова животиња (мање целомске протостомије).

Целомске деутеростомије (грч. deuteros – други по реду) обухватају:

  • бодљокошце (Echinodermata)
  • хордате (Chordata) као и поједине мање типове.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд
  • Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]